Destruction of Serbian Churches and Monasteries in Kosovo and Metohija from 1999 till 2022: Cultural-Geographical Determinants
Abstract
The autonomous province of Kosovo and Metohija is a historical part of Old Serbia and the central area of the medieval Serbian state of the Nemanjić family, which makes it a historical-geographical and cultural-geographical area of enormous importance for the Republic of Serbia. At the same time, the Serbian Orthodox Church throughout its entire spiritual, historical and cultural existence in Kosovo and Metohija shares the fate of the Serbian people. The destruction of Serbian religious monuments in Kosovo and Metohija has been happening for centuries, so the continuity of the destruction of Serbian churches and monasteries can be traced from the 17th century to the present day. During the NATO intervention on the Federal Republic of Yugoslavia and on the territory of the Autonomous Province of Kosovo and Metohija, which lasted from March 24 to June 9, 1999, Albanian extremists devastated and demolished the largest number of Serbian sacral monuments. At the same time, the period at the end of the 20th century and the first two decades of the 21st century was marked by the cruel persecution of Serbs from Kosovo and Metohija and the devastation of the entire Serbian cultural heritage. By applying the methodology of cultural-geographic research and field research, the goal of the paper is to confirm and document all known cases of devastation and destruction of Serbian sacral heritage in Kosovo and Metohija from 1999 to 2022, which were committed by the Albanian extremists.
References
Бериша, Х. (2012). Политичко насиље на Косову и Метохији од 1945. до 2003. године. Београд: Факултет политичких наука.
Бинач: Српски векови срушени у једном дану (2017). Доступно на: http://gracanicaonline. info/2017/11/20/binac-srpski-vekovi-sruseni-i-jednom-danu/, 17. април 2022.
Војводић, Д. и Марковић, М. (ур.) (2017). Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији. Историја, идентитет, угроженост. Београд: САНУ.
Грујић, Р. (1989). Православна српска црква. Крагујевац: Светлост.
Ђокић, Н. и Надовеза, Б. (2019). Цркве и манастири на Косову и Метохији у XIX веку. Крушевац–Београд: Историјски архив – Српски научни центар.
Етнички мотивисани инциденти на Косову и Метохији, 2021/2022. (2022). Влада Републике Србије, Канцеларија за Косово и Метохију. Доступно на: http://www.kim.gov.rs/incidenti-kim.php, 18. јул 2022.
Задужбине Косова: споменици и знамења српског народа (1987). Призрен–Београд: Епархија рашко-призренска – Богословски факултет.
Закон о културним добрима Републике Србије („Сл. гласник РС“, бр. 71/94, 52/2011 – др. закони, 99/2011 – др. закон и 6/2020 – др. закон). Доступно на: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/skupstina/zakon/1994/71/1/reg, 1. јун 2022.
Ивановић, М. (2013). Метохија-споменици и разарања 1923–2011. Нови Сад – Београд: Прометеј – Службени гласник.
Јефтић, А. (2011). Од Косова до Јадовна. Доступно на: https://svetosavlje.org/od-kosova-do-jadovna-putni-zapisi/29/, 20. јун 2022.
Медојевић, Ј., Пунишић, М., Милосављевић, С. (2011). Географска статистика. Косовска Митровица: Природно-математички факултет.
Медојевић, Ј. и Милосављевић, С. (2019). Демографски процеси на Косову и Метохији од 1999. до 2019. године. Косовско-метохијски зборник, 8, 265–285.
Меморандум о Косову и Метохији Светог архијерејског синода Српске православне цркве (2003). Београд: Свети архијерејски синод Српске православне цркве.
Николић, М., Вукотић Лазић, М., Ротер Благојевић, М. (2021). Споменици светске културне баштине на Косову и Метохији – проблеми и перспективе заштите. Архитектура и урбанизам, 53, 89–99.
Павличић, Ј. (2017). Српско споменичко наслеђе на Косову и Метохији у светлу савремених теорија о културној баштини. Београд: САНУ.
Павловић, М. (2019). Географске регије Србије 2 – планинско-котлинско-долинска макрорегија. Београд: Географски факултет.
Петнаест година од мартовског погрома над Србима на Косову (2019). Глас Подриња. Доступно на: http://www.glaspodrinja.rs/cir/aktuelno/7721/petnaest-godina-od-martovskog-pogroma-nad-srbima-na-kosovu//, 17. јул 2022.
Писмо бр. 1047 Светог архијерејског синода СПЦ госпођи Ирини Боковој, Генералном директору Унеска, од 14. септембра 2015. Доступно на: https://mitropolija. com/2015/09/15/pismo-svetog-sinoda-spc-generalnom-direktoru-unesko-a-irini-bokovoj-povodom-pretenzije-da-drzava-kosovo-postane-clanica-unesko-a, 25. јун 2022.
