Iconography of the Baptism Scene Developed from an Older Layer of Fresco Painting from around 1530 in the Gračanica Monastery Exonarthex
Abstract
It is quite certain that the visible frescoes in the exonarthex of the Gračanica Monastery outer narthex do not come from the same period, so their chronological separation and more precise dating are complex. If it is taken into account that it was built in the early thirties of the 14th century, the outer vestibule have been painted after 1330, but those frescoes are not visible today. It was repainted later, during the time of Metropolitan Nicanor around 1530. The scene of the Baptism of Christ (Mt. 3: 13‒17, Mk. 1: 9‒11, Lk. 3: 21‒22, Jn. 1: 29‒34) belongs to the time of the Metropolitan Nicanor, and it is located on the eastern wall of the outer chancel, south of the southeastern pilaster. The iconographic analysis of this scene provides an insight into the wide theological education of the painters, as well as a sense of narrative and primarily adherence to good models from the Paleology era. The style of the Gračanica Monastery frescoes, which belong to the period around 1530, was adapted to the program based on tradition. The developed scene of the Baptism of Christ, inspired by the highest role models, emphasizes confidence in composition and performance, expert drawing and fine modelling in combination with an illuminated palette.
References
Архиепископ Данило II (1866). Животи краљева и архиепископа српских. Загреб: Штампарија Светозара Галица и ком.
Бабић, Г. (1987). Краљева црква у Студеници. Београд: Републички завод за заштиту споменика.
Војводић, Д. (2010). На трагу изгубљених фресака Жиче I. Зограф, 34, 71–76.
Габелић, С. (1998). Лесново. Историја и сликарство. Београд: Дерета.
Живковић, М. (2019). Најстарије зидно сликарство Богородичине цркве у Студеници и његова обнова у XVI веку (одбрањена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.
Марковић, М. (1998). Првобитни живопис главне манастирске цркве. У: Г. Суботић (ур.), Манастир Хиландар (221–242). Београд: Галерија Српске академије наука и уметности.
Нитић, А. (1993–1994). Циклус Јована Претече у Матеичу и византијска традиција. Зограф, 23, 76–78.
Нитић, А. (1995). Циклус проповеди Св. Јована Претече (сепарат). У: В. Ђурић (ур.), Зидно сликарство манастира Дечана: грађа и студије (161–164). Београд: САНУ.
Панић, Д. и Бабић, Г. (1975). Богородица Љевишка. Београд: Српска књижевна задруга.
Ракић, З. (2019). Од пада под турску власт до Велике сеобе (1455–1690). У: Д. Војводић, М. Марковић, В. Костић (ур.), Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији. Историја, идентитет, угроженост, заштита (291–311). Београд: САНУ.
Татић-Ђурић, М. (2011). Студије о Христу. Београд: Јасен – Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Институт за теолошка истраживања.
Томић-Ђурић, М. (2017). Идејне основе тематског програма живописа цркве Светог Димитрија у Марковом манастиру (одбрањена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.
Шмит, Ф. И. (1911). Один из иконографических вариантов Крещения Спасителя. ИРАИК, XV, 73–91.
Keiko, K. (2001). The Personifications of the Jordan and the Sea: Their Function in the Baptism in Byzantine Art. In: Κ. Καλαμαρτζη-Κατσαρού (Ed.), Αφιέρωμα στη μνήμη του Σωτήρη Κίσσα (161–249). Thessaloniki.
Millet, G. (1920). Recherches sur l’iconographie de l’evangelie aux XIV, XV et XVI siecles après les monuments de Mistra, de la Macédoine et du Mont Athos. Paris: A. Fontemoing.
Mouriki, D. (1985). Mosaics of Nea Moni on Chios I. Athens: Commercial Bank of Greece.
Walter, Ch. (1980). Baptism in Byzantine Iconography. Sobornost, 2(2), 8–25.
Walter, Ch. (1982). Art and Ritual of the Byzantine Church. London: Variorum Publications.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: