Корелација говора наставника италијанског језика у универзитетској настави са нивоом Заједничког европског оквира за живе језике (ЗЕО)

Aleksandra B. Šuvaković

doi:10.5937/zrffp53-47613

Aleksandra B. Šuvaković Univerzitet u Kragujevcu, Filološko-umetnički fakultet, Katedra za italijanistiku

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp53-47613

Ključne reči: италијански језик, универзитетска настава, „Teacher’s talk”, студенти, комуникативна компетенција, Заједнички европски оквир за живе језике (ЗЕО)

Sažetak

Циљ рада је да укажемо на који начин употребни потенцијал тзв. „Teacher’s talk-а”, односно језичког прилива, који наставник даје на италијанском језику, утиче на развој језичко-комуникативне компетенције студената. Све значајнија глотодидактичка тема, „управљање учионицом”, захтева темељно проучавање квалитативних и квантитативних карактеристика језичког прилива којима студенти италијанског бивају изложени у ограниченом временском периоду и изолованом контексту, а све то у значајној мери утиче на брзину и квалитет достизања сваке од компонената комуникативне компетенције. Резултати лонгитудиналног истраживања које смо спроводили у периоду од 2018. до 2023. године указују на међузависност између маркираног говора наставника тзв. „Teacher‘s talk-а” и нижих нивоа језичко-комуникативне компетенције студената, док, с друге стране, закључујемо да разумевање обраћања наставника у интеракцији позитивно корелира са нивоом ЗЕО. Истраживања језичких карактеристика у изолованом институционалном контексту, какав је универзитетска настава италијанског језика, имају као крајњи циљ да укажу на значај проучавања свих чинилаца који могу да ограниче интеракцијску (а)симетрију и (не)равнотежу између учесника.

Reference

Шуваковић, A. и Јововић, М. (2019). Асиметричност институционалне интеракције у универзитетској настави италијанског језика. Липар, 69 (2), 125–137.

Шуваковић, A. (2020). Дискурс и улога дискурсних активности у учионици страног језика. Липар, 72 (2), 169–179.

Bettoni, C. (2001). Imparare un’altra lingua. Bari: Laterza.

Cazden, C. B. (2001). Classroom Discourse. Portsmouth: Heineman.

Coonan, C. M. (2002). La lingua straniera veicolare. Torino: Utet.

Diadori, P., Palermo, M., Troncarelli, D. (2009). Manuale di didattica dell’italiano L2. Perugia: Guerra Edizioni.

Duranti, A. & Goodwine, C. (1992). Rethinking Context. New York: Cambridge University Press.

Ellis, R. (1995). Interpretation Tasks for Grammar Teaching. TESOL Quarterly, 29(1), 87–105.

Ferguson, A. & Farwell, B. (1975). Words and Sounds in Early Language Acquisition. Language, 51(2), 419–439.

Gass, M. S. & Selinker, L. (2008). Second Language Acquisition: An Introductory Course. NY: Taylor & Francis.

Hedge, T. (2001) Teaching and Learning in the Language Classroom. Oxford: Oxford University Press.

Kajfeš, K. (1999). Uvežbavanje vokabulara u nastavi stranog jezika: nazivi zanimanja. Strani jezik u osnovnoj školi. Zagreb: Naprijed.

Kramsch, C. (1993). Context and Culture in Language Teaching. New York: Oxford University Press.

Orletti, F. (2009). La conversazione disuguale. Potere e interazione. Roma: Carocci.

Pallotti, G. (1998). La seconda lingua. Milano: Bonmpiani.

Riggenbach, H. (1999). Discourse Analysis in the Language Classroom. Michigan: University of Michigan Press.

Schiffrin, D. (1994). Approaches to Discourse. Blackwell Textbooks in Linguistics. Oxford: Blackwell.

Vedovelli, M. (2002). Quida all’italiano per stranieri. La prospettiva del Quadro comune europeo per le lingue. Roma: Carocci.