Icons of Zograf Hajji Kostadin Krstev in Dobrotin and Kosovska Kamenica

  • Ivana S. Rajović Ženarju Institute for Serbian Culture Priština – Leposavić
Keywords: Dobrotin, Kosovska Kamenica, Hajji Kostadin Krstev, iconostasis, , church art of the 19th century, Diocese of Raška and Prizren

Abstract


In the churches of St. Dimitrije in Dobrotin near Lipljan and St. Nicholas in Kosovska Kamenica, there are iconostases whose icons were painted by the painter Hajji Kostadin Krstev from Veles in 1862. He worked on the territory of the Diocese of Raška and Prizren in the first half of the seventh decade of the 19th century, when he painted the church of the Devič monastery, created the iconostasis in the church of the Holy Archangel Gabriel in Veliko Ropotovo near Gnjilane, the iconostasis and wall painting in Dobrotin, as well as all icons, apart from those of the Great feasts, for the iconostasis in the church of Saint Nicholas in Kosovska Kamenica. Also, with the painter Ignjat from Veles, who helped him in painting of the church in Dobrotin, he created painted decoration for the throne of the miracle-working icon of Peć. The iconostases in Dobrotin and Kosovska Kamenica, as well as the one in Veliko Ropotovo, are modest three-zone wooden constructions. They were made according to the Balkan cultural model and zographic pictorial poetics, and they differ slightly from each other in terms of dimensions and the number of icons. Both iconostases have modest or no relief decoration. The iconostasis in the church of St. Demetrius in Dobrotin has only two throne icons and high parapets under them, the imperial doors that are not even painted, and north and south doors that are painted. Above the throne icons there are two rows of icons, arbitrarily arranged, with figures of saints and representations of Great feasts. At the very top of the iconostasis, there is a monumental cross with the crucifixion of Christ. On several icons in the higher zones, there were inscriptions, but only the one on the icon of the Shroud of the Holy Virgin is preserved and states that it was a gift from Milovan Rašić. The names of other donors are not legible. The iconostasis represents a unique whole with the wall painting. The iconostasis in the church of St. Nicholas in Kosovska Kamenica has a somewhat different appearance, but it was made and painted according to the same pictorial and dogmatic principles. It has five throne icons, the imperial and northern doors. In the second zone, there is a row of icons with the figures of the apostles, and above them a row of icons of the Great feasts, which are the work of Vasilije Djinoski. At the top, there is a painted Crucifixion of the Christ, set on the relief dragons. This paper presents in detail the iconography of all the icons, which were simultaneously compared to each other, as well as to the icons painted a year earlier in Veliko Ropotovo.

References

Балабанов, К. (1970). Велешките зографи иконописци во XIX век. Титов Велес: Рацинови средби.

Василиев, А. (1965). Български възрожденски майстори, живописци, резбари, строители. София: Наука и изкуство.

Гогољ, Н. (1995). Тумачење божанствене литургије. Београд: Логос.

Женарју Рајовић, И. (2016). Црквена уметност XIX века у Рашко-призренској епархији (1839–1912). Лепосавић: Институт за српску културу.

Женарју Рајовић, И. (2018). Зидно сликарство у цркви Светог Николе у Косовској Каменици. Саопштења, L, 317–336.

Женарју Рајовић, И. (2019). Иконостас Хаџи Костадина Крстева у цркви Светог архангела Гаврила у Великом Ропотову код Гњилана. Патримониум.мк, Списание за културното наследство – споменици, реставрација, музеи, 9 (14), 271–282.

Ивановић, М. (1987). Црквени споменици, XIII–XX век. У: А. Јевтић (ур.), Задужбине Косова, споменици и знамења српског народа (стр. 387–547). Београд – Призрен: Богословски факултет – Епархија рашко-призренска.

Ивановић, М. (1998). Натписи и орнаменти на надгробним плочама, иконама и звонима српских цркава на Косову и Метохији XIV–XIX/XX век. Косовско-метохијски зборник, 2, 13–36.

Макуљевић, Н. (2005). Иконопис Врањске епархије 1820–1940. У: М. Тимотијевић и Н. Макуљевић (ур.), Иконопис Врањске епархије (стр. 11–42). Београд – Врање: Филозофски факултет, Катедра за историју уметности новог века – Епархија врањска Српске православне цркве.

Макуљевић, Н. (2006). Плурализам приватности. Културни модели и приватни живот код Срба у 19. веку. У: А. Столић и Н. Макуљевић (ур.), Приватни живот код Срба у деветнаестом веку (стр. 17–53). Београд: Clio.

Макуљевић, Н. (2008). Литургија, симболика и приложништво: иконостас цркве Свете Тројице у Врању. У: Н. Макуљевић (ур.), Саборни храм Свете Тројице у Врању (стр. 45–105). Врање: Фонд „Свети Прохор Пчињски” Православне епархије врањске.

Марковић, Ј. (2022). Делатност велешких зографских радионица на простору Нишке епархије у првој половини XIX века. Патримониум.мк, Списание за културното наследство – споменици, реставрација, музеи, 15 (20), 299–310.

Николовски, А. (1984). Уметноста на XIX век во Македонија (извод од студијата). Културно наследство, 9, 5–37.

Павловић, Д. (2009). Култ и иконографија Четрдесеторице севастијских мученика у Србији XIII века. У: М. Ракоција (ур.), Ниш и Византија VII (стр. 293–305). Ниш: Град Ниш – Универзитет у Нишу – Нишки културни центар.

Поповска-Коробар, В. (2002). Зографите Крсте од Велес и Крсте Поп Трајанович. Прилози МАНУ, XXXIII (1), 87–114.

Поповска-Коробар, В. и Зисовска, Ј. (2000). Икони од Кумановско во црквата Св. Никола во Куманово. Куманово: Народен музеј Куманово.

Ракић, С. (1998). Иконе Босне и Херцеговине (16–19. вијек). Београд: Републички завод за заштиту споменика културе.

Таранушенко, С. (1975). О Украјинском иконостасу XVII и XVIII века. Зборник за ликовне уметности, 11, 113–144.

Татић-Ђурић, М. (1973). Икона Јована Крилатог из Дечана. Зборник Народног музеја, 7, 39–51.

Тимотијевић, М. (1987). Идејни програм зидног сликарства у припрати манастира Крушедола. Саопштења, XIX, 109 –126.

Тимотијевић, М. (1989). Иконографија Великих празника у српској барокној уметности. Зборник Матице српске за ликовне уметности, 25, 95–133.

Тимотијевић, М. (1996). Црква Светог Георгија у Темишвару. Нови Сад: Матица српска.

Томовски, К. (1959). Велешките мајстори и зографи во XIX и XX век. Преглед на творештвото. Културно наследство, V, 51–59.

Тричковска, Ј. (1991). Западњачки утицаји на црквено сликарство у Македонији преко зографа Михајла и Димитра из Самарине. У: Д. Медаковић (ур.), Западноевропски барок и византијски свет (стр. 207–212). Београд: САНУ.

Цветковски, С. (2019). Ерминијата на Дичо Зограф (1844. г). Скопје: Каламус.

Makuljević, N. (2003). The „Zograph” model of Orthodox painting in Southeast Europe 1830–1870. Balcanica, 34, 385–405.

Published
2024/06/30
Section
Original Scientific Paper