Иконографска анализа развијене сцене Крштења са старијег слоја живописа из око 1530. у спољашњој припрати манастира Грачанице

Aleksandra R. Dimitrijević

doi:10.5937/zrffp53-40963

Aleksandra R. Dimitrijević Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju umetnosti

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp53-40963

Ključne reči: Крштење Христово, митрополит Никанор, грачаничка спољашња припрата, Свети Јован Крститељ

Sažetak

Сасвим је извесно да видљиве фреске у ексонартексу грачаничке спољашње припрате не потичу из истог периода, те је њихово хронолошко раздвајање и прецизније датовање комплексно. Спољашња припрата, уколико се узме у обзир да је изграђена почетком тридесетих година XIV века, добила је после 1330. године највероватније и фреске које данас нису видљиве, док је касније опет била живописана за време митрополита Никанора око 1530. године, а затим и за време патријарха Макарија Соколовића 1570. године. Слоју фресака из времена столовања митролопита Никанора припада и развијена сцена Крштења (Мт. 3: 13‒17; Мк. 1: 9‒11; Лк. 3: 21‒22; Јн. 1: 29‒34), која се налази на источном зиду спољашње припрате, јужно од југоисточног пиластра. Иконографском анализом ове сцене постиже се увид у широко теолошко образовање сликара, као и смисао за наративност и превасходно приврженост добрим предлошцима из епохе Палеолога. Стил грачаничких фресака које припадају периоду из око 1530. године прилагођен је програму утемељеном на традицији. Развијена представа Крштења Христовог, подстакнута највишим узорима, наглашава сигурност у компоновању и изведби, зналачки цртеж и фино моделовање у комбинацији са расветљеном палетом.

Reference

Архиепископ Данило II (1866). Животи краљева и архиепископа српских. Загреб: Штампарија Светозара Галица и ком.

Бабић, Г. (1987). Краљева црква у Студеници. Београд: Републички завод за заштиту споменика.

Војводић, Д. (2010). На трагу изгубљених фресака Жиче I. Зограф, 34, 71–76.

Габелић, С. (1998). Лесново. Историја и сликарство. Београд: Дерета.

Живковић, М. (2019). Најстарије зидно сликарство Богородичине цркве у Студеници и његова обнова у XVI веку (одбрањена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.

Марковић, М. (1998). Првобитни живопис главне манастирске цркве. У: Г. Суботић (ур.), Манастир Хиландар (221–242). Београд: Галерија Српске академије наука и уметности.

Нитић, А. (1993–1994). Циклус Јована Претече у Матеичу и византијска традиција. Зограф, 23, 76–78.

Нитић, А. (1995). Циклус проповеди Св. Јована Претече (сепарат). У: В. Ђурић (ур.), Зидно сликарство манастира Дечана: грађа и студије (161–164). Београд: САНУ.

Панић, Д. и Бабић, Г. (1975). Богородица Љевишка. Београд: Српска књижевна задруга.

Ракић, З. (2019). Од пада под турску власт до Велике сеобе (1455–1690). У: Д. Војводић, М. Марковић, В. Костић (ур.), Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији. Историја, идентитет, угроженост, заштита (291–311). Београд: САНУ.

Татић-Ђурић, М. (2011). Студије о Христу. Београд: Јасен – Православни богословски факултет Универзитета у Београду, Институт за теолошка истраживања.

Томић-Ђурић, М. (2017). Идејне основе тематског програма живописа цркве Светог Димитрија у Марковом манастиру (одбрањена докторска дисертација). Филозофски факултет, Београд.

Шмит, Ф. И. (1911). Один из иконографических вариантов Крещения Спасителя. ИРАИК, XV, 73–91.

Keiko, K. (2001). The Personifications of the Jordan and the Sea: Their Function in the Baptism in Byzantine Art. In: Κ. Καλαμαρτζη-Κατσαρού (Ed.), Αφιέρωμα στη μνήμη του Σωτήρη Κίσσα (161–249). Thessaloniki.

Millet, G. (1920). Recherches sur l’iconographie de l’evangelie aux XIV, XV et XVI siecles après les monuments de Mistra, de la Macédoine et du Mont Athos. Paris: A. Fontemoing.

Mouriki, D. (1985). Mosaics of Nea Moni on Chios I. Athens: Commercial Bank of Greece.

Walter, Ch. (1980). Baptism in Byzantine Iconography. Sobornost, 2(2), 8–25.

Walter, Ch. (1982). Art and Ritual of the Byzantine Church. London: Variorum Publications.