Forteresse Rozafa: histoire et récits historiques sur la fondation de Shkodra sur la rivière Bojana dans “Le siège de Shkodra” écrit par le prêtre Marinus Barletius de Shkodra
Abstract
Le sujet de cet article est l’analyse du passé le plus ancien de la ville de Shkodra dans l’ouvrage “De obsidione Scodrensi” (Le siège de Shkodra), écrit en latin par le prêtre catholique Marinus Barletius. À la fin du 15e siècle, un habitant de Shkodra – Marinus Barletius – écrivait une brève histoire de sa ville natale, décrivant les sièges et la reddition de la ville aux conquérants turcs, mais fournissant également des informations sur la fondation de la ville. Cet ouvrage n’a pas fait l’objet de recherche approfondie dans les études historiographiques serbes. En raison de la grande distance historique, nombreuses sont les histoires et légendes sur la fondation de Shkodra sur la Bojana, préservées dans la mémoire des personnes vivant dans cette région. L’analyse des sources historiques et des récits légendaires sur Shkodra révèle une similitude avec les motifs du poème épique La construction de Shkodra et avec les légendes associées à la fondation de cette forteresse. Enfin, le but de cet article était de présenter une généalogie peu connue présentant certaines membres de la famille Nemanjić comme héritiers des fondateurs mythiques de Shkodra.
References
Антоновић, М. (2003). Град и жупа у зетском приморју и северној Албанији у XIV и XV веку. Београд: Историјски институт.
Антоновић, М. (2010). Скадар. У: С. Мишић (ур.), Лексикон градова и тргова средњовековних српских земаља према писаним изворима (стр. 254–258). Београд: Завод за уџбенике.
Бајовић, Р. (2020). Историјска позадина усменог епског наратива о зидању Скадра на Бојани. Анали Филолошког факултета, 32 (1), 73–99. https://doi.org/10.18485/analiff.2020.32.1.5
Божић, И. (1976). Зета и Мрњавчевићи. Прилози за КЈИФ, 42 (1−4), 20−34.
Божић, И. (1979). Немирно Поморје XV века. Београд: Српска књижевна задруга.
Ђерић, Г. (1997). Смисао жртве у традиционалној култури Срба. Нови Сад: Светови.
Јиречек, К. (1914). Скадар и његово земљиште у средњем веку. Гласник Српског географског друштва, III (3–4), 149−171.
Јиречек, К. (1959). Преношење имена места преко легенди светаца. У: М. Динић (ур.), Зборник Константина Јиречека I (стр. 493−497). Београд: Научно дело.
Кораћ, В. (1961). Св. Сергије (Срђ) и Вакх на Бојани. Старинар, XII, 35−44.
Радонић, Ј. (1942). Ђурађ Кастриот Скендербег и Арбанија у XV веку (историјска грађа). Београд: Српска краљевска академија.
Рудић, С. (2021). Балшићи: господари Зете. Београд: Центар за напредне средњовековне студије.
Срејовић, Д., Мирковић, М., Ковачевић, Ј., Ивић, П., Ћирковић, С., Максимовић, Љ., Калић, Ј., Богдановић, Д., Ђурић, В. Ј., Ферјанчић, Б., Благојевић, М., Бабић-Ђорђевић, Г. и Михаљчић, Р. (1981). Историја српског народа, прва књига: од најстаријих времена до Маричке битке (1371). Београд: Српска књижевна задруга.
Стефановић, С. (1933). Легенда о зидању Скадра. У: С. Стефановић (прир.), Студије о народној поезији (стр. 245–314). Београд: Штампарија Ж. Маџаревића.
Суботић, Г. (1958). Краљица Јелена Анжујска – ктитор црквених споменика у Приморју. Историски гласник, 1−2, 131−148.
Ћирковић, С. (1968). Коментари и извори Мавра Орбина. У: М. Орбин (ур.), Краљевство Словена (стр. 291−428). Београд: Српска књижевна задруга.
Čoralić, L. (2007). Mletački podanici i osmanlijski prognanici – skadarski iseljenici u Mlecima (XIV–VIII st.). Zbornik Odsjeka za povijesne znanosti Zavoda za povijesne i društvene znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti, 25, 59−102.
Ćirković, S. (1998). Tradition interchanged: Albanians in the Serbian, Serbs in the Albanian late medieval texts. In: G. Charalambos (Ed.), The Mediaeval Albanians (pp. 195−208). Athens: Centre for Byzantine Research.
Detelić, М. (2007). Epski gradovi: leksikon. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti – Balkanološki institut.
Hosaflook, D. (2012). Marin Barleti’s masterpiece, The Siege of Shkodra: A historical review. Mediterranean Journal of Social Sciences, 3(8), 79−84.
Hoxha, G. (1998−1999). L’autre nom du château de Shkodra. Cahiers Balkaniques, 28−29, 19−30.
Jensen, M. S. (2022). Marin Barleti (c. 1460–after 1512) and the system of patronage. Nordic Journal of Renaissance Studies, 18, 235−249.
Mitrović, K. (2015). Benediktinci na području Barske nadbiskupije i Kotorske biskupije (9. stoljeće ‒ 1571). Kotor: Ministarstvo kulture Republike Crne Gore – JU Kulturni centar „Nikola Đurković”.
Pall, F. (1938). Marino Barlezio, uno storico umanista. Bucaresti: Imprimeria nationala.
Skendi, S. (1954). Albanian and South Slavic Oral Epic Poetry. Philadelphia: American Folklore Society.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: