Путеви и странпутице критичке расне теорије

Boris R. Bratina

doi:10.5937/zrffp54-50641

Boris R. Bratina Univerzitet u Prištini sa privremenim sedištem u Kosovskoj Mitrovici, Filozofski fakultet, Katedra za filozofiju

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp54-50641

Ključne reči: расизам, раса, критичка расна теорија, еманципација, антиесенцијализам

Sažetak

Овај рад читаоца упућује на основе, данас веома утицајне, критичке расне теорије (надаље: КРТ). Аутор то не чини тако што би читаоца напросто упознао са најзначајнијим моментима овог релативно новог учења, већ сваки од тих момената критички разматра. У раду се коментаришу и сви главни утицаји који су допринели формирању ове теорије, почев од марксизма, (пост)структурализма и јуридичке праксе као извора фактицитета. Према ауторовом мишљењу, постоје бар три основне теоријске поставке овог академско-активистичког покрета: 1) теза о институционализованом расизму у САД од њиховог оснивања до данас; 2) теза о томе да раса није биолошки него културни концепт и, сходно томе, залагање за антиесенцијализам; 3) теза и одлука да се КРТ прошири увођењем у игру мањина (пре свих, сексуалних). Такође, у раду се критички обрађује идеја о извору расизма на основи боје коже, као и одлука покрета да подршку тражи изван круга проблема који су у вези са расизмом. Ово проширење тупи како теоријску оштрицу КРТ тако и њено практично деловање, што је могуће оверити кроз судбине антирасистичких и еманципативних покрета. Напокон, аутор показује комформирање читавог покрета владајућем расном систему.

Reference

Братина, Б. (2021). Постистина – нова стара лаж. Социолошки преглед, 55 (4), 1505–1525. https://doi.org/10.5937/socpreg55-34726

Дерида, Ж. (1976). О граматологији. Сарајево: ИП „Веселин Маслеша”.

Лиотар, Ж. (1988). Постмодерно стање. Нови Сад: „Братство Јединство”.

Badiou, A. (2009). Logic of Worlds. London – New York: Continuum.

Bell, D. (1980). Brown v. board of education and the interest-convergence dilemma. Hardward Law Review, 93(3), 518–533.

Bell, D. (1992). Racial realism. Connecticut Law Review, 24(2), 363–379.

Bonilla-Silva, E. (2015). More than prejudice: Restatement, reflections, and new directions in critical race theory. Sociology of Race and Ethnicity, 1(1), 75–89.

Butler, J. (1990). Gender Trouble. London: Routledge, Chapman & Hall.

Cole, M. (2017). New Developments in Critical Race Theory and Education. New York: The Palgrave Macmillan.

Crenshaw, K. W. (2019). Unmasking colorblindness in the law: Lessons from the formation of critical race theory. In: K. W. Crenshaw, L. C. Harris, D. M. HoSang, & G. Lipsitz (Eds.), Seeing Race Again: Countering Colorblindness Across the Disciplines (pp. 52–84). Oakland, California: University of California Press.

Danewid, I. (2020). The fire this time: Grenfell, racial capitalism, and the urbanisation of empire. European Journal of International Relations, 26(1), 289–313.

Delgado, R., & Stefančić, J. (2006). From Critical Race Theory: An Introduction. Retrieved August 4, 2022, from: https://jordaninstituteforfamilies.org/wp-content/uploads/2020/04/Delgado_and_Stefancic_on_Critical_Race_Theory.pdf

Hartlep, N. D. (2009). Critical Race Theory: An Examination of Its Past, Present and Future Implications. Retrieved August 12, 2022, from: https://files.eric.ed.gov/fulltext/ED506735.pdf

Martinez, A. (2014). Critical race theory: Its origins, history, and importance to the discourses and rhetorics of race. Frame, 27, 9–27.

Sakamoto, A., Hsu, I., & Jalufka, M. (2022). Comparing the effect of class origin versus race in the integrational transmission of poverty. Social Science, 11, 257–267.

Stepan, N., & Gilman, S. (1993). Appropriating the idioms of science: The rejection of scientific racism. In: S. Harding (Ed.), The “Racial” Economy of Science: Toward a Democratic Future (pp. 170–193). Bloomington: Indiana University Press.