Транспозиција библијске легенде у делу „Жертва Аврамова” Викентија Ракића

Sažetak

Фокус рада је на анализи драмских елемената дела „Жертва Аврамова” Викентија Ракића. Интерпретацијом основних тематско-мотивских преокупација предромантичарске српске књижевне продукције – култа породице и сентименталног пријатељства, долази се до закључка да дело Викентија Ракића „Жертва Аврамова”, које у науци о књижевности има различита жанровска одређења, свакако садржи драмске елементе који се огледају у амбиваленцији приликом конципирања јунака који су и узглобљени у породични микрокосмос и одани божанској промисли. У делу се издвајају мајка Сара, чија је улога у библијском предлошку, у односу на Ракићево дело, непостојећа, син Исак, представник активистичке бриге за сопствени живот, те на концу, отац Аврам, који проживљава снажан унутрашњи конфликт. Драмски елементи уочавају се више у породичној теми из које проистиче драмска ситуација сходно којој су ликови конципирани, а мање у формалним одликама у виду спорадичних дидаскалија у делу, те структури самог дела која је уочљиво драмска: пролог, заплет, кулминација, перипетија, расплет. Рад ће се посебно осврнути на однос старозаветног предлошка који баштини космичку вертикалу Бог–Човек и религиозног епа, који уводи и хоризонталну људску раван – Човек–Човек, што, према почетним премисама, имплицира присуство својеврсне (пред)романтичарске ироније или ироније у зачетку која се, у оквиру проучаваног дела, огледа у амбивалентном односу према библијској морално-дидактичкој поуци.