Roman Roads and Their Significance for the Economic Growth of the South of Upper Moesia
Abstract
The paper presents data that point to the routes of side roads (viae vicinales), less significant in terms of their construction, but, economically, highly important for the development of mining, trade, and craftsmanship in the south of Upper Moesia. Their significance is mirrored in the fact that they connected settlements or mining centres in the heartland of the province of Upper Moesia with superior main roads (previously mentioned) that criss-crossed Kosovo and Metohija (Naissus – Lissus, Narona – municipium DD – Scupi). The preserved fragments as well as the remains of large numbers of settlements outside of the area of main roads point out to their existence. In order to determine routes and study the road networks in Dardania, we used written ancient sources, itineraries and cartographic guides as well as few road remains and milestones from the territory. After using material evidence, the picture presenting the regional Roman road and newfound routes in the south of Upper Moesia is more reliable, i.e. new options for completely new interpretations relevant for the aforementioned problem can be suggested. The prevalent scientific method is based on historic sources and archeological and epighraph data from the territory.
References
Вулић, Н. (1931). Антички споменици наше земље. Споменик СКА, LXXI, 51–112.
Вулић, Н. (1933). Антички споменици наше земље. Споменик СКА, LXXV, 51–91.
Вулић, Н. (1934). Антички споменици наше земље. Споменик СКА, LXXVII, 29–84.
Вулић, Н. (1941/1948). Антички споменици наше земље. Споменик СКА, XCVIII, 29–126.
Драгашевић, Ј. (1877). Археологијско-географска истраживања. Гласник Српског ученог друштва, XLV, 66–67.
Душанић, С. (1971). Нови Антинојев натпис и metalla municipii Dardanorum. Živa antika, XXI (1), 241–261.
Душанић, С. (1980). Организација римског рударства у Норику, Панонији, Далмацији и Горњој Мезији. Историјски гласник, 1–2, 7–56.
Марић, Р. (1933). Антички култови у нашој земљи. Београд: Чигоја (репринт).
Паровић-Пешикан, M. (1982). Античка Улпијана према досадашњим истраживањима. Старинар, XXXII, 57–74.
Самарџић, Г. (2020). Косово и Метохија у римско доба. Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Самарџић, Г. (2020a). Биљешке о миљоказима са југа Горње Мезије (неколико примјера са Косова и Метохије). У: З. Арсић (ур.), Наука без граница III, књ. 3 (45–55). Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Самарџић, Г. (2021). Проблем убикације путних станица Gabuleum и Theranda на римској комуникацији Lisus-Naisus (Горња Мезија). Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, LI (1), 127–137.
Самарџић, Г. (2021a). Проблем убикације путних станица Vellanis, Vindenae и Ad Fines на римској комуникацији Lisus-Naisus (Горња Мезија). Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, LI (2), 211–223.
Симић, С. (1914). Историја Кратовске области. Београд: Чупићева задужбина.
Тасић, Н. (1998). Увод у праисторију, антику и рани средњи век Косова и Метохије, Старчевачка култура. У: Археолошко благо Косова и Метохије – од неолита до раног средњег вијека (16–29). Београд: САНУ.
Трухелка, Ћ. (1929). Археолошке белешке из јужне Србије. Гласник Скопског научног друштва, V, 63–90.
Фидановски, С. (1998). Римски и рановизантијски период. У: Археолошко благо Косова и Метохије од неолита до раног средњег века (256–747). Београд: САНУ.
Фидановски, С. (2010). Велекинце, римска и средњовековна некропола, Музеј у Приштини. Београд: MNEMOSYNE – Центар за очување наслеђа Косова и Метохије.
Цвјетићанин, Т. (2010). Керамика у римској провинцији Горњој Мезији. Беoград: Народни музеј.
Bjelajac, Lj. (1990). Terra Sigilata u Gornjoj Meziji; Import iz radionice Viminacium-Margum. Beograd: Arheološki institut.
Bjelajac, Lj. (1996). Amfore gornjomezijskog Podunavlja. Beograd: Arheološki institut.
Čerškov, E. (1957). Oko problema komunikacija i položaja naselja na Kosovu i Metohiji u rimskom periodu. Glasnik Muzejа Kosova i Metohije, II, 65–86.
Čerškov, E. (1964). Kasnoantička ostava iz Dobrotina na Kosovu. Glasnik Muzejа Kosova i Metohije, VII–VIII, 317–338.
Čerškov, E. (1969). Rimljani na Kosovu i Metohiji. Priština–Beograd: Muzej Kosova – Arheološko društvo Jugoslavije.
Čerškov, E. (1970). Municipium DD kod Sočanice. Priština–Beograd: Muzej Kosova – Arheološko društvo Jugoslavije.
Domaszewski, A. (1902). Die Beneficiarierposten und die römischen Strassennetze. Westdeutsche Zeitschrift für Geschihte und Kunst, 21, 158–211.
Dušanić, S. (1977a). Aspect of Roman Mining in Noricum, Panonia, Dalmatia and Moesia Superior. ANRW, II (6), 52–94.
Dušanić, S. (1977b). Iz istorije rimskog rudarstva u Gornjoj Meziji. Arheološki vestnik, XXVIII, 163–179.
Dušanić, S. (1995). Kovanje novca u rudničkim distriktima rimskog Ilirika. U: I. Popović, T. Cvjetićanin, B. Borić-Brešković (ur.), Radionice i kovnice srebra (131–142). Beograd: Narodni muzej.
Đurić, N., Todorović, J., Glišić, J. (1975). Praistorijska Romaja. Prizren–Beograd: Savez arheoloških društava Jugoslavije.
Evans, A. (1885). Antiquarian Researches in Illyricum III–IV. Vestminster: Nichols & sons.
Ferri, N. (2012). Vjerovanje i štovanje bogova u predhrišćanskoj Dardaniji. Godišnjak, CBI ANUBIH, 41, 135–158.
Hirschfeld, O. (1905). Die kaiserlichen Verwaltungsbeamten bis auf Diocletian. Berlin: Zwite Auflage.
Hoxha, G. (2006). Vështrim mbi fortifikimet e shek. IV – VI në territorin e Dardanisë Perëndimore – Overvieu of IV – VI century fortifications in the territory of Western Dardanians. HAK, I, 195–206.
Kajanto, I. (1965). The Latin cognomina. Helsinki: Societas Scientiarum Fennica.
Marić, R. (1954). STATIO MONS (MONTES) DARDANORUM. Živa antika, 4 (2), 364–365.
Marquardt, J. (1881). Römische Staatsverwaltung. Leipzig: S. Hirzel.
Mirdita, Z. (1981). Antroponimia e Dardanisë në kohën romake (Die Anthroponymie Dardanien zur Römerzeit). Prishtinë: Rilindja.
Mirdita, Z. (2007). Religija i kultovi Dardanaca i Dardanije u antici. Zagreb: Hrvatski institut za povijest.
Mirdita, Z. (2015). Dardanci i Dardanija u antici. Zagreb: Hrvatski institut za povijest.
Mirković, M. (1968). Rimski gradovi na Dunavu u Gornjoj Meziji. Beograd: Arheološko društvo Jugoslavije.
Mócsy, A. (1970). Moesia Superior – Gesellschaft und Romanisation in der römischen Provinz Moesiam Superior. Budapest: Akademiai Kiadó.
Mócsy, A. (1974). Panonia and Upper Moesia, A History of the Middle Danube Provinces of Roman Empire. London and Boston: Routledge & Kegan Paul.
Papazoglu, F. (1969). Srednjobalkanska plemena u predrimsko doba. Sarajevo: Djela.
Parović-Pešikan, M. (1987/1990). Kompleks metalurških peći na Ulpijani. Zbornik radova Muzeja rudarstva i metalurgije u Boru, 5/6, 33–60.
Përzhita, L. & Peja, F. (2006). Mbi disa tipare të zhvillimit kulturor në Dardaninë Perëndimor – (shek, I-IV) – Some aspects of the cultural development of Western Dardania. HAK, I, 129–143.
Petković, S. (1995). Rimski predmeti od kosti i roga sa teritorije Gornjе Мezijе. Beograd: Arheološki institut.
Rostowtzeff, M. (1957). The Social and Economic History of the Roman Empire I–II. Oxford: Clarendon Press.
Ružić, M. (1994). Rimsko staklo u Srbiji. Beograd: Filozofski fakultet.
Stein, A. (1940). Die Legaten von Moesien. Budapest: Institut der P. Pázmány-universität für münzkunde und archäologie.
Tomović, M. (1992). Roman Sculpture in Upper Moesiaе. Beograd: Arheolološki insitut.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: