Шта чини добар споменик? Теоријска полазишта за херитолошко тумачење комеморативних вредности у простору града
Sažetak
Полазно истраживачко питање у овом раду јесте да ли се могу одредити предиспозиције за вредновање савремене споменичке културе у простору града, а у контексту херитолошких истраживања. Да би се дошло до могућег одговора, нужно је пре свега утврдити херитолошко значење речи „споменик“, а потом и представити доминантна тумачења о томе шта чини „добар“ градски споменик. Тако се у раду креће од апстрахованих искустава која се тичу места споменика у урбаној структури, да би се потом пажња посветила питањима материјала, облика и значења, као и вишеструким идентитетима споменика у граду. На крају се предлажу основна полазишта за валоризацију споменика која утврђују однос комеморативних вредности, споменичких идентитета и урбане структуре. Циљ рада је да се понуди синтеза теоријског приступа, који би потом могао да послужи као модел за херитолошку анализу савремене споменичке културе у простору града.
Reference
Борисављевић, М. (1938, 01. фебруар). Естетички проблеми Београда. Где и како треба поставити споменике. Време, стр. 5.
Борозан, И. (2014). Споменик у храму: memoria краља Милана Обреновића у Ћурлини. Београд: Филозофски факултет.
Булатовић, Д. (2014). Надрастање музеологије – херитологија као општа наука о баштини. У: З. М. Јовановић (ур. и прир.), Уметност и њена улога у историји: између трајности и пролазних -изама (637–654). Косовска Митровица: Филозофски факултет у Приштини.
Јанг, Џ. Е. (2004). Сећање/споменици. У: Р. С. Нелсон и Р. Шиф (прир.), Критички термини историје уметности (294-309). Нови Сад: Светови.
Караџић, В. С. (1818). Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечима. Беч: Штампарија Јерменског манастира.
Караџић, В. С. (1852). Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима. Беч: Штампарија Јерменског манастира.
Максимовић, Б. (1965). Урбанизам: теорија пројектовања градова. Београд: Грађевинска књига.
Мала енциклопедија Просвета. (1968). Београд: Просвета.
Мала енциклопедија Просвета. (1978). Београд: Просвета.
Макуљевић, Н. (2015). Османско-српски Београд: визуелност и креирање градског идентитета (1815–1878). Београд: Topy.
Радојчић, С. (1965). Текстови и фрескe. Нови Сад: Матица Српска.
Ристановић, А. (2013). Споменик захвалности Француској. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда.
Станковић, И. (2011). Гробља као простори сећања. Синтезис, 3 (1), 195–208.
Тимотијевић, М. (2012). Таковски устанак - српске Цвети: О јавном заједничком сећању и заборављању у симболичној политици званичне репрезентативне културе. Београд: Филозофски факултет – Историјски музеј Србије.
Томић, С. (1983). Споменици културе, њихова својства и вредности. Београд: Народна библиотека – Републички завод за заштиту споменика културе.
Barns, Dž. (2020). Čovek u crvenom kaputu. Beograd: Geopoetika.
Bogdanović, B. (1958). Mali urbanizam. Sarajevo: Narodna prosvjeta.
Burch-Brown, Ј. (2022). Is Removing Statues Part of Cancel Culture?. Preuzeto 20. juna 2022. sa: https://www.cardiff.ac.uk/community/events/view/2604102-is-removing-statues-part-of-cancel-culture.>
Chrysos, P. (2016, December). Monuments of Cyberspace: Designing the Internet Beyond the Network Framework. First Monday, 21(12/ 5). Preuzeto 20. juna 2022. sa: https://firstmonday.org/ojs/index.php/fm/article/download/7112/5656>
Crinson, M. (ed.). (2005). Urban Memory: History and Amnesia in the Modern City. London – New York: Routledge.
Doksijadis, K. (1982). Čovek i grad. Beograd: Nolit.
