A Woman and Eros in the Narrative Prose of Grigorije Božović
Abstract
The heroines of Grigorije Božović’s narrative prose are typified to maintain order within both the collective and the family. Their honorable and dignified needs and emotions are often subordinated to the collective good. Regardless of the dominant archetype of the mother and the housekeeper, the number of the female characters in which the archetype of a woman inspired by eros, a polyvalent and complex one, is recognized, is not negligible. This work aims to illustrate how Božović’s heroines emerge unscathed, returning to canonized frameworks after navigating the struggles of Eros and Thanatos, how they are subject to the power of instinct, and how Eros is transformed into a religious archetype.
References
Андрејевић, Д. (2016). Жена између Ероса и Танатоса у прози Григорија Божовића. У: Д. Андрејевић и А. Костић Тмушић (прир. и ур.), Поетика Григорија Божовића (73–89). Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Ахметагић, Ј. (2012). Невидљиво збивање: православна духовност у прози Григорија Божовића. Приштина: Институт за српску културу.
Бандић, Д. (1991). Народна религија у Срба у 100 појмова. Београд: Нолит.
Вишеславцев, Б. (1996). Етика преображеног ероса. Срце у хришћанској и индијској мистици. Београд: Логос.
Вукићевић, Д. (2017). Еротско криптограмско писмо и патријархални свет. Romanoslavica, LII (4), 99–105.
Вода. (2001). У: С. М. Толстој и Љ. Раденковић (ур.), Словенска митологија. Енциклопедијски речник. Београд: Zepter Book World.
Делић, Л. (2016). Ерос, лепо, секс, без љубави. Књижевна историја – часопис за науку о књижевности, 48 (159), 37–58.
Јевтовић, М. (1996а). Личност и књижевно дело Григорија Божовића. Књига 2. Приштина: Институт за српску културу.
Јевтовић, М. (1996б). Григорије Божовић и међуратна књижевна критика. Баштина, 7, 79–103.
Јелушић, С. (2016). Зло и покајање: три приповетке Григорија Божовића. У: Д. Андрејевић и А. Костић Тмушић (прир. и ур.), Поетика Григорија Божовића (167–177). Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Јеротић, В. (2016). Пусто ерот(ур)ско. У: Д. Петровић (ур.), Пуста младост у Бориним сновима (7–13). Крагујевац: Библиотека „Др Вићентије Ракић”.
Кулишић, Ш., Петровић, П., Пантелић, Н. (1970). Српски митолошки речник. Београд: Издавачко предузеће „Нолит”.
Купање. (2001). У: С. М. Толстој и Љ. Раденковић (ур.), Словенска митологија. Енциклопедијски речник. Београд: Zepter Book World.
Николић, Ј. (2021). Еротизам у књижевном стваралаштву Борисава Станковића (одбрањена докторска дисертација). Филозофски факултет, Нови Сад.
Нојман, Е. (1994). Историјско порекло свести. Београд: Просвета.
Пандуревић, Ј. (2016). Фолклорни еротикон између обредне и поетске метафоре. Књижевна историја – часопис за науку о књижевности, 48 (159), 9–36.
Петровић Његош, П. (1981). Горски вијенац. Сарајево: OOUR Izdavačka djelatnost.
Питулић, В. (2011). Функција симбола у приповедању Григорија Божовића. Трагом архетипа: од писане ка усменој књижевности. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Питулић, В. (2013). Свето и профано у приповедачкој прози Григорија Божовића. У: Б. Димитријевић (ур.), Наука и свет (110–121). Ниш: Филозофски факултет.
Раденковић, Љ. (1996). Симболика света у народној магији Јужних Словена. Београд: Балканолошки институт САНУ.
Сикутрис, Ј. (1998). Платонски ерос и хришћанска љубав. Србиње–Београд–Ваљево–Минхен: Мала библиотека „Свечаник”.
Станић, М. (2018). Заступљеност обреда прелаза у роману „Нечиста крв” Борисава Станковића. Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, 13, 243–264.
Ћосић, Б. (1927). У разговору са г. Григоријем Божовићем, приповедачем. Реч и слика, III, 73–83.
Фројд, С. (1994). С оне стране принципа, Ја и оно. Нови Сад: Светови.
Шутић, М. (2000). Књижевна архетипологија. Београд: Институт за књижевност и уметност – Чигоја штампа.
Jung, K. G. (1996). Čovek i njegovi simboli. Beograd: Narodna knjiga.
Jung, K. G. (2003). Psihološki tipovi. Beograd: Dereta.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: