Постхумна рецепција Урсуле ле Гвин у српској научној и књижевној периодици

Artea D. Panajotović; Mirjana M. Vučković

doi:10.5937/zrffp54-46253

Artea D. Panajotović Alfa BK Univerzitet, Fakultet za strane jezike, Beograd https://orcid.org/0000-0002-9085-4207
Mirjana M. Vučković Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, Katedra za anglistiku https://orcid.org/0009-0008-9215-6331

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp54-46253

Ključne reči: научни часописи, књижевна критика, научна фантастика, епска фантастика

Sažetak

Урсула ле Гвин (1929–2018), једна од најзначајнијих ауторки научне и епске фантастике, на нашим просторима од осамдесетих година има култни статус и верну читалачку публику. Међутим, десетак година пре њене смрти интересовање се смањило у односу на претходне деценије. Тиражи најзначајнијих дела Урсуле ле Гвин били су распродати, нови се нису штампали и смањила се заступљеност у периодици. То се променило после њене смрти, када је, што је и очекивано, поново оживело занимање за њено дело. У овом раду излажемо преглед критичке рецепције дела Урсуле ле Гвин од јануара 2018. до краја 2020. године. Циљ истраживања је да утврди у ком је обиму и на који начин њено дело заступљено у српској специјализованој периодици овог периода и како наша критика у овом тренутку валоризује њен опус, а посредно и спекулативну књижевност у целини. Представљени резултати део су планираног дијахронијског истраживања укупне рецепције дела Урсуле ле Гвин на бившем српскохрватском језичком простору.

Reference

Бојанић, М. (2019). Мапирање постпатријархалне будућности у роману Човек празних шака Урсуле ле Гвин. Липар, 68, 171–183.

Вучковић, М. (2018). Сусрет са Другим у новели Свет се каже шума Урсуле ле Гвин. Речи, 10 (1), 94–108.

Вучковић, М. (2020). Прошлост, садашњост и будућност – прича о Причању Урсуле ле Гвин. Поља, 524, 142–149.

Гунев, С. (2020). Преокретање мита – еволуција мотива сенке. Поља, 524, 74–91.

Живковић, А. (2016). Мит, научна фантастика и рокенрол: одраз романа Лева рука таме Урсуле Ле Гвин у текстовима „Екатарине Велике”. Наслеђе, 35, 233–245.

Ле Гвин, У. (2020а). Меј и њен лав. Поља, 524, 46–51.

Ле Гвин, У. (2020б). На којој сам ја, заправо, страни? Поља, 524, 61–62.

Ле Гвин, У. (2020в). Америчка научна фантастика и други. Поља, 524, 63–65.

Ле Гвин, У. (2020г). Да ли је род неопходан? Поља, 524, 66–73.

Ле Гвин, У. и Геверс, Н. (2020). Моје приче покреће нешто друго. Поља, 524, 52–60.

Панајотовић, А. (2020). Урсула ле Гвин и дао. Поља, 524, 131–136.

Спивак, Ш. (2020). „Само у смрти живот”: динамика старости у књижевној прози Урсуле ле Гвин. Поља, 524, 120–130.

Тушевљаковић, Д. (2020). Урсула К. ле Гвин, њена Меј и њен лав. Поља, 524, 137–141.

Хејлс, Н. Б. (2020). Андрогинија, амбиваленција и асимилација у Левој руци таме. Поља, 524, 92–106.

Џејмсон, Ф. (2020). Редуковање света у делу Урсуле ле Гвин. Поља, 524, 107–119.

Benini, M. (2019). Psycho-Pass: sve boje psihopatije. Fantastični vodič, 1, 74–77.

Gavrilović, Lj. (2018). Vodič iz Omelasa: Antropologija u glazuri od čuda. Književna fantastika, 5, 127–144.

Ilić, B. (2020, 14. oktobar). Negde drugde daleko od svega: o knjizi Ursule le Gvin. Sinhro. https://sinhro.rs/negde-drugde-daleko-od-svega-o-knjiziursule-le-gvin/

Legvin, U. (2018). Govor Ursule Legvin na 65. dodeli Nacionalnih književnih nagrada, Njujork, 2014. godine. Književna fantastika, 5, 149–150.

Legvin, U. i Strajtfeld, D. (2018). Intervju: Pišući o bezimenim stvarima. Književna fantastika, 5, 151–156.

Mihailović, M. (2019). Pol, rod i seksualnost u naučnoj fantastici. Fantastični vodič, 1, 9–11.

Suvin, D. (2018). Zapis o Ursuli K. Le Gvin i njezinoj deklaraciji o nezavisnosti umjetnosti

od kapitalizma. Književna fantastika, 5, 145–148.