Grovier, K. (2022). Black Lives Matter Protests: Why Are Statues So Powerful?. Preuzeto 20. juna 2022. sa: https://www.bbc.com/culture/article/20200612-black-livesmatter-protests-why-are-statues-so-powerful>
Harper, D. (s.d). Etymology of Monument. Online Etymology Dictionary. Preuzeto 20. juna 2022. sa: https://www.etymonline.com/word/monument.>
Hitchens, C. (2009, june). The Lovely Stones. Vanity Fair, 46–49.
Houdek, M. & Phillips, K. (2022). Public Memory. Oxford Research Encyclopedia of Communication. Preuzeto 24. juna 2022. sa: https://oxfordre.com/communication/view/10.1093/acrefore/9780190228613.001.0001/acrefore-9780190228613-e-181.>
Linč, K. (1974). Slika jednog grada. Beograd: Građevinska knjiga.
Lynch, K. (1960). The Image of the City. Cambridge, MA – London, England: The MIT Press.
Makuljević, N. (2022). Memorija i manipulacija: spomenička politika u Srbiji 1989-2021. Beograd: Biblioteka XX vek.
Maroević, I. (1988a). Spomenik kulture kao dokument. Pogledi: časopis za društvena pitanja, 18/3–4, 783–791.
Maroević, I. (1988b). Povijesni grad kao dokument. Radovi Instituta za povijest umjetnosti Sveučilišta u Zagrebu, 12–13, 191–196.
Maroević, I. (1993). Uvod u muzeologiju. Zagreb: Zavod za informacijske studije Odsjeka za informacijske znanosti, Filozofski fakultet Sveučilišta.
Mumford, L. (1940). The Culture of Cities. London: Secker & Warburg.
Mumford, l. (1988). Grad u historiji: njegov postanak, njegovo mijenjanje, njegovi izgledi. Zagreb: Naprijed.
Musei Capitolini (2022). Equestrian Statue of Marcus Aurelius. Preuzeto 20. juna 2022. sa: http://capitolini.info/scu03247/?lang=en;>
Nelson, R. S. & Olin, M. (Eds). (2004). Monuments and Memory, Made and Unmade. Chicago: University of Chicago Press.
Norris, P. (2021). Cancel Culture: Myth or Reality? Political Studies, 71(1), 145–174.
Popadić, M. (2021). Diskretni šum peščanika: baština i njene nauke. Beogard: CMiH.
Quatremere de Quincy, A. (1820). Encyclopedie Methodique, Architecture, Tome Second. Paris: Panchoucke.
Riegl, A. (1903). Der moderne Denkmalkultus, sein Wesen, seine Enlsiehung. Wien –Leipzig: K. K. Zentral-Kommision.
Rigl, A. (2006). Moderni kult spomenika, njegova bit i postanak. U: M. Špikić (prir.), Anatomija povijesnoga spomenika (241–314). Zagreb: Institut za povijest umjetnosti.
Rostenberg, L. (1940). Margaret Fuller’s Roman Diary. The Journal of Modern History, 12/2, 209-220.
Sert, Ј. L., Léger, F., Giedion, S. (1943). Nine Points on Monumentality. In: S. Giedion (Ed.), Architecture, You and Me (48–51). Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press.
Shahvisi, A. (2021). Colonial Monuments as Slurring Speech Acts. Journal of Philosophy of Education, 55/3, 453–468.
Veil, Shari R., Waymer, D. (2021). Crisis Narrative and the Paradox of Erasure: Making Room for Dialectic Tension in a Cancel Culture. Public Relations Review, 47(3).
Veselić, R. (1853). Rečnik ilirskoga i nemačkoga jezika. Beč: Štamparija A. A. Benedikta.
Yates, F. (1966). The Art of Memory. London – New York: Routledge & Kegan Paul.
Ženet, Ž. (2002). Figure V. Novi Sad: Svetovi.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293