Римски путеви и њихов значај за развој привреде на југу Горње Мезије

Gligor M. Samardžić

doi:10.5937/zrffp53-41944

Gligor M. Samardžić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za istoriju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp53-41944

Ključne reči: римске комуникације, римски локални пут, привреда (рударство, трговина, занатство), путне станице, Горња Мезија

Sažetak

У раду се презентују подаци који указују, поред двије основне комуникације (Наисус–Лисус, Нарона – municipium DD – Скупи), на правце споредних путева (viae vicinales) мање значајних по конструкцији, али економски веома важних за развој рударства, трговине и занатства на југу Горње Мезије. Они су значајни и отуда што су повезивали насеља или рударске центре у унутрашњости провинције Горње Мезије са главним центрима и укључивали се на прворазредне магистралне правце који су уздуж и попријеко пресијецали Косово и Метохију, а на постојање таквих путева указују њихови сачувани фрагменти као и остаци већег броја насеља изван подручја главних комуникација. За утврђивање траса и проучавање путних комуникација на југу Горње Мезије служили су нам писани антички извори, тзв. итинерари или картографски приручници, као и остаци путева и миљоказа са самог терена. На основу материјалних доказа стиче се поузданија слика регионалног римског пута и новооткривених траса на југу Горње Мезије, односно могу да се предложе могућности за потпуно нову интерпретацију релевантну за овај проблем. Усвојени научни метод заснован је на историјским изворима те археолошким и епиграфским подацима са терена.

Reference

Вулић, Н. (1931). Антички споменици наше земље. Споменик СКА, LXXI, 51–112.

Вулић, Н. (1933). Антички споменици наше земље. Споменик СКА, LXXV, 51–91.

Вулић, Н. (1934). Антички споменици наше земље. Споменик СКА, LXXVII, 29–84.

Вулић, Н. (1941/1948). Антички споменици наше земље. Споменик СКА, XCVIII, 29–126.

Драгашевић, Ј. (1877). Археологијско-географска истраживања. Гласник Српског ученог друштва, XLV, 66–67.

Душанић, С. (1971). Нови Антинојев натпис и metalla municipii Dardanorum. Živa antika, XXI (1), 241–261.

Душанић, С. (1980). Организација римског рударства у Норику, Панонији, Далмацији и Горњој Мезији. Историјски гласник, 1–2, 7–56.

Марић, Р. (1933). Антички култови у нашој земљи. Београд: Чигоја (репринт).

Паровић-Пешикан, M. (1982). Античка Улпијана према досадашњим истраживањима. Старинар, XXXII, 57–74.

Самарџић, Г. (2020). Косово и Метохија у римско доба. Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Самарџић, Г. (2020a). Биљешке о миљоказима са југа Горње Мезије (неколико примјера са Косова и Метохије). У: З. Арсић (ур.), Наука без граница III, књ. 3 (45–55). Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Самарџић, Г. (2021). Проблем убикације путних станица Gabuleum и Theranda на римској комуникацији Lisus-Naisus (Горња Мезија). Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, LI (1), 127–137.

Самарџић, Г. (2021a). Проблем убикације путних станица Vellanis, Vindenae и Ad Fines на римској комуникацији Lisus-Naisus (Горња Мезија). Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, LI (2), 211–223.

Симић, С. (1914). Историја Кратовске области. Београд: Чупићева задужбина.

Тасић, Н. (1998). Увод у праисторију, антику и рани средњи век Косова и Метохије, Старчевачка култура. У: Археолошко благо Косова и Метохије – од неолита до раног средњег вијека (16–29). Београд: САНУ.

Трухелка, Ћ. (1929). Археолошке белешке из јужне Србије. Гласник Скопског научног друштва, V, 63–90.

Фидановски, С. (1998). Римски и рановизантијски период. У: Археолошко благо Косова и Метохије од неолита до раног средњег века (256–747). Београд: САНУ.

Фидановски, С. (2010). Велекинце, римска и средњовековна некропола, Музеј у Приштини. Београд: MNEMOSYNE – Центар за очување наслеђа Косова и Метохије.

Цвјетићанин, Т. (2010). Керамика у римској провинцији Горњој Мезији. Беoград: Народни музеј.

Bjelajac, Lj. (1990). Terra Sigilata u Gornjoj Meziji; Import iz radionice Viminacium-Margum. Beograd: Arheološki institut.

Bjelajac, Lj. (1996). Amfore gornjomezijskog Podunavlja. Beograd: Arheološki institut.

Čerškov, E. (1957). Oko problema komunikacija i položaja naselja na Kosovu i Metohiji u rimskom periodu. Glasnik Muzejа Kosova i Metohije, II, 65–86.

Čerškov, E. (1964). Kasnoantička ostava iz Dobrotina na Kosovu. Glasnik Muzejа Kosova i Metohije, VII–VIII, 317–338.

Čerškov, E. (1969). Rimljani na Kosovu i Metohiji. Priština–Beograd: Muzej Kosova – Arheološko društvo Jugoslavije.

Čerškov, E. (1970). Municipium DD kod Sočanice. Priština–Beograd: Muzej Kosova – Arheološko društvo Jugoslavije.

Domaszewski, A. (1902). Die Beneficiarierposten und die römischen Strassennetze. Westdeutsche Zeitschrift für Geschihte und Kunst, 21, 158–211.

Dušanić, S. (1977a). Aspect of Roman Mining in Noricum, Panonia, Dalmatia and Moesia Superior. ANRW, II (6), 52–94.

Dušanić, S. (1977b). Iz istorije rimskog rudarstva u Gornjoj Meziji. Arheološki vestnik, XXVIII, 163–179.

Dušanić, S. (1995). Kovanje novca u rudničkim distriktima rimskog Ilirika. U: I. Popović, T. Cvjetićanin, B. Borić-Brešković (ur.), Radionice i kovnice srebra (131–142). Beograd: Narodni muzej.

Đurić, N., Todorović, J., Glišić, J. (1975). Praistorijska Romaja. Prizren–Beograd: Savez arheoloških društava Jugoslavije.

Evans, A. (1885). Antiquarian Researches in Illyricum III–IV. Vestminster: Nichols & sons.

Ferri, N. (2012). Vjerovanje i štovanje bogova u predhrišćanskoj Dardaniji. Godišnjak, CBI ANUBIH, 41, 135–158.

Hirschfeld, O. (1905). Die kaiserlichen Verwaltungsbeamten bis auf Diocletian. Berlin: Zwite Auflage.

Hoxha, G. (2006). Vështrim mbi fortifikimet e shek. IV – VI në territorin e Dardanisë Perëndimore – Overvieu of IV – VI century fortifications in the territory of Western Dardanians. HAK, I, 195–206.

Kajanto, I. (1965). The Latin cognomina. Helsinki: Societas Scientiarum Fennica.

Marić, R. (1954). STATIO MONS (MONTES) DARDANORUM. Živa antika, 4 (2), 364–365.

Marquardt, J. (1881). Römische Staatsverwaltung. Leipzig: S. Hirzel.

Mirdita, Z. (1981). Antroponimia e Dardanisë në kohën romake (Die Anthroponymie Dardanien zur Römerzeit). Prishtinë: Rilindja.

Mirdita, Z. (2007). Religija i kultovi Dardanaca i Dardanije u antici. Zagreb: Hrvatski institut za povijest.

Mirdita, Z. (2015). Dardanci i Dardanija u antici. Zagreb: Hrvatski institut za povijest.

Mirković, M. (1968). Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.

Mócsy, A. (1970). Moesia Superior – Gesellschaft und Romanisation in der römischen Provinz Moesiam Superior. Budapest: Akademiai Kiadó.

Mócsy, A. (1974). Panonia and Upper Moesia, A History of the Middle Danube Provinces of Roman Empire. London and Boston: Routledge & Kegan Paul.

Papazoglu, F. (1969). Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba. Sarajevo: Djela.

Parović-Pešikan, M. (1987/1990). Kompleks metalurških peći na Ulpijani. Zbornik radova Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru, 5/6, 33–60.

Përzhita, L. & Peja, F. (2006). Mbi disa tipare të zhvillimit kulturor në Dardaninë Perëndimor – (shek, I-IV) – Some aspects of the cultural development of Western Dardania. HAK, I, 129–143.

Petković, S. (1995). Rimski predmeti od kosti i roga sa teritorije Gornjе Мezijе. Beograd: Arheološki institut.

Rostowtzeff, M. (1957). The Social and Economic History of the Roman Empire I–II. Oxford: Clarendon Press.

Ružić, M. (1994). Rimsko staklo u Srbiji. Beograd: Filozofski fakultet.

Stein, A. (1940). Die Legaten von Moesien. Budapest: Institut der P. Pázmány-universität für münzkunde und archäologie.

Tomović, M. (1992). Roman Sculpture in Upper Moesiaе. Beograd: Arheolološki insitut.