Спомен-црква у Горњем Адровцу као симбол српско-руских културних, политичких, националних и уметничких веза на крају XIX и почетком XX века
Sažetak
Црква Свете Тројице у Горњем Адровцу је спомен-црква посвећена руском пуковнику Николају Николајевичу Рајевском, који је погинуо као добровољац у првом Српско-турском рату 1876. године у бици на Голом Брду када је српска војска коју је предводио доживела пораз. Учешће руских добровољаца у српско-турским ратовима (1876–1878) било је од великог значаја за Србе, будући да је посматрано као руска помоћ православној браћи у борби против Османског царства. Одмах након погибије пуковника Рајевског у српској средини отпочео је процес његове меморијализације као хероја бојног поља. Његово тело је сахрањено прво у порти манастира Светог Романа да би убрзо након тога уследио свечани пренос посмртних остатака у отаџбину Русију. Пренос тела пуковника Рајевског из Србије у Русију попримио је државни карактер и био је симбол добрих односа између две државе. Убрзо након чина преноса посмртних остатака Николаја Рајевског у Русију уследила је идеја о подизању спомен-храма на месту погибије у Горњем Адровцу. Иако је иницијатива за подизање спомен-цркве потекла од његове породице, на сам процес подизања храма утицале су многе околности, као што су унутрашње политичке прилике у држави, смене владара и династија на српском престолу, као и односи у спољној политици Србије и Русије. Поменуте околности утицале су на динамику реализовања идеје спомен-храма у Горњем Адровцу и његово коначно подизање и опремање окончано 1903. године, 25 година након погибије пуковника Рајевског. У тренутку када је подигнута и опремљена, црква је постала симбол добрих културних, политичких и црквених веза две државе, Србије и Русије. Свечаности организоване поводом освећења темеља и завршетка градње цркве подцртавале су управо такав контекст. Потврду добрих односа са руском дипломатијом представљао је и дочек породице Рајевски код краљевског пара Обреновић након полагања камена темељца за цркву. Симбол добрих културних и политичких веза двају народа и држава представљао је и програм зидног сликарства цркве, који је садржао представе изузетно поштованих руских и српских светитеља и кључних догађаја из српске и руске националне историје. Сам процес изградње, опремања и осликавања цркве представљао је добар пример уметничког трансфера. План за храм, као и иконостасна преграда и иконе на њој донети су из Русије. Већи део програма зидног сликарства цркве, који је извео српски уметник Душан Обреновић, заснован је на скицама једног од најцењенијих руских сликара друге половине XIX века, Виктора Вазњецова. Архитектура, ентеријер и зидно сликарство спомен-цркве у Горњем Адровцу представљали су тако најсавременији израз руске уметности на тлу Србије и естетски идеал у тадашњој црквеној уметности.
Reference
Аноним. (1901, 15. децембар). Дневне новости. Дневник: лист за политику и књижевност. Београд: Штампарија С. Хоровица, стр. 3.
Аноним. (1903, 27. септембар). Благодарности. Српске новине. Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије, стр. 1.
Ђуровић, Љ. (2008). Српска православна црквена општина Црква пуковника Рајевског – храм Свете Тројице у Горњем Адровцу. Пешчаник: часопис за историјографију, архивистику и хуманистичке науке, 6 (6), 222–227.
Јовановић, С. (1927). Влада Милана Обреновића, књига друга (1878–1889). Београд: Издавачка књижара Геце Кона.
Јовановић, С. (1929). Влада Александра Обреновића, књига прва (1889–1897). Београд: Издавачка књижарица Геце Кона.
Јовановић, С. (1931). Влада Александра Обреновића, књига друга (1897–1903). Београд: Издавачка књижарица Геце Кона.
Јовановић, С. (1935). Влада Милана Обреновића, књига друга. Београд: Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон.
Јовић, С. (2003). Вронски у Адровцу. Београд: Тетра ГМ.
Костић, А. (2022). Црквена уметност у Кнежевини Србији (1830–1882). Београд: Филозофски факултет.
Кузмичева, Љ. (2007). Русија и припреме Србије и Црне Горе за рат с Турском у пролеће 1876. Околности доласка у Србију М. Г. Черњајева. У: Д. Алексић (ур.), Делиград од устанка ка независности 1806–1876: Зборник радова са међународног научног скупа одржаног 2. септембра 2006. у Алексинцу (стр. 247–263). Београд: Институт за новију историју Србије.
Кузьмичева, Лю. (2016). Штаб М. Г. Черняева и русские добровольцы в сербо-турецкой войне 1876 года. У: С. Рајић (ур.), Алексинац и околина у прошлости, 500 година од првог писаног помена 1516–2016: Зборник радова (стр. 255–280). Алексинац: Завичајни музеј Алексинац.
Макуљевић, Н. (2006). Уметности и национална идеја у XIX веку: систем европске и српске визуелне културе у служби нације. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Макуљевић, Н. (2007). Црквена уметност у Краљевини Србији (1882–1914). Београд: Филозофски факултет.
Миловановић Межински, Ј. (2013). Храм Светог Александра Невског у Београду: споменица поводом стогодишњице постојања храма 1912–2012: историјат, архитектура, фрескопис, иконе, уметнички предмети, Православна мисионарска школа. Београд: Православна мисионарска школа при храму Св. Александра Невског.
Михајловић, Љ. (1995). Црква пуковника Рајевског, храм Светог Духа у Горњем Адровцу. Нишки зборник за историјске, друштвене и природне науке, 19, 91–100.
Поповић, Н. (2002). Зидно сликарство и иконе храма Свете Тројице у Горњем Адровцу. Трагања: годишњак програма за мултидисциплинарна истраживања завичаја, 5, 55–58.
Симић, Н. (1958). О лику кнеза Лазара. Гласник српске православне цркве, 6, 5–21.
Скоко, С. и Опачић, П. (1981). Српско-турски ратови 1876–1878. БИГЗ: Београд.
Спирић, М. (2021). Историја Алексинца и околине. Књ. 3: Од краја Првог српско-турског рата 1876–1877. године до краја владавине краља Милана Обреновића 1889. године и развој привреде и здравства у Алексинцу и околини у XIX веку. Алексинац: Центар за културу и уметност.
Србија 1878: документи. (1978). Приредили М. Војводић, Д. Живојиновић, А. Митровић и Р. Самарџић. Београд: Српска књижевна задруга.
Стевановић, З. (2008). Летопис Цркве света Петке Трњанске 1821–1931. Расински анали, 6, 233–241.
Стевановић, З. (2016). Делиград – Шуматовац – Горњи Адровац. Алексинац: Библиотека „Вук Караџић”.
Стевановић, З. (2019). Црква Свете Тројице у Горњем Адровцу: Спомен црква руском пуковнику Николају Николајевичу Рајевском. Алексинац: Центар за културу и уметност.
Стојановић, В. (1998). Црква Свете Тројице у Горњем Адровцу. Трагања: годишњак програма за мултидисциплинарна истраживања завичаја, 1, 37–44.
Стојанчевић, В. (2014). Велика источна криза, Други српско-турски рат и ослобођење Јужне Србије 1877/78. године. У: Б. Димитријевић (ур.), Историјска прошлост крајева Југоисточне Србије у периоду српске националне револуције 1804–1878. године: Зборник радова (стр. 369–385). Ниш: Филозофски факултет.
Стојанчевић-Милићевић и др. (1981). Историја српског народа, књ. V–1. Београд: Српска књижевна задруга.
Тимотијевић, М. (2004). Меморијал ослободиоцима Београда. Наслеђе Завода за заштиту споменика културе града Београда, 5, 9–34.
Тимофејев, А. (2007). Руски добровољци у Србији и идеологија словенофила према радовима А. С. Хомјакова. У: Д. Алексић (ур.), Делиград од устанка ка независности 1806–1876: Зборник радова са међународног научног скупа одржаног 2. септембра 2006. године у Алексинцу (стр. 229–247). Београд: Институт за новију историју Србије.
Ћоровић, В. (1999). Историја Срба. Ниш: Зограф.
Хан, В. (1958). Прилог познавању иконографије кнеза Лазара. Рад војвођанских музеја, 7, 63–74.
Шемјакин, А. (2004). Историја цркве Вронског у документима руских архива. Архив: часопис Архива Југославије, 5 (1), 75–102.
Шемјакин, А. (2006). Смрт грофа Вронског. Београд: Завет.
Шемјакин, А. (2016). Памятники русским добровольцам 1876 г. в Алексинце и его окрестностях (Св. Роман, Горни Адровац, Руевица, Шуматовац). У: С. Рајић (ур.), Алексинац и околина у прошлости, 500 година од првог писаног помена 1516–2016: Зборник радова (стр. 237–255). Алексинац: Завичајни музеј Алексинац.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293