On Adaptation of Names of Greek Origin in the Serbian Language (On the Corpus Excerpted from the Materials from the 14th to 21st Century)
Abstract
The paper examines the adaptation of names of Greek origin in the Serbian language. Names taken from the Greek language, passing from one language to another, had to go through a certain type of adaptation. Adaptation of names took place in different ways, first of all by adapting to all the phonetic laws of the language they enter and by adapting to its grammatical structure. The analysis was done on a corpus extracted from historical monuments and from statistical data of the Republic Institute of Statistics until 2012 (for the period from 1940 and earlier until 2011), from which a selection of the most frequent Greek and Greekized names in the Serbian language was made out of 14th to the 21st century. Characteristic phenomena in the process of adaptation of names of Greek origin and those that entered the Old Slavic language through Greek were analyzed from the phonetic and morphological aspects with adequate examples of names in which these phenomena occur. The adaptation of the name is presented through the forms given first in the Old Slavic language, which were then transmitted in the same form or further adapted in editorial literacy-in the Serbo-Slavic language (post-Lere Sava norm) and finally in the modern Serbian language. In the tabular representation, the forms of the names in the Greek language are also given in order to gain a better insight into the adaptation process.
References
Грковић, M. (1977). Речник личних имена код Срба. Београд: „Вук Караџић”.
Грковић, М. (1983). Имена у Дечанским хрисовуљама. Нови Сад: Филозофски факултет, Институт за јужнословенске језике.
Грковић, М. (2001). Антропонимија и топонимија. У: М. Мацура (ур.), Насеља и становништво области Бранковића 1455. године (стр. 611–746). Београд: САНУ, Одељење друштвених наука – Јавно предузеће „Службени гласник”.
Грковић, M. (2004). Историјски пут српског именослова. Лингвистичке свеске, 4, 43–69.
Јерковић, В. (1975). Палеографска и језичка испитивања о Чајничком јеванђељу. Нови Сад: Матица српска, Одељење за књижевност и језик.
Јовановић, Г., Катић, Т. и Јаковљевић, А. (2012). Поређење хришћанских и словенских имена у Дечанској области на основу турског пописа из 1485. године и Дечанских хрисовуља. У: Т. Суботин Голубовић (ур.), Дечани у светлу археографских истраживања (стр. 267–277). Београд: Народна библиотека Србије.
Јовићевић, Р. (1985). Лична имена у старословенском језику. Београд: Филолошки факултет.
Јовићевић, Р. (1995). О именима – расправе и чланци. Београд: Филолошки факултет. Кулишић, Ш., Петровић, Ж. П. и Пантелић, Н. (1970). Српски митолошки речник. Београд: Нолит.
Пешикан, М. (1976). О начелима транскрипције имена из језика с којима нисмо били у непосредном додиру. Književni jezik, 5 (3–4), 29–37.
Поповић, И. (1955). Грчко-српске лингвистичке студије III. Зборник радова Византолошког института, XLIV (3), 118–157.
Поповић, И. (1956). Два проблема грчко-словенске гласовне супституције. Зборник радова Византолошког института, XLIX (4), 53–62.
Ракић Младеновић, Ј. (2021). Лична имена у Поменику манастира Дечана (XVI–XX век): палеографска, ономастичка и језичка анализа (необјављена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.
Стаменковић, Б. (2021). Модификација личних имена страног порекла у српском језику. Годишњак за српски језик, 19, 257–270. https://doi.org/10.46630/gsrj.19.2021.20
Стевановић, П. (2014). Речник имена. Београд: Завод за уџбенике.
Стојановић, Ј. (2002). Ортографија и језик Бјелопољског четворојеванђеља (13/14. вијек). Подгорица: Универзитет Црне Горе.
Bosanac, M. (prir.) (1984). Prosvjetin imenoslov. Zagreb: Prosvjeta.
Gošić, N. (1979). Jezička adaptacija grčkih ličnih imena u bosanskim evanđeljima (XIV–XV vijek). Književni jezik, VIII, 27–33.
Salopek, D. (1986). Transkripcija i adaptacija grčkih imena. Zagreb: VPA Latina et Graeca.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: