Манастир Житомислић у XIX вијеку

Borivoje M. Milošević

doi:10.5937/zrffp54-47994

Borivoje M. Milošević Univerzitet u Banjoj Luci, Filozofski fakultet, Studijski program istorije

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp54-47994

Ključne reči: Житомислић, Херцеговина, Српска православна црква, XIX вијек

Sažetak

Манастир Житомислић, смјештен недалеко од Мостара, од постанка важи за један од најважнијих центара српске духовности и културе у Херцеговини. Због тога је представљао предмет честих научних истраживања, при чему је период XIX вијека остао запостављен, између осталог, и због недостатка примарних историјских извора. Вриједне описе манастира, из којих сазнајемо обиље појединости о статусу манастира и животу његовог братства, оставили су Серафим Шолаја, Нићифор Дучић и Александар Гиљфердинг, руски конзул. Љепота манастира и његов положај уз ријеку Неретву, на путу од Мостара ка приморју, чинили су га интересантним многим путницима и путописцима који су о њему оставили више записа. Посебно мјесто у историји Житомислића, и уопште српског школства, представља Духовна школа, прва такве врсте у Босанском пашалуку, коју су 1858. године основали Нићифор Дучић и Серафим Перовић. Приказ живота манастира дат је на основу црквених шематизама, архивске, мемоарске, путописне грађе и периодике, без детаљније анализе архитектуре манастира и културно-умјетничког блага похрањеног у Житомислићу, што није било предмет овог истраживања.

Reference

Бар, A. (1906). Босна и Херцеговина – аустријска управа од 1878. до 1903. Београд: Војска.

Војводић, В. (1994). У духу Гарашанинових идеја. Србија и неослобођено српство (1868–1876). Београд: Просвета.

Врчевић, В. (1910а). Ред, обичаји и управе манастира и цркава у Херцеговини. Летопис Матице српске, 269, 1–31.

Врчевић, В. (1910б). Ред, обичаји и управе манастира и цркава у Херцеговини. Летопис Матице српске, 270, 39–66.

Вуковић, С. (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Крагујевац: Каленић.

Дучић, Н. (1861). Манастир Житомишљић у Херцеговини. Србско-далматински магазин, XX, 51−88.

Дучић, Н. (1891). Књижевни радови, књ. I. Београд: Штампарија Краљевине Србије.

Дучић, Н. (2002). Историја Српске православне цркве од првијех десетина VII в. до наших дана и други књижевни радови. Гацко: Друштво за очување баштине Доб.

Кајмаковић, З. (1971). Зидно сликаство у Босни и Херцеговини. Сарајево: Веселин Маслеша.

Којић, Љ. (1983). Манастир Житомислић. Сарајево: Веселин Маслеша.

Мельчакова, В. К. (2019). Босния и Герцеговина в общественно-политической жизни России в 1856–1875 гг. Москва: Индрик.

Милошевић, Б. (2019). Протјеривање Васе Пелагића из Босне и Херцеговине 1869. године. Српски историјски часопис, 2, 55−82.

Милошевић, Б. (2022). Сабља, перо и крст. Српско свештенство у Босни и Херцеговини (1878−1914). Нови Сад: Прометеј.

Памучина, Ј. (1976). Животопис Серафима Шолаје. Љетописи. Сарајево: Веселин Маслеша.

Памучина, Ј. (2005). Сабрана дјела. Билећа: СПКД Просвјета.

Папић, М. (1978). Историја српских школа у Босни и Херцеговини. Сарајево: Веселин Маслеша.

Радосављевић, Н. (2008). Херцеговачки митрополити 1766−1878. Историјски часопис, LVII, 175−196.

Радуловић, Ј. (1948). Режим фанариота у „турској” Херцеговини. Историјски записи, 7−8, 39−40.

Радуловић, Ј. (1949). Положај Срба у Херцеговини средином XIX века. Историјски записи, 5−6, 260−279.

Радуловић, Ј. (1950). Одломак из хронике Мостара. Историјски записи, 1−3, 28−39.

Симоновић, Р. (1891). Манастир Житомислић у Херцеговини. Летопис Матице српске, 168, 1−26.

Скоко, С. (2004). Архимандрит са крстом у једној и мачем и пером у другој руци. У: Н. Асановић (прир.), Културна и духовна историја Херцеговине (стр. 481−501). Билећа: Просвјета.

Слијепчевић, Ђ. (2002). Историја Српске православне цркве, књ. II. Београд: JPJ. Споменица Епархије Захумско-херцеговачке 1918−1928. (1928). Ниш: Eпархијска управа.

Тепић, И. (1988). Босна и Херцеговина у руским изворима (1856−1878). Сарајево: Веселин Маслеша.

Ћоровић, В. (1933). Мостар и његова српска православна општина. Београд: Српска православна општина Мостарска.

Ћоровић, В. (1936). Херцеговачки манастири. Манастир Житомислић. Старинар, X−XI, 3−36.

Хевролина, В. М. (1997). Православная церковь в Боснии и Герцеговине в 50–70-х годах XIX в. и Россия. В: И. В. Черкина (ред.), Церковь в истории славянских народов (с. 195–206). Москва: РАН-Институт славяноведения РАН.

Шево, Љ. (2002). Православне цркве и манастири у Босни и Херцеговини до 1878. године. Бањалука: Глас српски.

Шолаја, С. (1846). Манастир Житомислиће у Херцеговини или задужбина Милорадовића. Србско-далматински магазин за лето 1846, 134−145.

Branković, J. (2010). Mostar 1833−1918. Upravni i politiиki položaj grada. Sarajevo: University Press.

Grandits, H. (2014). Multikonfesionalna Hercegovina. Vlast i lojalnost u kasnoosmanskom društvu. Sarajevo: Institut za istoriju.

Grandits, H. (2023). Kraj osmanske vladavine u Bosni. Suprostavljena djelovanja i imperijalna prisvajanja. Sarajevo: UMHIS.

Koetschet, Ј. (1909). Osman Pascha: Der Letzte Grosse Wesier Bosniens, und Seine Nachfolge. Sarajevo: Daniel A. Kajon.

Mazalić, Р. (1965). Slikarska umjetnost u Bosni i Hercegovini u tursko doba (1500−1878). Sarajevo: Veselin Masleša.

Momirović, P. (1954). Carske dveri manastira Žitomislića u Hercegovini. Naše starine, II, 99−112.

Thoemmel, G. (1867). Geschichtliche, politische und topografisch-statistische Beschreibung des Vilajet Bosnien. Wien: Verlag fon Albert A. Wenedikt.