Разум у оквиру одређења човјека код Платона, Аристотела и Декарта

Luka M. Kešeljević

doi:10.5937/zrffp54-46582

Luka M. Kešeljević Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet, Institut za filozofiju https://orcid.org/0000-0002-3156-2933

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp54-46582

Ključne reči: разум, антрополошки проблем, одређење, метафизика, филозофска антропологија

Sažetak

У раду се разматра проблем разума у антици (Платон и Аристотел) и у модерни (Декарт). Први дио отвара питање разумности као одређења човјека, други дио отвара питање разумности код Платона и Аристотела, док се трећи дио бави проблемом разума у модерној филозофији код Декарта. У завршном дијелу ријеч је о могућем искораку из метафизике у антропологију. Рад је континуирано прожет говором о утемељењу филозофске антропологије.

Reference

Бубер, М. (2002). Проблем човека. У: Два типа вере (стр. 119–158). Београд: Слово.

Петронијевић, Б. (1922). Историја новије филозофије 1. Београд: Издавачка књижара „Напредак”.

Платон. (1995). Тимај. Врњачка Бања: Еидос.

Aristotel. (1980). Nikomahova etika. Beograd: BIGZ.

Aristotel. (1975). Politika. Beograd: BIGZ.

Aristotel. (2008) Analitika I–II: Kategorija. O izrazu. Beograd: Paideia.

Aristotel. (2008). Rasprava o duši. Podgorica: Unireks.

Aristotel. (2009). O nebu. O postajanju i propadanju. Beograd: Paideia.

Beiser, C. F. (2002). German Idealism: The Struggle against Subjectivism, 1781–1801. London: Harvard University Press.

Cottingham, J. (1978). Descartes on thought. Philosophical Quarterly, 28(112), 208–214.

Descartes, R. (1951). Osnovi filozofije (prev. V. Gortan). U: Rasprava o metodi pravilnog upravljanja umom i traženja istine u naukama (prev. N. Berus) (str. 63–98). Zagreb: Matica hrvatska.

Dekart, R. (1998). Meditacije o prvoj filozofiji. Beograd: Plato.

Dekart, R. (2008). Pravila za usmjeravanje duha. Rasprava o metodi. Istraživanje istine. Podgorica: Unireks.

Deretić, I. (2004). Pojam logosa u Aristotelovom razumevanju čoveka. Arhe, 1 (2), 25–35.

Dils, H. (1983). Predsokratovci, fragmenti II. Zagreb: Naprijed.

Dimić, Z. (2004). Aristotelovo određenje čoveka. Arhe, 1 (2), 37–57.

Dimić, Z. (2022). Političke životinje i zveri. Novi Sad: Akademska knjiga.

Eler, K. (2002). Subjektivnost i samosvest u antici. Beograd: Plato.

Fihte, J. G. (2004). Učenje o nauci (1804). Beograd: Službeni glasnik.

Hegel, G. W. F. (1970). Istorija filozofije III (prev. N. Popović). Beograd: Kultura.

Hegel, G. W. F. (1983). Razlika između Fihteovog i Šelingovog sistema filozofije. U: Jenski spisi 1801–1807 (prev. A. Buha) (str. 7–100). Sarajevo: Veselin Masleša.

Kant, I. (1953). Prolegomena za svaku buduću metafiziku. U: Dvije rasprave (prev. V. D. Sonnenfeld) (str. 7–146). Zagreb: Matica hrvatska.

Kešeljević, L. (2018). Paradoks prve filozofije: Aristotel i Dekart (neobjavljeni master rad). Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet.

Keyt, D., & Miller, F. D. (Eds.). (1991). A Companion to Aristotle’s Politics. Oxford: Blackwell.

Koyré, A. (1971). Introduction. In: E. Anscombe, & P. T. Geach (Eds.), Descartes: Philosophical Writings. London: Nelson’s University Paperbacks.

Niče, F. (1960). Rođenje tragedije. Beograd: Kultura.

Perović, M. A. (2011). Rene Descartes i moderni logocentrizam. U: Filozofske rasprave (str. 33–49). Zagreb: Hrvatsko filozofsko društvo.

Perović, M. A. (2012). Pojam ličnosti kod Kanta i Hegela. U: Pet studija o Hegelu (str. 339–364). Novi Sad: Biblioteka Arhe, Filozofski fakultet.

Platon. (1976). Država. Beograd: BIGZ.

Platon. (2000). Državnik. U: Kratil. Teetet. Sofist. Državnik (str. 297–374). Beograd: Plato.

Prole, D. (2012). Dekart i Lorhard. Konstitucija novovekovne ontologije. Arhe, 9 (17), 1–21.

Ritter, J. (1987). Metafizika i politika. Zagreb: Informator.

Wilson, M. D. (1978). Descartes. London – New York: Routledge.