Reason in the Context of Man’s Vocation in Plato, Aristotle, and Descartes
Abstract
The paper addresses the problem of reason in antiquity (Plato and Aristotle) and in modernity (Descartes). The first section introduces the question of reason as man’s vocation; the second section deals with the question of rationality in Plato and Aristotle; the third section discusses the problem of reason in modern philosophy with Descartes, while the final section considers a possible step forward from modern metaphysics to anthropology. The discussion of philosophical anthropology’s foundations permeates throughout the entire paper.
References
Бубер, М. (2002). Проблем човека. У: Два типа вере (стр. 119–158). Београд: Слово.
Петронијевић, Б. (1922). Историја новије филозофије 1. Београд: Издавачка књижара „Напредак”.
Платон. (1995). Тимај. Врњачка Бања: Еидос.
Aristotel. (1980). Nikomahova etika. Beograd: BIGZ.
Aristotel. (1975). Politika. Beograd: BIGZ.
Aristotel. (2008) Analitika I–II: Kategorija. O izrazu. Beograd: Paideia.
Aristotel. (2008). Rasprava o duši. Podgorica: Unireks.
Aristotel. (2009). O nebu. O postajanju i propadanju. Beograd: Paideia.
Beiser, C. F. (2002). German Idealism: The Struggle against Subjectivism, 1781–1801. London: Harvard University Press.
Cottingham, J. (1978). Descartes on thought. Philosophical Quarterly, 28(112), 208–214.
Descartes, R. (1951). Osnovi filozofije (prev. V. Gortan). U: Rasprava o metodi pravilnog upravljanja umom i traženja istine u naukama (prev. N. Berus) (str. 63–98). Zagreb: Matica hrvatska.
Dekart, R. (1998). Meditacije o prvoj filozofiji. Beograd: Plato.
Dekart, R. (2008). Pravila za usmjeravanje duha. Rasprava o metodi. Istraživanje istine. Podgorica: Unireks.
Deretić, I. (2004). Pojam logosa u Aristotelovom razumevanju čoveka. Arhe, 1 (2), 25–35.
Dils, H. (1983). Predsokratovci, fragmenti II. Zagreb: Naprijed.
Dimić, Z. (2004). Aristotelovo određenje čoveka. Arhe, 1 (2), 37–57.
Dimić, Z. (2022). Političke životinje i zveri. Novi Sad: Akademska knjiga.
Eler, K. (2002). Subjektivnost i samosvest u antici. Beograd: Plato.
Fihte, J. G. (2004). Učenje o nauci (1804). Beograd: Službeni glasnik.
Hegel, G. W. F. (1970). Istorija filozofije III (prev. N. Popović). Beograd: Kultura.
Hegel, G. W. F. (1983). Razlika između Fihteovog i Šelingovog sistema filozofije. U: Jenski spisi 1801–1807 (prev. A. Buha) (str. 7–100). Sarajevo: Veselin Masleša.
Kant, I. (1953). Prolegomena za svaku buduću metafiziku. U: Dvije rasprave (prev. V. D. Sonnenfeld) (str. 7–146). Zagreb: Matica hrvatska.
Kešeljević, L. (2018). Paradoks prve filozofije: Aristotel i Dekart (neobjavljeni master rad). Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultet.
Keyt, D., & Miller, F. D. (Eds.). (1991). A Companion to Aristotle’s Politics. Oxford: Blackwell.
Koyré, A. (1971). Introduction. In: E. Anscombe, & P. T. Geach (Eds.), Descartes: Philosophical Writings. London: Nelson’s University Paperbacks.
Niče, F. (1960). Rođenje tragedije. Beograd: Kultura.
Perović, M. A. (2011). Rene Descartes i moderni logocentrizam. U: Filozofske rasprave (str. 33–49). Zagreb: Hrvatsko filozofsko društvo.
Perović, M. A. (2012). Pojam ličnosti kod Kanta i Hegela. U: Pet studija o Hegelu (str. 339–364). Novi Sad: Biblioteka Arhe, Filozofski fakultet.
Platon. (1976). Država. Beograd: BIGZ.
Platon. (2000). Državnik. U: Kratil. Teetet. Sofist. Državnik (str. 297–374). Beograd: Plato.
Prole, D. (2012). Dekart i Lorhard. Konstitucija novovekovne ontologije. Arhe, 9 (17), 1–21.
Ritter, J. (1987). Metafizika i politika. Zagreb: Informator.
Wilson, M. D. (1978). Descartes. London – New York: Routledge.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: