Николај Павлович Игњатијев и Критски устанак (1866–1869)

Maja R. Antić

doi:10.5937/zrffp53-45121

Maja R. Antić Univerzitet u Istocnom Sarajevu, Filozofski fakultet, Katedraza istoriju i arheologiju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp53-45121

Ključne reči: Н. П. Игњатијев, Крит, Порта, конференција у Паризу

Sažetak

Критски устанак (1866–1869) дио је ширег ослободилачког покрета хришћана који се јавио средином XIX вијека на Балкану и представља важну фазу у вишедеценијској борби Крићана за ослобођење од османске власти. У вријеме избијања устанка на Криту, Русија је била окренута ка унутрашњим реформама и њена балканска политика базирала се ка томе да очува status quo. У оквиру руске дипломатије, међутим, дјеловала је струја, блиска словенофилима, која је помагала националне покрете на Балкану и охрабривала њихове ослободилачке планове. Један од дипломата, близак словенофилима, био је и руски посланик у Константинопољу Н. П. Игњатијев, чија се дипломатија базирала на сарадњи са хришћанима у Турској, на плану њихове ослободилачке акције. С тим у вези, ширина његовог дипломатског дјеловања у свим питањима која су се тицала положаја хришћана наметала је закључак да није у сваком тренутку следио инструкције Владе у Петрограду. Између осталог, таква пракса руског посланика дошла је до изражаја и у односу према дешавањима на Криту између 1866. и 1869. године.

Reference

Арш, Г. Л. (2012). Критское восстание. Социально-экономические и политические сдвиги в Греции в 60–70 годы XIX века. История Балкан – Судьбоносное двадцатилетие 1856–1878 гг. Москва: КРАСАНД.

Виноградов, В. Н. (ред.) (1986). Международные отношения на Балканах 1856–1878 гг. Москва: Наука.

Ђорђевић, Д. (1995). Националне револуције балканских народа 1804–1914. Београд: Службени лист СРЈ.

Сенкевич, И. Г. (1970). Россия и Критское восстание 1866–1869 гг. Москва: Наука.

Татищев, С. С. (1903). Императоръ Александръ II. Его жизнь и царствованiе, т. II. Ст. Петербург: А. С. Суворин.

Хевролина, В. М. (2003). Российское посольство в Константинополе и его руководитель Н. П. Игнатьев (1864–1876). Новая и новейшая история, 6, 36–59.

Хевролина, В. М. (2009). Российский дипломат граф Игнатьев. Москва: Квадрига.

Anderson, M. S. (1966). The Eastern Question 1774–1923. New York: St. Martin’s Press.

Elliot, H. G. (1922). Some Revolutions and Other Diplomatics Experiences. London: Murray.

Hobart-Hampden A. C. (1915). Hobart Pasha. New York: Outing Publishing Company.

Stillman, W. J. (1874). Cretan Insurrection 1866–7–8. New York: Henry Holt and Company.

Tejlor, A. Dž. P. (1968). Borba za prevlast u Evropi, 1848–1918. Sarajevo: Veselin Masleša.