Последња престоница Немањића (2016). Доступно на: https://www.opanak.rs/poslednja-prestonica-nemanjica/, 1. јул 2022.
Православни храмови уништени од доласка КФОРА (2009). Косово и Метохија, интернет портал. Доступно на: http://www.kosovo-metohija.com/index. php/2009-12-21-16-12-20/2009-12-12-21-03-15/2009-12-12-21-04-06, 1. јул 2022.
Радовановић, Д. и Ђекић, М. (2019). После усвајања Резолуције 1244 (1999–2017). Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији. Историја, идентитет, угроженост. Београд: САНУ.
Радовановић, М. (2008). Косово и Метохија. Београд: Службени гласник.
С. К. (2019). Обијена црква у Бањској код Вучитрна. Доступно на: https://jedinstvo. rs/obijena-crkva-u-banjskoj-kod-vucitrna, 16. јул 2022.
Светиње и културна добра уништени у мартовском погрому. Доступно на: https:// media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/unisteno_mart2004.pdf, 10. април 2022.
Степић, М. (2019). Геополитички темељи српске стратешке културе. Војно дело, 8, 166–180.
Степић, М. (2020). Косово и Метохија: геополитички аспекти брзог решења и замрзнутог конфликта. Национални интерес, 38 (2), 7–30.
Стојанчевић, В. (1994). Срби и Арбанаси 1804–1812. године. Нови Сад: Прометеј.
Стратегија одрживог опстанка и повратка на Косову и Метохију. Влада Републике Србије. Службени гласник РС бр. 32 од 14. маја 2010. Доступно на: https://www.pravno-informacioni-sistem.rs/SlGlasnikPortal/eli/rep/sgrs/vlada/strategija/2010/32/1/reg, 28. јул 2022.
Стратешки приоритети развоја културе од 2021. до 2025. (2021). Министарство културе и информисања Републике Србије кроз своје. Доступно на: https:// www.kultura.gov.rs/extfile/sr/6132/Strate%C5%A1ki%20prioriteti%20razvoja%20kulture.pdf, 12. август 2022.
Уништена и оштећена културна добра на Косову и Метохији од 1999. до 2004. године. Доступно на: https://media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/unisteno_osteceno_1999-2004.pdf
Урошевић, А. (1964). Косово. Београд: Научно дело.
Учешће Српске академије наука и уметности у унутрашњем дијалогу о Косову и Метохији (2018). Прилози чланова и одељења САНУ. Београд: САНУ.
Фолић, Љ. (2001). Распето Косово – оскрнављени и уништени православни српски храмови и манастири (јун 1999. до маја 2001. године). Призрен: Епархија рашко-призренска.
Цвијић, Ј. (1906). Основе за геологију и геоморфологију Старе Србије и Македоније. Београд: Државна штампарија Краљевине Србије.
ICOMOS (2022). Heritage at Risk Reports—International Council on Monuments and Sites. (n.d.). Retrieved from: https://www.icomos.org/en/get-involved/inform-us/heritage-alert/heritage-at-risk-reports, July 21, 2022.
Jović Lazić, A. (2004). Zaštita kulturne baštine na Kosovu i Metohiji. Međunarodni problemi, 56 (4), 465–489.
Minirana crkva u selu Pomazatin (2000). Blic, Arhiva. (17. jul). Dostupno na: http://www. blic.rs/vesti/hronika/minirana-crkva-u-selu-pomazatin/2xycm3b, 20. jul 2022.
Oskrnavljena crkva Svete Petke u selu Donja Šipašnica (2021). Kancelarija za KiM: Arhiva (25. maj). Beta. Dostupno na: https://beta.rs/vesti/politika-kosovo/146748-kancelarija-za-kim-oskrnavljena-crkva-svete-petke-u-selu-donja-sipasnica-foto, 17. jul 2022.
Oskrnavljena-crkva-u-selu-Babljak (2013). Radio KiM. Arhiva (22. januar). Dostupno na: https://www.radiokim.net/vesti/u-babljaku-oskrnavljena-crkva-i-obijene-tri-srpske-kuce.html, 20. jul 2022.
Pravoslavni hramovi uništeni od dolaska KFORA (2009). Arhiva (11. decembar). Kosovo i Metohija, internet portal. Dostupno na: http://www.kosovo-metohija.com/index. php/2009-12-21-16-12-20/2009-12-12-21-03-15/2009-12-12-21-04-06, 17. jul 2022.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: