What Makes a Good Monument? Theoretical Starting Points to the Heritological Interpretation of Commemorative Values in the City Space
Abstract
The initial research question in this paper is whether the predispositions for the evaluation of contemporary monumental culture in the city can be determined in the context of heritological research. In order to reach a possible answer, it is necessary to first determine the meaning of the word ‘monument’, and then present the dominant interpretations of what makes a ‘good’ monument. Thus, the paper starts from abstracted experiences concerning the place of monuments in the urban structure, then pays attention to issues of material, shape, and meaning, as well as multiple identities of monuments in the city. Finally, the basic theoretical starting points for the valorization of monuments are determined, which point out the relationship between commemorative values, monumental identities, and urban structure. The aim of this paper is to offer a synthesis of the heritological approach, which could then serve as a model for the analysis of contemporary monumental culture in the city. We can express this approach in the following way: the city is viewed as a heritage corpus, as a function of the relationship of material, form and meaning that is associated with its identities (conceptual, factual, and actual). Hence the initial answer to the question of what the city is through the prism of heritology: the city is a heritage corpus that evokes the maximum of memory in a minimum of space. What would then be a monument-in-a-city? The monument-in-the-city is a point of high commemorative value, an element that activates the memory potential of the urban structure. Thus, we get a basis for answering the question of what makes a ‘good’ monument: a good monument is one that satisfies the requirement of intensive commemorativeness (ie communicativeness of memory contents) in the city, while a ‘bad’ monument is what is insufficient in the mentioned sense.
References
Борисављевић, М. (1938, 01. фебруар). Естетички проблеми Београда. Где и како треба поставити споменике. Време, стр. 5.
Борозан, И. (2014). Споменик у храму: memoria краља Милана Обреновића у Ћурлини. Београд: Филозофски факултет.
Булатовић, Д. (2014). Надрастање музеологије – херитологија као општа наука о баштини. У: З. М. Јовановић (ур. и прир.), Уметност и њена улога у историји: између трајности и пролазних -изама (637–654). Косовска Митровица: Филозофски факултет у Приштини.
Јанг, Џ. Е. (2004). Сећање/споменици. У: Р. С. Нелсон и Р. Шиф (прир.), Критички термини историје уметности (294-309). Нови Сад: Светови.
Караџић, В. С. (1818). Српски рјечник истолкован њемачким и латинским ријечима. Беч: Штампарија Јерменског манастира.
Караџић, В. С. (1852). Српски рјечник истумачен њемачкијем и латинскијем ријечима. Беч: Штампарија Јерменског манастира.
Максимовић, Б. (1965). Урбанизам: теорија пројектовања градова. Београд: Грађевинска књига.
Мала енциклопедија Просвета. (1968). Београд: Просвета.
Мала енциклопедија Просвета. (1978). Београд: Просвета.
Макуљевић, Н. (2015). Османско-српски Београд: визуелност и креирање градског идентитета (1815–1878). Београд: Topy.
Радојчић, С. (1965). Текстови и фрескe. Нови Сад: Матица Српска.
Ристановић, А. (2013). Споменик захвалности Француској. Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда.
Станковић, И. (2011). Гробља као простори сећања. Синтезис, 3 (1), 195–208.
Тимотијевић, М. (2012). Таковски устанак - српске Цвети: О јавном заједничком сећању и заборављању у симболичној политици званичне репрезентативне културе. Београд: Филозофски факултет – Историјски музеј Србије.
Томић, С. (1983). Споменици културе, њихова својства и вредности. Београд: Народна библиотека – Републички завод за заштиту споменика културе.
Barns, Dž. (2020). Čovek u crvenom kaputu. Beograd: Geopoetika.
Bogdanović, B. (1958). Mali urbanizam. Sarajevo: Narodna prosvjeta.
Burch-Brown, Ј. (2022). Is Removing Statues Part of Cancel Culture?. Preuzeto 20. juna 2022. sa: https://www.cardiff.ac.uk/community/events/view/2604102-is-removing-statues-part-of-cancel-culture.>
Chrysos, P. (2016, December). Monuments of Cyberspace: Designing the Internet Beyond the Network Framework. First Monday, 21(12/ 5). Preuzeto 20. juna 2022. sa: https://firstmonday.org/ojs/index.php/fm/article/download/7112/5656>
Crinson, M. (ed.). (2005). Urban Memory: History and Amnesia in the Modern City. London – New York: Routledge.
Doksijadis, K. (1982). Čovek i grad. Beograd: Nolit.
Grovier, K. (2022). Black Lives Matter Protests: Why Are Statues So Powerful?. Preuzeto 20. juna 2022. sa: https://www.bbc.com/culture/article/20200612-black-livesmatter-protests-why-are-statues-so-powerful>
Harper, D. (s.d). Etymology of Monument. Online Etymology Dictionary. Preuzeto 20. juna 2022. sa: https://www.etymonline.com/word/monument.>
Hitchens, C. (2009, june). The Lovely Stones. Vanity Fair, 46–49.
Houdek, M. & Phillips, K. (2022). Public Memory. Oxford Research Encyclopedia of Communication. Preuzeto 24. juna 2022. sa: https://oxfordre.com/communication/view/10.1093/acrefore/9780190228613.001.0001/acrefore-9780190228613-e-181.>
Linč, K. (1974). Slika jednog grada. Beograd: Građevinska knjiga.
Lynch, K. (1960). The Image of the City. Cambridge, MA – London, England: The MIT Press.
Makuljević, N. (2022). Memorija i manipulacija: spomenička politika u Srbiji 1989-2021. Beograd: Biblioteka XX vek.
Maroević, I. (1988a). Spomenik kulture kao dokument. Pogledi: časopis za društvena pitanja, 18/3–4, 783–791.
Maroević, I. (1988b). Povijesni grad kao dokument. Radovi Instituta za povijest umjetnosti Sveučilišta u Zagrebu, 12–13, 191–196.
Maroević, I. (1993). Uvod u muzeologiju. Zagreb: Zavod za informacijske studije Odsjeka za informacijske znanosti, Filozofski fakultet Sveučilišta.
Mumford, L. (1940). The Culture of Cities. London: Secker & Warburg.
Mumford, l. (1988). Grad u historiji: njegov postanak, njegovo mijenjanje, njegovi izgledi. Zagreb: Naprijed.
Musei Capitolini (2022). Equestrian Statue of Marcus Aurelius. Preuzeto 20. juna 2022. sa: http://capitolini.info/scu03247/?lang=en;>
Nelson, R. S. & Olin, M. (Eds). (2004). Monuments and Memory, Made and Unmade. Chicago: University of Chicago Press.
Norris, P. (2021). Cancel Culture: Myth or Reality? Political Studies, 71(1), 145–174.
Popadić, M. (2021). Diskretni šum peščanika: baština i njene nauke. Beogard: CMiH.
Quatremere de Quincy, A. (1820). Encyclopedie Methodique, Architecture, Tome Second. Paris: Panchoucke.
Riegl, A. (1903). Der moderne Denkmalkultus, sein Wesen, seine Enlsiehung. Wien –Leipzig: K. K. Zentral-Kommision.
Rigl, A. (2006). Moderni kult spomenika, njegova bit i postanak. U: M. Špikić (prir.), Anatomija povijesnoga spomenika (241–314). Zagreb: Institut za povijest umjetnosti.
Rostenberg, L. (1940). Margaret Fuller’s Roman Diary. The Journal of Modern History, 12/2, 209-220.
Sert, Ј. L., Léger, F., Giedion, S. (1943). Nine Points on Monumentality. In: S. Giedion (Ed.), Architecture, You and Me (48–51). Cambridge, Massachusetts: Harvard University Press.
Shahvisi, A. (2021). Colonial Monuments as Slurring Speech Acts. Journal of Philosophy of Education, 55/3, 453–468.
Veil, Shari R., Waymer, D. (2021). Crisis Narrative and the Paradox of Erasure: Making Room for Dialectic Tension in a Cancel Culture. Public Relations Review, 47(3).
Veselić, R. (1853). Rečnik ilirskoga i nemačkoga jezika. Beč: Štamparija A. A. Benedikta.
Yates, F. (1966). The Art of Memory. London – New York: Routledge & Kegan Paul.
Ženet, Ž. (2002). Figure V. Novi Sad: Svetovi.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: