Жена и Ерос у приповеткама Григорија Божовића

Jelena G. Jevtić

doi:10.5937/zrffp53-46543

Jelena G. Jevtić Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp53-46543

Ključne reči: Ерос, архетип, Танатос, друштвене норме, трансформација, десакрализација

Sažetak

Јунакиње у приповедачкој прози Григорија Божовића типизиране су са циљем очувања поретка у колективу и породици. Оне су часне и честите, а властите потребе и осећања стављају у други план у односу на колективно добро. Без обзира на то што је архетип мајке и жене чувара огњишта доминантан, незанемарљив је број женских ликова у којима се препознаје архетип жене вођене Еросом, поливалентан и комплексан. Циљ овог рада биће да прикажемо како се из борбе Ероса и Танатоса Божовићеве јунакиње враћају у канонизоване оквире неокаљане, како подлежу снази нагона и десакрализацији и како се Ерос трансформише у религиозни архетип.

Reference

Андрејевић, Д. (2016). Жена између Ероса и Танатоса у прози Григорија Божовића. У: Д. Андрејевић и А. Костић Тмушић (прир. и ур.), Поетика Григорија Божовића (73–89). Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Ахметагић, Ј. (2012). Невидљиво збивање: православна духовност у прози Григорија Божовића. Приштина: Институт за српску културу.

Бандић, Д. (1991). Народна религија у Срба у 100 појмова. Београд: Нолит.

Вишеславцев, Б. (1996). Етика преображеног ероса. Срце у хришћанској и индијској мистици. Београд: Логос.

Вукићевић, Д. (2017). Еротско криптограмско писмо и патријархални свет. Romanoslavica, LII (4), 99–105.

Вода. (2001). У: С. М. Толстој и Љ. Раденковић (ур.), Словенска митологија. Енциклопедијски речник. Београд: Zepter Book World.

Делић, Л. (2016). Ерос, лепо, секс, без љубави. Књижевна историја – часопис за науку о књижевности, 48 (159), 37–58.

Јевтовић, М. (1996а). Личност и књижевно дело Григорија Божовића. Књига 2. Приштина: Институт за српску културу.

Јевтовић, М. (1996б). Григорије Божовић и међуратна књижевна критика. Баштина, 7, 79–103.

Јелушић, С. (2016). Зло и покајање: три приповетке Григорија Божовића. У: Д. Андрејевић и А. Костић Тмушић (прир. и ур.), Поетика Григорија Божовића (167–177). Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Јеротић, В. (2016). Пусто ерот(ур)ско. У: Д. Петровић (ур.), Пуста младост у Бориним сновима (7–13). Крагујевац: Библиотека „Др Вићентије Ракић”.

Кулишић, Ш., Петровић, П., Пантелић, Н. (1970). Српски митолошки речник. Београд: Издавачко предузеће „Нолит”.

Купање. (2001). У: С. М. Толстој и Љ. Раденковић (ур.), Словенска митологија. Енциклопедијски речник. Београд: Zepter Book World.

Николић, Ј. (2021). Еротизам у књижевном стваралаштву Борисава Станковића (одбрањена докторска дисертација). Филозофски факултет, Нови Сад.

Нојман, Е. (1994). Историјско порекло свести. Београд: Просвета.

Пандуревић, Ј. (2016). Фолклорни еротикон између обредне и поетске метафоре. Књижевна историја – часопис за науку о књижевности, 48 (159), 9–36.

Петровић Његош, П. (1981). Горски вијенац. Сарајево: OOUR Izdavačka djelatnost.

Питулић, В. (2011). Функција симбола у приповедању Григорија Божовића. Трагом архетипа: од писане ка усменој књижевности. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.

Питулић, В. (2013). Свето и профано у приповедачкој прози Григорија Божовића. У: Б. Димитријевић (ур.), Наука и свет (110–121). Ниш: Филозофски факултет.

Раденковић, Љ. (1996). Симболика света у народној магији Јужних Словена. Београд: Балканолошки институт САНУ.

Сикутрис, Ј. (1998). Платонски ерос и хришћанска љубав. Србиње–Београд–Ваљево–Минхен: Мала библиотека „Свечаник”.

Станић, М. (2018). Заступљеност обреда прелаза у роману „Нечиста крв” Борисава Станковића. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, 13, 243–264.

Ћосић, Б. (1927). У разговору са г. Григоријем Божовићем, приповедачем. Реч и слика, III, 73–83.

Фројд, С. (1994). С оне стране принципа, Ја и оно. Нови Сад: Светови.

Шутић, М. (2000). Књижевна архетипологија. Београд: Институт за књижевност и уметност – Чигоја штампа.

Jung, K. G. (1996). Čovek i njegovi simboli. Beograd: Narodna knjiga.

Jung, K. G. (2003). Psihološki tipovi. Beograd: Dereta.