Memorial Church in Gornji Adrovac as a Symbol of Serbo-Russian Cultural, Political, National, and Artistic Ties in the Late 19th and Early 20th Century
Abstract
During the Serbo-Turkish wars (1876–1878), a Russian volunteer, Colonel Nikolaj Nikolajevich Raevsky, died in a battle at Golo Brdo, the place near the village Gornji Adrovac. One of the monuments built in his honour is a memorial church erected in the place where he was shot. This paper discusses the erection of the memorial church in light of the political circumstances and the national ties between Russia and Serbia during the second half of the 19th and the beginning of the 20th century. The Church in Gornji Adrovac itself stands as a representation of good political, national, and religious ties between Serbia and Russia, as well as an example of artistic transfer and aesthetical ideal in the religious art of the time.
References
Аноним. (1901, 15. децембар). Дневне новости. Дневник: лист за политику и књижевност. Београд: Штампарија С. Хоровица, стр. 3.
Аноним. (1903, 27. септембар). Благодарности. Српске новине. Београд: Државна штампарија Краљевине Југославије, стр. 1.
Ђуровић, Љ. (2008). Српска православна црквена општина Црква пуковника Рајевског – храм Свете Тројице у Горњем Адровцу. Пешчаник: часопис за историјографију, архивистику и хуманистичке науке, 6 (6), 222–227.
Јовановић, С. (1927). Влада Милана Обреновића, књига друга (1878–1889). Београд: Издавачка књижара Геце Кона.
Јовановић, С. (1929). Влада Александра Обреновића, књига прва (1889–1897). Београд: Издавачка књижарица Геце Кона.
Јовановић, С. (1931). Влада Александра Обреновића, књига друга (1897–1903). Београд: Издавачка књижарица Геце Кона.
Јовановић, С. (1935). Влада Милана Обреновића, књига друга. Београд: Издавачко и књижарско предузеће Геца Кон.
Јовић, С. (2003). Вронски у Адровцу. Београд: Тетра ГМ.
Костић, А. (2022). Црквена уметност у Кнежевини Србији (1830–1882). Београд: Филозофски факултет.
Кузмичева, Љ. (2007). Русија и припреме Србије и Црне Горе за рат с Турском у пролеће 1876. Околности доласка у Србију М. Г. Черњајева. У: Д. Алексић (ур.), Делиград од устанка ка независности 1806–1876: Зборник радова са међународног научног скупа одржаног 2. септембра 2006. у Алексинцу (стр. 247–263). Београд: Институт за новију историју Србије.
Кузьмичева, Лю. (2016). Штаб М. Г. Черняева и русские добровольцы в сербо-турецкой войне 1876 года. У: С. Рајић (ур.), Алексинац и околина у прошлости, 500 година од првог писаног помена 1516–2016: Зборник радова (стр. 255–280). Алексинац: Завичајни музеј Алексинац.
Макуљевић, Н. (2006). Уметности и национална идеја у XIX веку: систем европске и српске визуелне културе у служби нације. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Макуљевић, Н. (2007). Црквена уметност у Краљевини Србији (1882–1914). Београд: Филозофски факултет.
Миловановић Межински, Ј. (2013). Храм Светог Александра Невског у Београду: споменица поводом стогодишњице постојања храма 1912–2012: историјат, архитектура, фрескопис, иконе, уметнички предмети, Православна мисионарска школа. Београд: Православна мисионарска школа при храму Св. Александра Невског.
Михајловић, Љ. (1995). Црква пуковника Рајевског, храм Светог Духа у Горњем Адровцу. Нишки зборник за историјске, друштвене и природне науке, 19, 91–100.
Поповић, Н. (2002). Зидно сликарство и иконе храма Свете Тројице у Горњем Адровцу. Трагања: годишњак програма за мултидисциплинарна истраживања завичаја, 5, 55–58.
Симић, Н. (1958). О лику кнеза Лазара. Гласник српске православне цркве, 6, 5–21.
Скоко, С. и Опачић, П. (1981). Српско-турски ратови 1876–1878. БИГЗ: Београд.
Спирић, М. (2021). Историја Алексинца и околине. Књ. 3: Од краја Првог српско-турског рата 1876–1877. године до краја владавине краља Милана Обреновића 1889. године и развој привреде и здравства у Алексинцу и околини у XIX веку. Алексинац: Центар за културу и уметност.
Србија 1878: документи. (1978). Приредили М. Војводић, Д. Живојиновић, А. Митровић и Р. Самарџић. Београд: Српска књижевна задруга.
Стевановић, З. (2008). Летопис Цркве света Петке Трњанске 1821–1931. Расински анали, 6, 233–241.
Стевановић, З. (2016). Делиград – Шуматовац – Горњи Адровац. Алексинац: Библиотека „Вук Караџић”.
Стевановић, З. (2019). Црква Свете Тројице у Горњем Адровцу: Спомен црква руском пуковнику Николају Николајевичу Рајевском. Алексинац: Центар за културу и уметност.
Стојановић, В. (1998). Црква Свете Тројице у Горњем Адровцу. Трагања: годишњак програма за мултидисциплинарна истраживања завичаја, 1, 37–44.
Стојанчевић, В. (2014). Велика источна криза, Други српско-турски рат и ослобођење Јужне Србије 1877/78. године. У: Б. Димитријевић (ур.), Историјска прошлост крајева Југоисточне Србије у периоду српске националне револуције 1804–1878. године: Зборник радова (стр. 369–385). Ниш: Филозофски факултет.
Стојанчевић-Милићевић и др. (1981). Историја српског народа, књ. V–1. Београд: Српска књижевна задруга.
Тимотијевић, М. (2004). Меморијал ослободиоцима Београда. Наслеђе Завода за заштиту споменика културе града Београда, 5, 9–34.
Тимофејев, А. (2007). Руски добровољци у Србији и идеологија словенофила према радовима А. С. Хомјакова. У: Д. Алексић (ур.), Делиград од устанка ка независности 1806–1876: Зборник радова са међународног научног скупа одржаног 2. септембра 2006. године у Алексинцу (стр. 229–247). Београд: Институт за новију историју Србије.
Ћоровић, В. (1999). Историја Срба. Ниш: Зограф.
Хан, В. (1958). Прилог познавању иконографије кнеза Лазара. Рад војвођанских музеја, 7, 63–74.
Шемјакин, А. (2004). Историја цркве Вронског у документима руских архива. Архив: часопис Архива Југославије, 5 (1), 75–102.
Шемјакин, А. (2006). Смрт грофа Вронског. Београд: Завет.
Шемјакин, А. (2016). Памятники русским добровольцам 1876 г. в Алексинце и его окрестностях (Св. Роман, Горни Адровац, Руевица, Шуматовац). У: С. Рајић (ур.), Алексинац и околина у прошлости, 500 година од првог писаног помена 1516–2016: Зборник радова (стр. 237–255). Алексинац: Завичајни музеј Алексинац.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: