„Сва мјеста једнако туђа“: компаративно читање "Беспућа" Вељка Милићевића и "Туђинца" Динка Шимуновића

Sofija D. Todorović

doi:10.5937/zrffp54-49288

Sofija D. Todorović Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp54-49288

Ključne reči: модернизам, роман, отуђеност, раскорењени јунак, хронотоп пута

Sažetak

Рад компаративно разматра два модернистичка романа јужнословенских књижевности, Туђинац (1911) Динка Шимуновића и Беспуће (1912) Вељка Милићевића, са акцентом на различитим манифестацијама феномена отуђености у поменутим романима. Посебна пажња посвећена је сагледавању главних јунака романа – Милићевићевог Гавре, односно Шимуновићевог Станка – као специфично обликованих фигура модернистичких апатрида. Рад анализира аспекте проблематичног идентитета, нестабилно осећање припадности и колебљиво порекло. Ове егзистенцијално „бездомне”, резигниране меланхолике одликује карактеристични вид раскорењености. Они се налазе негде на граничној позицији, између два света и без могућности да се (само)одреде, како у односу на родно тло (које остаје фактички, али не и „емотивни” завичај) тако ни у односу на друге просторе потенцијалног утемељења. У контексту завршнице романâ и својеврсне кружне структуре, мотив
егзила појављује се као фингирано решење. У раду се дотичемо и питања отуђености у односу на сећања и властиту животну историју (будући да појединачне успомене не поседују димензију аутентичности, те делује као да не постоје изоловано), затим проблема немогућности стваралачке реализације интуитивне уметничке замисли естетски осетљивих јунака (која би могла бити простор упоришта), као и сложене дијалектике интерперсоналних релација (и, у вези са тим, трагике недовољности другог). Циљ рада је да, кроз паралелно сагледавање назначених семантичких слојева, понуди могућност компаративног читања романа Беспуће и Туђинац и укаже на сличности и особености модернистичког третмана неукорењеног јунака у јужнословенском књижевном контексту.

Reference

Бајац, Љ. (2016). Мотив отуђености у роману српске модерне: крај 19. и почетак 20. века (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Нови Сад.

Витошевић, Д. (1982). Први српски модерни роман и његов писац (поговор). У: В. Милићевић, Беспуће (стр. 95–171). Београд: Нолит.

Ђоловић, И. (2022). Гавре Ђаковић као пост-аривиста: Беспуће или шта након губитка илузија?. Анали Филолошког факултета, 34 (1), 207–226. https://doi.org/10.18485/analiff.2022.34.1.12

Ђурић, М. (2017). Модернизација српске прозе 20. века у односу на стваралачку рецепцију књижевног дела Џејмса Џојса (необјављена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.

Јовановић, Ј. (2014). Наративни поступци у романима српске модерне (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Ниш.

Марчетић, А. (2017). Наративне технике у прози Вељка Милићевића. Научни састанак слависта у Вукове дане, 46 (2), 365–373. https://doi.org/10.18485/msc.2017.46.2.ch38

Марчетић, А. (2020). Наративни поступци у прози Вељка Милићевића (2). Philologia Mediana, 12 (12), 757–772. https://doi.org/10.46630/phm.12.2020.48

Милашиновић, С. (2015). Романескни јунак српске модерне између индивидуализма и патријархалности (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Нови Сад.

Пантовић, М. (2017). Меланхолија у Беспућу Вељка Милићевића. Наслеђе, 38, 225–245. https://doi.org/10.5937/naslKg1738225P

Пековић, С. (1989). Књижевно дело Вељка Милићевића. Београд: Институт за књижевност и уметност.

Чолак, Б. (2019). Стереотипан приказ грађанке/грађанина у прози Вељка Милићевића. У: В. Колев (ур.), Стереотипът в славянските езици, литератури и култури. Том 2. Литературознание. Културология. Антропология. Фолклористика (стр. 117–125). София: Универзитетско издавателство „Св. Климент Охридски”.

Bahtin, M. (1989). O romanu (prev. A. Badnjarević). Beograd: Nolit.

Bartowski, F. (1995). Travelers, Immigrants, Inmates: Essays in Estrangement. Minneapolis: University of Minnesota Press.

Detoni-Dujmić, D. (1996). Pripovjedački modernizam Dinka Šimunovića. U: D. Detoni-Dujmić (prir.), D. Šimunović. Izabrana djela (str. 9–36). Zagreb: Matica hrvatska.

Frangeš, I. (1987). Povijest hrvatske književnosti. Zagreb–Ljubljana: Nakladni zavod Matice hrvatske – Cankarjeva založba.

Mihalić, M. (2015). Usporedba romana Isušena kaljuža, Bijeg, Tuđinac, Đuka Begović i Začarano ogledalo (odbranjen diplomski rad). Filozofski fakultet, Rijeka.

Pantić, M. (1990). Modernističko pripovedanje: srpska i hrvatska pripovetka/novela 1918–1930. Beograd: ZUNS.

Peša, A. (2018). Motiv otuđenosti u prozi Dinka Šimunovića: Muljika i Tuđinac (odbranjen diplomski rad). Sveučilište u Zadru, Zadar.