Иконе зографа Хаџи Костадина Крстева у Добротину и Косовској Каменици

Ivana S. Rajović Ženarju

doi:10.5937/zrffp54-47747

Ivana S. Rajović Ženarju Institut za srpsku kulturu, Priština – Leposavić

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp54-47747

Ključne reči: Добротин, Косовска Каменица, Хаџи Костадин Крстев, иконостас, црквена уметност 19. века, Рашко-призренска епархија

Sažetak

У тексту се презентују иконостаси које је у црквама Светог Димитрија у Добротину и Светог Николе у Косовској Каменици израдио Хаџи Костадин Крстев, велешки зограф. Иконе за оба иконостаса насликао је 1862. године, годину дана након што је израдио иконе за иконостас у цркви у Великом Ропотову, који је публикован пре неколико година. С обзиром на то да се ради о олтарским преградама које су израђене у складу са актуелном зографском пикторалном поетиком, и веома сличним програмом, у овом раду обрађене су заједно. Циљ овог текста је, између осталог, да се скрене пажња на нововековну црквену уметност која сведочи о дугом и непрекинутом животу Срба на тлу данашњег Косова и Метохије, а која је угрожена новим естетско-практичним тенденцијама.

Reference

Балабанов, К. (1970). Велешките зографи иконописци во XIX век. Титов Велес: Рацинови средби.

Василиев, А. (1965). Български възрожденски майстори, живописци, резбари, строители. София: Наука и изкуство.

Гогољ, Н. (1995). Тумачење божанствене литургије. Београд: Логос.

Женарју Рајовић, И. (2016). Црквена уметност XIX века у Рашко-призренској епархији (1839–1912). Лепосавић: Институт за српску културу.

Женарју Рајовић, И. (2018). Зидно сликарство у цркви Светог Николе у Косовској Каменици. Саопштења, L, 317–336.

Женарју Рајовић, И. (2019). Иконостас Хаџи Костадина Крстева у цркви Светог архангела Гаврила у Великом Ропотову код Гњилана. Патримониум.мк, Списание за културното наследство – споменици, реставрација, музеи, 9 (14), 271–282.

Ивановић, М. (1987). Црквени споменици, XIII–XX век. У: А. Јевтић (ур.), Задужбине Косова, споменици и знамења српског народа (стр. 387–547). Београд – Призрен: Богословски факултет – Епархија рашко-призренска.

Ивановић, М. (1998). Натписи и орнаменти на надгробним плочама, иконама и звонима српских цркава на Косову и Метохији XIV–XIX/XX век. Косовско-метохијски зборник, 2, 13–36.

Макуљевић, Н. (2005). Иконопис Врањске епархије 1820–1940. У: М. Тимотијевић и Н. Макуљевић (ур.), Иконопис Врањске епархије (стр. 11–42). Београд – Врање: Филозофски факултет, Катедра за историју уметности новог века – Епархија врањска Српске православне цркве.

Макуљевић, Н. (2006). Плурализам приватности. Културни модели и приватни живот код Срба у 19. веку. У: А. Столић и Н. Макуљевић (ур.), Приватни живот код Срба у деветнаестом веку (стр. 17–53). Београд: Clio.

Макуљевић, Н. (2008). Литургија, симболика и приложништво: иконостас цркве Свете Тројице у Врању. У: Н. Макуљевић (ур.), Саборни храм Свете Тројице у Врању (стр. 45–105). Врање: Фонд „Свети Прохор Пчињски” Православне епархије врањске.

Марковић, Ј. (2022). Делатност велешких зографских радионица на простору Нишке епархије у првој половини XIX века. Патримониум.мк, Списание за културното наследство – споменици, реставрација, музеи, 15 (20), 299–310.

Николовски, А. (1984). Уметноста на XIX век во Македонија (извод од студијата). Културно наследство, 9, 5–37.

Павловић, Д. (2009). Култ и иконографија Четрдесеторице севастијских мученика у Србији XIII века. У: М. Ракоција (ур.), Ниш и Византија VII (стр. 293–305). Ниш: Град Ниш – Универзитет у Нишу – Нишки културни центар.

Поповска-Коробар, В. (2002). Зографите Крсте од Велес и Крсте Поп Трајанович. Прилози МАНУ, XXXIII (1), 87–114.

Поповска-Коробар, В. и Зисовска, Ј. (2000). Икони од Кумановско во црквата Св. Никола во Куманово. Куманово: Народен музеј Куманово.

Ракић, С. (1998). Иконе Босне и Херцеговине (16–19. вијек). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.

Таранушенко, С. (1975). О Украјинском иконостасу XVII и XVIII века. Зборник за ликовне уметности, 11, 113–144.

Татић-Ђурић, М. (1973). Икона Јована Крилатог из Дечана. Зборник Народног музеја, 7, 39–51.

Тимотијевић, М. (1987). Идејни програм зидног сликарства у припрати манастира Крушедола. Саопштења, XIX, 109 –126.

Тимотијевић, М. (1989). Иконографија Великих празника у српској барокној уметности. Зборник Матице српске за ликовне уметности, 25, 95–133.

Тимотијевић, М. (1996). Црква Светог Георгија у Темишвару. Нови Сад: Матица српска.

Томовски, К. (1959). Велешките мајстори и зографи во XIX и XX век. Преглед на творештвото. Културно наследство, V, 51–59.

Тричковска, Ј. (1991). Западњачки утицаји на црквено сликарство у Македонији преко зографа Михајла и Димитра из Самарине. У: Д. Медаковић (ур.), Западноевропски барок и византијски свет (стр. 207–212). Београд: САНУ.

Цветковски, С. (2019). Ерминијата на Дичо Зограф (1844. г). Скопје: Каламус.

Makuljević, N. (2003). The „Zograph” model of Orthodox painting in Southeast Europe 1830–1870. Balcanica, 34, 385–405.