О адаптацији имена грчког порекла у српском језику (на корпусу ексцерпираном из извора од XIV до XXI века)
Sažetak
У раду се испитује адаптација имена грчког порекла у српском језику. Имена преузета из грчког језика пролазила су кроз одређене видове адаптације, која се одвијала на различите начине, у првом реду прилагођавањем свим фонетским законима језика у који улазе и прилагођавањем његовој граматичкој структури. Анализа је рађена на корпусу ексцерпираном из историјских споменика и из статистичких података Републичког завода за статистику до 2012. године (за период од 1940. и раније до 2011. године) из ког је направљен избор најфреквентнијих имена грчких и грцизираних имена у српском језику од XIV до XXI века. Процес адаптације имена преузетих из грчког или преко грчког језика анализиран је са фонетског и морфолошког аспекта уз адекватне примере имена у којима су приказане и објашњене карактеристичне појаве. Адаптација имена представљена је кроз облике дате најпре у старословенском језику, који су затим преношени у истом облику или даље адаптирани у редакцијској писмености – у српскословенском језику (послересавска норма) и на крају у савременом српском језику. У табеларном приказу дати су и облици имена у грчком језику како би се стекао бољи увид у процес адаптације.
Reference
Грковић, M. (1977). Речник личних имена код Срба. Београд: „Вук Караџић”.
Грковић, М. (1983). Имена у Дечанским хрисовуљама. Нови Сад: Филозофски факултет, Институт за јужнословенске језике.
Грковић, М. (2001). Антропонимија и топонимија. У: М. Мацура (ур.), Насеља и становништво области Бранковића 1455. године (стр. 611–746). Београд: САНУ, Одељење друштвених наука – Јавно предузеће „Службени гласник”.
Грковић, M. (2004). Историјски пут српског именослова. Лингвистичке свеске, 4, 43–69.
Јерковић, В. (1975). Палеографска и језичка испитивања о Чајничком јеванђељу. Нови Сад: Матица српска, Одељење за књижевност и језик.
Јовановић, Г., Катић, Т. и Јаковљевић, А. (2012). Поређење хришћанских и словенских имена у Дечанској области на основу турског пописа из 1485. године и Дечанских хрисовуља. У: Т. Суботин Голубовић (ур.), Дечани у светлу археографских истраживања (стр. 267–277). Београд: Народна библиотека Србије.
Јовићевић, Р. (1985). Лична имена у старословенском језику. Београд: Филолошки факултет.
Јовићевић, Р. (1995). О именима – расправе и чланци. Београд: Филолошки факултет. Кулишић, Ш., Петровић, Ж. П. и Пантелић, Н. (1970). Српски митолошки речник. Београд: Нолит.
Пешикан, М. (1976). О начелима транскрипције имена из језика с којима нисмо били у непосредном додиру. Književni jezik, 5 (3–4), 29–37.
Поповић, И. (1955). Грчко-српске лингвистичке студије III. Зборник радова Византолошког института, XLIV (3), 118–157.
Поповић, И. (1956). Два проблема грчко-словенске гласовне супституције. Зборник радова Византолошког института, XLIX (4), 53–62.
Ракић Младеновић, Ј. (2021). Лична имена у Поменику манастира Дечана (XVI–XX век): палеографска, ономастичка и језичка анализа (необјављена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.
Стаменковић, Б. (2021). Модификација личних имена страног порекла у српском језику. Годишњак за српски језик, 19, 257–270. https://doi.org/10.46630/gsrj.19.2021.20
Стевановић, П. (2014). Речник имена. Београд: Завод за уџбенике.
Стојановић, Ј. (2002). Ортографија и језик Бјелопољског четворојеванђеља (13/14. вијек). Подгорица: Универзитет Црне Горе.
Bosanac, M. (prir.) (1984). Prosvjetin imenoslov. Zagreb: Prosvjeta.
Gošić, N. (1979). Jezička adaptacija grčkih ličnih imena u bosanskim evanđeljima (XIV–XV vijek). Književni jezik, VIII, 27–33.
Salopek, D. (1986). Transkripcija i adaptacija grčkih imena. Zagreb: VPA Latina et Graeca.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293