Тврђава Росафа: историјски наративи о оснивању Скадра на Бојани у делу „О опсади Скадра” Марина Барлеција

Dragana M. Milić

doi:10.5937/zrffp54-49723

Dragana M. Milić Univerzitet u Nišu, Filozofski fakultet, Departman za istoriju https://orcid.org/0000-0002-4319-5800

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp54-49723

Ključne reči: Марин Барлеције, Скадар, Росафа, средњи век, Немањићи, оснивање Скадра, предање

Sažetak

Предмет овог рада је најранија прошлост града Скадра представљена у делу “De obsidione Scodrensi” (О опсади Скадра), које је на латинском језику написао римокатолички свештеник Марин Барлеције. Скадранин Барлеције је на самом крају XV века оставио кратку повест о родном граду описујући опсаде и предају града турским завојевачима, али и дајући информације о његовом оснивању и најранијој историји. Ово дело није било предмет темељних истраживања у српској историографији. О оснивању Скадра на Бојани због велике временске дистанце често су се испредале приче и легенде, неговане у свести народа који је живео на том подручју. Анализирањем историјских и легендарних наратива о Скадру указује се на сличност са мотивима епске песме Зидање Скадра и предања које се везује за оснивање овог града. Поред тога, задатак овог рада је да укаже на до сада мало познату генеалогију која владаре из династије Немањић представља као наследнике митских оснивача Скадра.

Reference

Антоновић, М. (2003). Град и жупа у зетском приморју и северној Албанији у XIV и XV веку. Београд: Историјски институт.

Антоновић, М. (2010). Скадар. У: С. Мишић (ур.), Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља према писаним изворима (стр. 254–258). Београд: Завод за уџбенике.

Бајовић, Р. (2020). Историјска позадина усменог епског наратива о зидању Скадра на Бојани. Анали Филолошког факултета, 32 (1), 73–99. https://doi.org/10.18485/analiff.2020.32.1.5

Божић, И. (1976). Зета и Мрњавчевићи. Прилози за КЈИФ, 42 (1−4), 20−34.

Божић, И. (1979). Немирно Поморје XV века. Београд: Српска књижевна задруга.

Ђерић, Г. (1997). Смисао жртве у традиционалној култури Срба. Нови Сад: Светови.

Јиречек, К. (1914). Скадар и његово земљиште у средњем веку. Гласник Српског географског друштва, III (3–4), 149−171.

Јиречек, К. (1959). Преношење имена места преко легенди светаца. У: М. Динић (ур.), Зборник Константина Јиречека I (стр. 493−497). Београд: Научно дело.

Кораћ, В. (1961). Св. Сергије (Срђ) и Вакх на Бојани. Старинар, XII, 35−44.

Радонић, Ј. (1942). Ђурађ Кастриот Скендербег и Арбанија у XV веку (историјска грађа). Београд: Српска краљевска академија.

Рудић, С. (2021). Балшићи: господари Зете. Београд: Центар за напредне средњовековне студије.

Срејовић, Д., Мирковић, М., Ковачевић, Ј., Ивић, П., Ћирковић, С., Максимовић, Љ., Калић, Ј., Богдановић, Д., Ђурић, В. Ј., Ферјанчић, Б., Благојевић, М., Бабић-Ђорђевић, Г. и Михаљчић, Р. (1981). Историја српског народа, прва књига: од најстаријих времена до Маричке битке (1371). Београд: Српска књижевна задруга.

Стефановић, С. (1933). Легенда о зидању Скадра. У: С. Стефановић (прир.), Студије о народној поезији (стр. 245–314). Београд: Штампарија Ж. Маџаревића.

Суботић, Г. (1958). Краљица Јелена Анжујска – ктитор црквених споменика у Приморју. Историски гласник, 1−2, 131−148.

Ћирковић, С. (1968). Коментари и извори Мавра Орбина. У: М. Орбин (ур.), Краљевство Словена (стр. 291−428). Београд: Српска књижевна задруга.

Čoralić, L. (2007). Mletački podanici i osmanlijski prognanici – skadarski iseljenici u Mlecima (XIV–VIII st.). Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, 25, 59−102.

Ćirković, S. (1998). Tradition interchanged: Albanians in the Serbian, Serbs in the Albanian late medieval texts. In: G. Charalambos (Ed.), The Mediaeval Albanians (pp. 195−208). Athens: Centre for Byzantine Research.

Detelić, М. (2007). Epski gradovi: leksikon. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti – Balkanološki institut.

Hosaflook, D. (2012). Marin Barleti’s masterpiece, The Siege of Shkodra: A historical review. Mediterranean Journal of Social Sciences, 3(8), 79−84.

Hoxha, G. (1998−1999). L’autre nom du château de Shkodra. Cahiers Balkaniques, 28−29, 19−30.

Jensen, M. S. (2022). Marin Barleti (c. 1460–after 1512) and the system of patronage. Nordic Journal of Renaissance Studies, 18, 235−249.

Mitrović, K. (2015). Benediktinci na području Barske nadbiskupije i Kotorske biskupije (9. stoljeće ‒ 1571). Kotor: Ministarstvo kulture Republike Crne Gore – JU Kulturni centar „Nikola Đurković”.

Pall, F. (1938). Marino Barlezio, uno storico umanista. Bucaresti: Imprimeria nationala.

Skendi, S. (1954). Albanian and South Slavic Oral Epic Poetry. Philadelphia: American Folklore Society.