Transposition of the Biblical Legend in “Žertva Avramova” by Vikentije Rakić
Abstract
The focus of the paper is on the analysis of the dramatic elements in the religious epic “Žertva Avramova” (“Abraham's Sacrifice”) by Vikentije Rakić. By interpreting the thematic-motif preoccupations of Rakić’s religious epics—the cult of family and sentimental friendship—we conclude that “Žеrtva Avramova”, which in literary studies has different genre designations, contains dramatic elements reflected in the ambivalence when conceptualizing fictional characters who, as much as they are embedded in the family microcosm, are also devoted to Divine providence. Mother Sarah, whose role in the biblical template is non-existent in relation to the religious epic, is portrayed alongside her son Isaac, the representative of an activist concern for his own existence. In the end, we have Father Abraham who experiences a strong internal conflict, the origin of dramatic literature. Dramatic elements, therefore, can be seen in the family theme from which the dramatic situation arises, shaping the characters, and less so in the formal features—such as the sporadic didaskalia found in “Žertva Avramova” (“Abraham's Sacrifice”) and the structure of the work itself. The latter can be divided into dramatic phases: prologue, plot, culmination, peripetia, and dramatic outcome. The paper will specifically explore the relationship between the “Old Testament” model, inheriting the cosmic vertical God-Man dynamic, and the religious epic introducing the horizontal human plane—Man-Man. According to initial premises, this relationship implies the presence of (pre)romantic irony or romantic irony at its inception, which, within the studied epic, reflects an ambivalent attitude towards the biblical moral-didactic teaching.
References
Библија. (2017). Београд: Библијско друштво Србије.
Вујовић, Б. (1994). Слово о Викентију Ракићу. У: В. Ракић, Историја монастира Фенек (I–XVII). Београд: Драганић – Oдбор за заштиту и ревитализацију манастира Фенек.
Глушчевић, З. (1964). Путеви хуманитета, први део: од Гетеа до романтичара. Београд: Просвета.
Ераковић, Р. (2008). Религиозни еп српског предромантизма. Нови Сад: Матица српска.
Жижовић, О. (2021). Од Исака до Исуса: архетип (не)прихватања жртве. Књижевна историја, 53 (173), 263–286.
Кјеркегор, С. (2002). Страх и дрхтање. Београд: Плато.
Мирчетић, П. (2021). Одлике епа и епске технике на примеру „Епа о Гилгамешу”. Узданица, XVIII (1), 21–35.
Павић, М. (1983). Рађање нове српске књижевности. Београд: Српска књижевна задруга.
Павић, М. (1991). Историја српске књижевности, Предромантизам. Београд: Досије – Научна књига.
Савковић, Н. (2017). Ракићев превод грчке сакралне драме „Жртва Аврамова”. Зборник Матице српске за књижевност и језик, 65 (3), 825–841.
Скерлић, Ј. (1953). Историја нове српске књижевности. Београд: Рад.
СНП II (1845). Српске народне пјесме. Књига друга у којој су пјесме јуначке најстарије. Беч: Штампарији Јерменскога манастира.
Тартаља, И. (2000). Теорија књижевности. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Antonijević, D. (ur.). (1984). Folklorni teatar u balkanskim i podunavskim zemljama. Beograd: Balkanološki institut SANU.
Auerbah, E. (1968). Mimesis: prikazivanje stvarnosti u zapadnoj književnosti. Beograd: Nolit.
Fraj, N. (1985). Veliki kod(eks). Beograd: Zavod.
Franić Tomić, V. i Prosperov Novak, S. (2012). Abrahamova žrtva u hrvatskoj dramskoj književnosti i njezine europske inačice. Anali zavoda za povijesne znanosti i umjetnosti u Dubrovniku, 40, 199–258.
Grenvil-Barker, H. (1953). Pismo Žaku Kopou. U: M. Redgrave, The Аctor’s Ways and Means. Melbourne–London–Toronto: William Heinemann LTD.
Jansen, S. (1981). Šta je dramska situacija? Studija o elementarnim pojmovima opisa dramskih lica. U: M. Miočinović (prir.), Moderna teorija drame (152–201). Beograd: Nolit.
Kami, A. (1984). O budućnosti tragedije. U: Z. Stojanović (prir.), Teorija tragedije (265–272). Beograd: Nolit.
Miočinović, M. (prir.). (1981). Moderna teorija drame. Beograd: Nolit.
Mirčetić, P. (2015). Brehtov Verfremdungseffekt vs. romantičarska ironija F. Šlegela. Anali Filološkog fakulteta, 27 (2), 145–157.
Stajen, Dž. L. (1970). Elementi drame. Beograd: Umetnička akademija u Beogradu.
Stojanović, D. (1999). Mislilac romantizma Fridrih Šlegel. U: F. Šlegel, Ironija ljubavi (301–313). Beograd: Zepter Book World.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: