“All Places Equally Estranged”: A Comparative Reading of Veljko Milićević’s "The Pathless Land" and Dinko Šimunović’s "The Stranger"

  • Sofija D. Todorović University of Belgrade, Faculty of Philology
Keywords: modernism, novel, alienation, the uprooted hero, the chronotope of the road

Abstract


The paper comparatively examines two South Slavonic modernist novels, Dinko Šimunović’s (1873–1933) The Stranger (Tuđinac, 1911) and Veljko Milićević’s (1886–1929) The Pathless Land (Bespuće, 1912), with an emphasis on different manifestations of the phenomenon of alienation. A special attention is paid to the analysis of the novels’ specifically shaped, estranged protagonists, Milićević’s Gavre and Šimunović’s Stanko. These existentially “homeless”, resigned melancholics are characterized by a particular kind of uprootedness: they cannot determine themselves, neither in relation to their native soil (which remains factual, but not emotional “homeland”), nor in relation to any other place, or any other aspect of life that could potentially gain satisfaction and a sense of belonging. Firstly, interpersonal relationships and love (Made in The Stranger and Irena in The Pathless Land) prove to be insufficient to overcome the feeling of estrangement; secondly, the protagonists are alienated from their own memories and personal history; and, finally, in the case of The Stranger, the weak will of the aesthetically sensitive protagonist prevents him from creatively producing his intuitive artistic ideas. The novels’ endings with the “self-exile” to America form a kind of circular structure, leaving the protagonists with the same feeling of detachment. Through a parallel analysis of the indicated semantic layers, the aim of the paper is to offer the possibility of a comparative reading of the novels The Pathless Land and The Stranger and to point out the similarities and peculiarities of the modernist treatment of the uprooted protagonist in the South Slavonic literary context.

References

Бајац, Љ. (2016). Мотив отуђености у роману српске модерне: крај 19. и почетак 20. века (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Нови Сад.

Витошевић, Д. (1982). Први српски модерни роман и његов писац (поговор). У: В. Милићевић, Беспуће (стр. 95–171). Београд: Нолит.

Ђоловић, И. (2022). Гавре Ђаковић као пост-аривиста: Беспуће или шта након губитка илузија?. Анали Филолошког факултета, 34 (1), 207–226. https://doi.org/10.18485/analiff.2022.34.1.12

Ђурић, М. (2017). Модернизација српске прозе 20. века у односу на стваралачку рецепцију књижевног дела Џејмса Џојса (необјављена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.

Јовановић, Ј. (2014). Наративни поступци у романима српске модерне (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Ниш.

Марчетић, А. (2017). Наративне технике у прози Вељка Милићевића. Научни састанак слависта у Вукове дане, 46 (2), 365–373. https://doi.org/10.18485/msc.2017.46.2.ch38

Марчетић, А. (2020). Наративни поступци у прози Вељка Милићевића (2). Philologia Mediana, 12 (12), 757–772. https://doi.org/10.46630/phm.12.2020.48

Милашиновић, С. (2015). Романескни јунак српске модерне између индивидуализма и патријархалности (необјављена докторска дисертација). Филозофски факултет, Нови Сад.

Пантовић, М. (2017). Меланхолија у Беспућу Вељка Милићевића. Наслеђе, 38, 225–245. https://doi.org/10.5937/naslKg1738225P

Пековић, С. (1989). Књижевно дело Вељка Милићевића. Београд: Институт за књижевност и уметност.

Чолак, Б. (2019). Стереотипан приказ грађанке/грађанина у прози Вељка Милићевића. У: В. Колев (ур.), Стереотипът в славянските езици, литератури и култури. Том 2. Литературознание. Културология. Антропология. Фолклористика (стр. 117–125). София: Универзитетско издавателство „Св. Климент Охридски”.

Bahtin, M. (1989). O romanu (prev. A. Badnjarević). Beograd: Nolit.

Bartowski, F. (1995). Travelers, Immigrants, Inmates: Essays in Estrangement. Minneapolis: University of Minnesota Press.

Detoni-Dujmić, D. (1996). Pripovjedački modernizam Dinka Šimunovića. U: D. Detoni-Dujmić (prir.), D. Šimunović. Izabrana djela (str. 9–36). Zagreb: Matica hrvatska.

Frangeš, I. (1987). Povijest hrvatske književnosti. Zagreb–Ljubljana: Nakladni zavod Matice hrvatske – Cankarjeva založba.

Mihalić, M. (2015). Usporedba romana Isušena kaljuža, Bijeg, Tuđinac, Đuka Begović i Začarano ogledalo (odbranjen diplomski rad). Filozofski fakultet, Rijeka.

Pantić, M. (1990). Modernističko pripovedanje: srpska i hrvatska pripovetka/novela 1918–1930. Beograd: ZUNS.

Peša, A. (2018). Motiv otuđenosti u prozi Dinka Šimunovića: Muljika i Tuđinac (odbranjen diplomski rad). Sveučilište u Zadru, Zadar.

Published
2024/12/25
Section
Original Scientific Paper