Grigorije Camblak’s Description of the Construction of the Dečani Church: Its Features and Models
Abstract
In describing the life and deeds of Serbian Holy King Stefan of Dečani (1322–1331), the author of the second biography of the Serbian king and abbot of the Dečani Monastery, Grigorije Camblak (c.1364–1419/1420) gives an account of the construction of the Holy King’s endowment dedicated to Christ Pantokrator (Fig. 1, 2). He describes in detail the way in which the marble blocks of the church were carved with great skill, prepared and perfectly inserted into the overall structure of the building. He states, “...and the stones are wonderfully and most artfully joined together, so that it seems as if the face of the whole church is one stone wonderfully joined together with skill, so that it seems as if one piece of stone, appearing in an unspeakable beauty…since it is a perfectly carved stone and testifies to the dignity of those who created it” (Цамблак, 1936, p. 23; Трифуновић, 1985, p. 183). The paper notes that the quoted description of the church construction emphatically represents learned ancient literary topos used to describe the most representative architectural monuments, especially those made of marble and deals with the origin and tradition of this specific way of describing the building construction.
References
Berry, F. (2011). Painting in Stone: The Symbolism of Colored Marbles in the Visual Arts and Literature from Antiquity until the Enlightenment [PhD Thesis]. Columbia University, New York.
Berry, F. (2020). Painting in Stone: Architecture and the Poetics of Marble from Antiquity to the Enlightenment. London: Yale University Press.
Betancourt, R. (2018). Sight, Touch and Imagination in Byzantium. Cambridge: Cambridge University Press.
Dietrich, N. (2021). Ex uno lapide and the Meaning of the Monolithic Sculpture in the Natural History. In: А. Anguissola & A. Grüner (Eds.), The Nature of Art. Pliny the Elder on Materials (171–179). Turnhout: Brepols.
Featherstone, J. M. (2011). Metochites’ Poems and the Chora. In: H. A. Klein, R. G. Osterhout, B. Pitarakis (Eds.), The Kariye Camii Reconsidered (213–237). Istanbul: Istanbul AraştIrmalari Enstitüsü.
Korać, V. (1989). L’architecture de Dečani. Tradition et Inovation. U: V. J. Đurić (ur.), Дечани и византијска уметност средином XIV века (149–157). Beograd–Priština: Srpska akademija nauka i umetnosti – Jedinstvo.
Lavin, I. (1998). “Ex uno lapide”: The Renaissance Sculptor’s “Tour de Force”. In: M. Winner, B. Andreae, C. Pietrangeli (hrsg.), Il Cortile delle Statue. Der Statuenhof des Belvedere im Vatikan (191–210). Mainz: Verlag Philipp von Zabern.
Magdalino, P. (2002). Theodore Metochitesʼs Poems ʻTo Himselfʼ. Introduction, Text and Translation. Byzantine and Modern Greek Studies, 26(1), 339–345.
Гавриловић, А. (2020). Дечанске цркве марамор и његово значење. Ниш и Византија, 18, 347–370.
Ђурић, В. Ј. (1987). Посвета Немањиних задужбина и владарска идеологија. Богословље, 31 (45), 1, 13–25.
Марјановић Душанић, С. (2007). Свети краљ. Култ Светог краља Стефана Дечанског. Београд: Балканолошки институт САНУ.
Петковић, В. и Бошковић, Ђ. (1941). Манастир Дечани, књ. I. Београд: Српска краљевска академија – Задужбина Михајла Пупина.
Поповић, А. (1998). Мотив Федре и Хиполита у Житију Стефана Дечанског Григорија Цамблака. Зборник радова Византолошког института, 37, 199–212.
Поповић, П. (1936). Стари српски животописи XV и XVII века. У: П. Поповић (предговор), Старе српске биографије XV и XVII века. Књ. 3. Цамблак, Константин, Пајсије. Београд: Српска књижевна задруга, V–LXX.
Стевовић, И. (2018). Византијска црква. Образовање слике светости. Београд: Еволута.
Тодић, Б. (2019). Место у културној историји српског народа. У: Д. Војводић и М. Марковић (ур.), Уметничко наслеђе српског народа на Косову и Метохији. Историја, идентитет, угроженост, заштита (147–163). Београд: САНУ.
Тодић, Б. и Чанак Медић, M. (2005). Манастир Дечани. Београд: Музеј у Приштини (са измештеним седиштем); Центар за очување наслеђа Косова и Метохије – Mnemosyne; Дечани: Српски православни манастир Дечани.
Трифуновић, Ђ. (1985). Цамблаков опис дечанског храма у светлости византијске естетике. Научни састанак слависта у Вукове дане, 14(1), 183–188 (= Трифуновић, Ђ. [2019]. Цамблаков опис дечанског храма у светлости византијске естетике. У: Д. Мршевић Радовић и др. [ур.], 50 година Међународног славистичког центра. Књ. 1. Велике теме српске књижевности. Научни састанак слависта у Вукове дане [1971–2019], 263–269).
Чанак Медић, М. (2007). Дечани. Саборна црква. Архитектура. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: