Žitomislić Monastery in the 19th Century

  • Borivoje M. Milošević University of Banja Luka, Faculty of Philosophy, Study Program of History
Keywords: Žitomislić, Herzegovina, Serbian Orthodox Church, 19th century

Abstract


The Žitomislić Monastery, located not far from Mostar, has been considered one of the most important centres of Serbian spirituality and culture in Herzegovina since its founding. For this reason, it was the subject of extensive scientific research, while the nineteenth century was overlooked due to the lack of primary historical sources. Valuable descriptions of the monastery, providing details about its status and brotherhood, were left by Serafim Šolaja, Nićifor Dučić, and the Russian consul, Aleksandar Giljferding. The beauty of the monastery and its location along the Neretva River, on the way from Mostar to the coast, piqued the interest of many travellers, who left several records about it. A special place in the history of Žitomislić, and Serbian education in general, is held by the Spiritual School, the first of its kind in Bosnian Pashaluk, founded in 1858 by Nićifor Dučić and Serafim Perović. Like other Serbian monasteries and churches in Herzegovina, the Žitomislić Monastery survived the second half of the 19th century with occasional help from Serbia and Russia. Of special historical importance were the connections of Žitomislić with the Russian consuls in Bosnian Pashaluk.

References

Бар, A. (1906). Босна и Херцеговина – аустријска управа од 1878. до 1903. Београд: Војска.

Војводић, В. (1994). У духу Гарашанинових идеја. Србија и неослобођено српство (1868–1876). Београд: Просвета.

Врчевић, В. (1910а). Ред, обичаји и управе манастира и цркава у Херцеговини. Летопис Матице српске, 269, 1–31.

Врчевић, В. (1910б). Ред, обичаји и управе манастира и цркава у Херцеговини. Летопис Матице српске, 270, 39–66.

Вуковић, С. (1996). Српски јерарси од деветог до двадесетог века. Крагујевац: Каленић.

Дучић, Н. (1861). Манастир Житомишљић у Херцеговини. Србско-далматински магазин, XX, 51−88.

Дучић, Н. (1891). Књижевни радови, књ. I. Београд: Штампарија Краљевине Србије.

Дучић, Н. (2002). Историја Српске православне цркве од првијех десетина VII в. до наших дана и други књижевни радови. Гацко: Друштво за очување баштине Доб.

Кајмаковић, З. (1971). Зидно сликаство у Босни и Херцеговини. Сарајево: Веселин Маслеша.

Којић, Љ. (1983). Манастир Житомислић. Сарајево: Веселин Маслеша.

Мельчакова, В. К. (2019). Босния и Герцеговина в общественно-политической жизни России в 1856–1875 гг. Москва: Индрик.

Милошевић, Б. (2019). Протјеривање Васе Пелагића из Босне и Херцеговине 1869. године. Српски историјски часопис, 2, 55−82.

Милошевић, Б. (2022). Сабља, перо и крст. Српско свештенство у Босни и Херцеговини (1878−1914). Нови Сад: Прометеј.

Памучина, Ј. (1976). Животопис Серафима Шолаје. Љетописи. Сарајево: Веселин Маслеша.

Памучина, Ј. (2005). Сабрана дјела. Билећа: СПКД Просвјета.

Папић, М. (1978). Историја српских школа у Босни и Херцеговини. Сарајево: Веселин Маслеша.

Радосављевић, Н. (2008). Херцеговачки митрополити 1766−1878. Историјски часопис, LVII, 175−196.

Радуловић, Ј. (1948). Режим фанариота у „турској” Херцеговини. Историјски записи, 7−8, 39−40.

Радуловић, Ј. (1949). Положај Срба у Херцеговини средином XIX века. Историјски записи, 5−6, 260−279.

Радуловић, Ј. (1950). Одломак из хронике Мостара. Историјски записи, 1−3, 28−39.

Симоновић, Р. (1891). Манастир Житомислић у Херцеговини. Летопис Матице српске, 168, 1−26.

Скоко, С. (2004). Архимандрит са крстом у једној и мачем и пером у другој руци. У: Н. Асановић (прир.), Културна и духовна историја Херцеговине (стр. 481−501). Билећа: Просвјета.

Слијепчевић, Ђ. (2002). Историја Српске православне цркве, књ. II. Београд: JPJ. Споменица Епархије Захумско-херцеговачке 1918−1928. (1928). Ниш: Eпархијска управа.

Тепић, И. (1988). Босна и Херцеговина у руским изворима (1856−1878). Сарајево: Веселин Маслеша.

Ћоровић, В. (1933). Мостар и његова српска православна општина. Београд: Српска православна општина Мостарска.

Ћоровић, В. (1936). Херцеговачки манастири. Манастир Житомислић. Старинар, X−XI, 3−36.

Хевролина, В. М. (1997). Православная церковь в Боснии и Герцеговине в 50–70-х годах XIX в. и Россия. В: И. В. Черкина (ред.), Церковь в истории славянских народов (с. 195–206). Москва: РАН-Институт славяноведения РАН.

Шево, Љ. (2002). Православне цркве и манастири у Босни и Херцеговини до 1878. године. Бањалука: Глас српски.

Шолаја, С. (1846). Манастир Житомислиће у Херцеговини или задужбина Милорадовића. Србско-далматински магазин за лето 1846, 134−145.

Branković, J. (2010). Mostar 1833−1918. Upravni i politiиki položaj grada. Sarajevo: University Press.

Grandits, H. (2014). Multikonfesionalna Hercegovina. Vlast i lojalnost u kasnoosmanskom društvu. Sarajevo: Institut za istoriju.

Grandits, H. (2023). Kraj osmanske vladavine u Bosni. Suprostavljena djelovanja i imperijalna prisvajanja. Sarajevo: UMHIS.

Koetschet, Ј. (1909). Osman Pascha: Der Letzte Grosse Wesier Bosniens, und Seine Nachfolge. Sarajevo: Daniel A. Kajon.

Mazalić, Р. (1965). Slikarska umjetnost u Bosni i Hercegovini u tursko doba (1500−1878). Sarajevo: Veselin Masleša.

Momirović, P. (1954). Carske dveri manastira Žitomislića u Hercegovini. Naše starine, II, 99−112.

Thoemmel, G. (1867). Geschichtliche, politische und topografisch-statistische Beschreibung des Vilajet Bosnien. Wien: Verlag fon Albert A. Wenedikt.

Published
2024/06/30
Section
Original Scientific Paper