Однос етике и поетике у "Записима о црном Владимиру" Стевана Раичковића

Goran P. Korunović

doi:10.5937/zrffp54-50349

Goran P. Korunović Univerzitet u Beogradu, Filološki fakultet, Katedra za srpsku književnost sa južnoslovenskim književnostima https://orcid.org/0009-0002-0249-0368

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp54-50349

Ključne reči: Стеван Раичковић, етика, поетика, имплицитни аутор

Sažetak

У раду ће се анализирати однос етике и поетике у Записима о црном Владимиру Стевана Раичковића. За теоријско полазиште узима се становиште Вејна Бута о конституисању етичког хабитуса књижевног текста посредством реципијентског препознавања моралне потке, похрањене у имплицитном аутору. Следствено томе, најпре ће се интерпретативно приступити прозном оквиру циклуса, уз препознавање етичког оквира левинасовске провенијенције. Затим ће се тумачити сам песнички циклус, уз анализу смисаоно привилегованог места шесте песме у низу („Песма о боловању Владимира Пурића”). Након што се интерпретативно буде сагледао семантички домет досетке са прозног руба, о могућој смрти Владимира, тумачиће се и особена дискрепанција између обећања живота у „Песми о боловању Владимира Пурића” и смрти лирског јунака у остатку циклуса. Следствено тим анализама, из односа успостављених инстанци имплицитних аутора (прозног оквира, циклуса, шесте издвојене песме), изводи се етичка резултанта која подразумева одређени одмак од левинасовског односа Ја-Други, и то према поетичком принципу песничке трансгресије људске пролазности.

Reference

Делић, Ј. (2007). Ноћни откоси стихова и смрти. У: С. Раичковић, Записи о црном Владимиру (стр. 39–89). Београд: Београдска књига.

Јовановић, А. (2010). Сонет и подстицаји. У: J. Делић (ур.), Поетика Стевана Раичковића (стр. 291–301). Београд: ИКУМ.

Левинас, Е. (2006). Тоталитет и бесконачност (прев. С. Ћузулан). Београд: Плато.

Милошевић, Н. (1996). Раичковићева сложена једноставност. У: М. Ломпар (прир.), Књижевност и метафизика: зиданица на песку II (стр. 199–206). Београд: „Филип Вишњић”.

Хојзинга, Ј. (1991). Јесен средњег века (прев. С. К. Костић). Нови Сад: Матица српска.

Booth, W. (1988). The Company We Keep. Los Angeles: University of California Press.

Brebanović, P. (2000). Implicitni autor i njegov čitalac. U: D. Stojanović (ur.), PH 4 (str. 22–51). Beograd: Samostalno autorsko izdanje saradnika na istraživačkom projektu „Književnoteorijska misao dvadesetog veka i problemi proučavanja srpske književnosti”.

But, V. (1976). Retorika proze (prev. B. Vučićević). Beograd: Nolit.

Chatman, S. (1978). Story and Discourse. London: Cornell University Press.

Frojd, S. (1976). Dosetka i njen odnos prema nesvesnom (prev. T. Bekić). Novi Sad: Matica srpska.

Hajdeger, M. (1982). Mišljenje i pevanje (prev. B. Zec). Beograd: Nolit.

Jankelevič, V. (1989). Ironija (prev. B. Jelić). Sremski Karlovci: Izdavačka knjižarnica Novog Sada.

Kant, I. (2002). O tobožnjem pravu na laganje iz čovekoljublja (prev. D. Pejović). U: D. Pejović, Veliki učitelji mišljenja (str. 249–256). Zagreb: Naprijed.

Kant, I. (2008). O zasnivanju metafizike morala (prev. N. Popović). Beograd: Dereta.

Levinas, E. (1989). The Levinas Reader (Ed. by S. Hand). Cambridge: Basil Blackwell.

Oslić, J. (2001). Etika Drugoga u Emanuela Levinasa. Bogoslovska smotra, 71 (1), 17–54.

Šeli, P. B. (2021). Odbrana poezije. U: D. Purešić (prir.), Poezija i Odbrana poezije (prev. D. Purešić) (str. 41–86). Beograd: Mali Vrt.