Одрази сјевернојадранских клесарских радионица у раносредњовјековном Сиску
Sažetak
Иако малобројни, до сада откривени фрагменти раносредњовјековне скулптуре на подручју Сиска помажу употпунити сазнања о повијесним околностима и континуитету античке Сисције у раздобљу за које су и повијесни извори и материјални трагови врло ријетки и штури. Град се успио одржати као административно и бискупијско средиште до почетка VII стољећа када славенско-аварским освајањем замиру обиљежја градског живота, но Siscia ипак наставља постојати. Придошло поганско становништво у неком тренутку формира насеље на подручју унутар бедема запуштеног античког града. Материјални трагови пронађени на подручју Сиска свједоче о ранокршћанском слоју у животу касноантичког града, но повијесни извори не пружају нам информације о томе што се догодило са Сисачком бискупијом и самим бискупом након VI стољећа, а ни досадашња археолошка истраживања још увијек нису открила позицију сисцијског епископалног комплекса. На темељу документације настале тијеком XIX стољећа претпоставља се позиција једне градске базилике на главном cardu који је преко форума повезивао сјеверна и јужна градска врата, но других информација о самој грађевини нема. Могуће је да су два капитела из V стољећа пронађена приликом изградње котарског суда у Сиску повезана управо с том грађевином с обзиром на то да је зграда суда у близини документиране позиције наводне градске цркве. Крајем VIII стољећа потискивањем Аварског каганата доњопанонско подручје долази под франачку власт, те се формира територијална организација у оквиру Франачке. Истовремено се интензивно развија мисионарско дјеловање под ингеренцијом Аквилејске патријаршије, а претпоставља се да се мисионарска исходишта оснивају у касноантичким црквеним средиштима, вјеројатно под заштитом локалних владара и формираног елитног друштвеног слоја који је прихватио кршћанство те који је могао финанцијски подржати градњу или обнову и опремање црквених грађевина као и само дјеловање мисионара. Раносредњовјековно насеље на темељима античке Сисције се врло вјеројатно прометнуло у сједиште локалног славенског владара јер франачки писани извори око 820. године изричито спомињу Сисцију као civitas и сједиште побуњеног панонског кнеза Људевита, као и оптужбе да је градешки патријарх Фортунат помагао Људевитов устанак слањем градитеља који је требало да му помогну да утврди његова упоришта.
Фрагменти раносредњовјековне скулптуре управо потврђују описане повијесне околности с почетка IX стољећа јер се формалне карактеристике видљиве на скулптури могу повезати са сличним примјерима везаним уз сјевернојадранске центре као што су Градо и Пула, а који настају управо у том раздобљу. Може се претпоставити да се путујући клесари с истарског подручја који су вјеројатно у свом крају већ стекли искуство споразумијевања на славенском језику (или су и сами били Славени) појављују на панонском подручју у оквиру мисионарског дјеловања са задатком опремања црквених грађевина које се или граде ex novo или се обнављају старе ранокршћанске цркве. О томе свједочи и дио архитрава олтарне преграде с натписом који према интерпретацији Ведране Делонга управо сугерира предроманичку обнову од прије постојеће цркве. Надаље, пиластар олтарне преграде из Сиска, који се до сада углавном интерпретирао као плутеј, својим димензијама свједочи о постојању прилично велике зидане цркве на подручју Сиска почетком IX стољећа. Нажалост, њезина позиција још увијек није утврђена, но склони смо закључити да се раносредњовјековна црква у Сиску налазила на подручју унутар античког бедема, можда негдје у близини данашње сисачке катедрале, уз јужни руб насеља те у близини југоисточне некрополе, уз коју се наставља развијати раносредњовјековно гробље.
Reference
Ančić, M. (2000). U osvit novog doba. Karolinško carstvo i njegov jugoistočni obod. U: A. Milošević (ur.), Hrvati i Karolinzi – Rasprave i vrela (70–105). Split: MHAS.
Belošević, N. (2019). Predromanička kamena liturgijska skulptura na području Pulske biskupije (doktorska disertacija). Sveučilište u Zadru.
Bertoša, M. (2003). Istra od 6. do 15. stoljeća. U: F. Šanjek (ur.), Povijest Hrvata – srednji vijek (371–376). Zagreb: Školska knjiga.
Bratož, R. (1996). Ecclesia in gentibus: vprašanje preživetja krščanstva iz antične dobe v času slovansko–avarske naselitve na prostoru med Jadranom in Donavo. In: V. Rajšp (Ed.), Grafenauerjev zbornik (205–225). Ljubljana: Filozofska fakulteta UL, Založba ZRC, Slovenska akademija znanosti in umetnosti – Pedagoška akademija Maribor.
Brunšmid, J. (1910–1911). Kameni spomenici Hrvatskoga narodnoga muzeja u Zagrebu. Vjesnik Hrvatskoga arheološkoga društva, 11 (1), 63–144.
Brunšmid, J. (1912). Kameni spomenici Hrvatskoga narodnoga muzeja u Zagrebu. Vjesnik Hrvatskoga arheološkoga društva, 12 (1), 129–197.
Budak, N. (1994.) Sisak u ranom srednjem vijeku. Radovi Zavoda za hrvatsku povijest, 27, 171–174.
Buturac, J. (1984). Popis župa Zagrebačke biskupije 1334. i 1501. godine. Starine, 59, 43–108.
Buzov, M. (1999). Sisačka biskupija u svjetlu pisanih izvora i arheoloških izvora (Prilog proučavanju arheološke topografije biskupskoga grada Siska). Tkalčić – Godišnjak Društva za povjesnicu Zagrebačke nadbiskupije, 3, 245–271.
Buzov, M. (2004). Problem povijesnog kontinuiteta i diskontinuiteta u Sisciji. U: M. Pelc (ur.), Zbornik 1. kongresa hrvatskih povjesničara umjetnosti (463–468). Zagreb: Institut za povijest umjetnosti.
Buzov, M. (2009). The Topography of Early Christian Siscia. Classica et Christiana, 4(2), 43–78.
Buzov, M. (2010). The Topography and the Archaeological Material of the Early Christian Period in Continental Croatia. Classica et Christiana, 5(2), 299–334.
Cvitanović, Đ. (1996). Župna crkva Uzvišenja Sv. Križa u Sisku i njene obnove (prije i poslije ratnih razaranja 1991. godine). Rad Instituta za povijest umjetnosti, 20, 133–141.
Delonga, V. (2000). Lobor. Crkva Majke Božje Gorske (II.13). U: A. Milošević (ur.), Hrvati i Karolinzi – Katalog (91–92). Split: MHAS.
Delonga, V. (2000). Nepoznato nalazište. Ulomak zabata oltarne ograde (II.60). U: A. Milošević (ur.), Hrvati i Karolinzi – Katalog (115–116). Split: MHAS.
Filipec, K. (2000). Lobor. Ulomak zabata oltarne ograde (II.14). U: A. Milošević (ur.), Hrvati i Karolinzi – Katalog (92). Split: MHAS.
Filipec, K. (2010). Arheološko-povijesni vodič po svetištu Majke Božje Gorske u Loboru. Zagreb: Župa sv. Ane.
Filipec, K. (2015). Donja Panonija od 9. do 11. stoljeća. Sarajevo: Univerzitet u Sarajevu.
Gaberscek, C. (1980). La scultura dell’alto Medioevo a Grado. Antichità Altoadriatiche, 17(2), 381–397.
Goss, V. P. (2007). Stotinu kamenčića izgubljenog raja. Romanička skulptura u muzejima i zbirkama između Save i Drave. Zagreb: AMZ.
Goss, V. P. (2020). Početci hrvatske umjetnosti. Zagreb: Ibis grafika.
Goss, V. P. (2021). Razmišljanja o ranokarolinškom Zagrebu. Starohrvatska prosvjeta, 3 (48), 103–124.
Gračanin, H. (2011). Južna Panonija u kasnoj antici i ranom srednjovjekovlju (od konca 4. do konca 11. stoljeća). Zagreb: Plejada.
Gračanin, H. i Bilogrivić, G. (2014). Postrimski grad u južnoj Panoniji: primjer Siscije. Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, 32, 1–26.
Gračanin, H. i Pisk, S. (2015). Sjeverozapadna Hrvatska u ranome srednjem vijeku. U: Z. Nikolić Jakus (ur.), Nova zraka u europskom svjetlu. Hrvatske zemlje u ranome srednjem vijeku (oko 550 – oko 1150) (345–366). Zagreb: Matica hrvatska.
Horvat, A. (1954). O Sisku u starohrvatsko doba na temelju pisanih izvora i arheoloških nalaza. Starohrvatska prosvjeta, III (3), 93–104.
Hoti, M. (1992). Sisak u antičkim izvorima. Opvscvla archæologica, 16, 133–163.
Hrvatski arheološki godišnjak [vebsajt]. Ministarstvo kulture Republike Hrvatske. Dostupno na: https://min–kulture.gov.hr/eu–kultura/kulturna–bastina/izdavacka–djelatnost/hrvatski–arheoloski–godisnjak/8334>
Hudák, K. (2019). Methodological Introduction to the Pannonian Early Christian Church History – Through the Last Fifty Years of Pannonia (374–456). Pécs: University of Pécs, Center for Ecclesiastical Studies.
Jakšić, N. (1999). Reljefi Trogirske klesarske radionice iz crkve Sv. Marte u Bijaćima. Starohrvatska prosvjeta, 3 (26), 265–285.
Jakšić, N. (2000). Klesarstvo u službi evangelizacije. U: A. Milošević (ur.), Hrvati i Karolinzi – Rasprave i vrela (192–215). Split: MHAS.
Jeremić, M. (2004). Kultne građevine hrišćanskog Sirmijuma. U: M. Radmilović (ur.), Sirmium i na nebu i na zemlji (43–73). Sremska Mitrovica: Projekat Blago Sirmijuma.
Jerončić, T., Paro, A., Mesarić, M. (2018). Zaštitna arheološka istraživanja na poziciji Sisak – željeznički kolodvor u 2013. i 2014. godini. U: I. Drnić (ur.), Segestika i Siscia – od ruba imperija do provincijskog središta (173–197). Zagreb: AMZ.
Josipović, I. (2013). Predromanički reljefi na teritoriju Sklavinije Hrvatske između Zrmanje i Krke do kraja 9. stoljeća (doktorska disertacija). Sveučilište u Zadru.
Jurić, S. (2011). Katedrala Uzvišenja svetog Križa, U: D. Tepert i S. Jurić (ur.), Zbornik radova Antiquam fidem (303–321). Zagreb: Glas koncila.
Jurković, M. (2000). Novigrad. Ciborij biskupa Mauricija iz krstionice katedrale (I.41). U: A. Milošević (ur.), Hrvati i Karolinzi – Katalog (52–55). Split: MHAS.
Karaman, Lj. (1930). Iz kolijevke hrvatske prošlosti. Historijsko–umjetničke crtice o starohrvatskim spomenicima. Zagreb: Matica hrvatska.
Karaman, Lj. (1948). O umjetnosti srednjeg vijeka u Hrvatskoj i Slavoniji. Historijski zbornik, I (1–4), 103–127.
Karaman, Lj. (1952). O potrebi povezivanja rada arheologa, historičara umjetnosti i historičara. Historijski zbornik, V (1–2), 57–62.
Klaić, N. (1972). Izvori za hrvatsku povijest do 1526. godine. Zagreb: Školska knjiga.
Klaić, N. (1975). Povijest Hrvata u ranom srednjem vijeku. Zagreb: Školska knjiga.
Kos, F. (1906). Gradivo za zgodovino Slovencev v srednjem veku II (l. 801–1000). Ljubljana: Lenova družba.
Lolić, T. (2022). Urbanism of Roman Siscia. Interpretation of Historical and Modern Maps, Drawings and Plans. Oxford: Archaeopress Roman archaeology.
Lolić, T. i Burmaz, J. (2020). Razmišljanja o kasnoantičkoj arhitekturi Siscije i mogućoj izgradnji kršćanske bazilike. U: M. Sanader, D. Tončinić, I. Kaić, V. Matijević (ur.), Zbornik I. skupa hrvatske ranokršćanske arheologije (321–335). Zagreb: Arheološki zavod Odsjeka za arheologiju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu.
Matejčić, I. i Mustač, S. (2014). Kiparstvo 1 – Od 4. do 13. stoljeća. Umjetnička baština istarske Crkve 1. Poreč: Arheološki muzej Istre.
Migotti, B. (2002). Early Christianity in Aquae Iasae (Varaždinske Toplice) und Iovia (Ludbreg) in Pannonia Savia. Zalai Múzeum, 11, 51–66.
Migotti, B. (2003). Olovni privjesci dvaju novih nalaza iz Siska. Godišnjak Gradskog muzeja u Sisku, III–IV, 99–115.
Migotti, B. (2011). Prostor ranokršćanske biskupije Siscije i njegova arheološka ostavština. U: D. Tepert i S. Jurić (ur.) Zbornik radova Antiquam fidem (37–68). Zagreb: Glas koncila.
Migotti, B. (2015). Early Christian Archaeology in Northern Croatia. The State of Research. In: R. J. Pillinger (Ed.), Neue Forschungen zum frühen Christentum in den Balkanländern (61–68). Wien: Austrian Academy of Sciences Press.
Milošević, A. (2000). Hrvati i Karolinzi – Rasprave i vrela. Split: MHAS.
Obad-Vučina, M. (2007). Katedrala Uznesenja Marijina u Puli. Pula: Zavičajna naklada „Žakan Juri“.
Póczy, K. (1980). Pannonian Cities. In: A. Lengyel & G. T. B. Radan (Eds.), The Archaeology of Roman Pannonia (239–274). Budapest: Akadémiai Kiadó.
Popović, I. (2013). Sirmium – carska rezidencija, panonska metropola i hrišćanska „Glava Ilirika”. U: B. Borić-Brešković (ur.), Konstantin Veliki i Milanski edikt 313. Rađanje hrišćanstva u rimskim provincijama na tlu Srbije (102–117). Beograd: Narodni muzej.
Rački, F. (1877). Documenta historiae chroaticae periodum antiquam. Monumenta spectantia historiam Slavorum Meridionalium, vol. 7. Zagrabiae: Academia scientarum et atrium Slavorum meridionalium.
Sekelj Ivančan, T. (2001) Neki arheološki primjeri zaposjedanja ruševina antičkih urbanih cjelina u sjevernoj Hrvatskoj tijekom srednjeg vijeka. Prilozi Instituta za arheologiju, 18, 189–212.
Simoni, K. (2000.) Sisak (II.40). U: A. Milošević (ur.), Hrvati i Karolinzi – Katalog (104). Split: MHAS.
Slukan Altić, M. (2004). Povijesni atlas gradova: Sisak. Sisak–Zagreb: Institut društvenih znanosti Ivo Pilar – Državni arhiv u Sisku.
Škunca, S. J. (2014). Prošlost Crkve u Istri. Pazin: Državni arhiv u Pazinu.
Šourek, D. (2011). Kapela svetog Kvirina u Sisku u kontekstu svečeva čašćenja u XVII. stoljeću. U: D. Tepert i S. Jurić (ur.), Zbornik radova Antiquam fidem (353–367). Zagreb: Glas koncila.
Vinski, Z. (1970). O postojanju radionica nakita starohrvatskog doba u Sisku. Vjesnik Arheološkog muzeja u Zagrebu, 4 (1), 45–92.
Vuković, D. (1994). Siscija – vizija rimskoga grada u Panoniji. Sisak: Centar za kulturu „Vladimir Nazor“.
Zornija, M. (2014). Ranosrednjovjekovna skulptura na tlu Boke kotorske (doktorska disertacija). Sveučilište u Zagrebu.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293