Улога Уметничког прегледа у развоју нове урбане културе и модернизације Краљевине Југославије
Sažetak
Одлучна иницијатива Милана Кашанина да се покрене часопис Уметнички преглед (1937–1941), као гласило Музеја кнеза Павла, важна је спона у координацији делатности у домену културе и просвете, али и незаобилазан подстицај културној политици Краљевине Југославије. Часопис је од почетка био утемељен на осмишљеној и плански организованој уређивачкој, кадровској и финансијској политици. Вођен у континуитету као стручно, едукативно, популарно и пропагандно штиво, часопис је дао немерљив допринос културном развоју и друштвеној модернизацији Краљевине Југославије.
Рад се бави написима објављеним у Уметничком прегледу у периоду од 1937. до 1941. године о архитектури, урбанизму, хортикултури, ентеријеру и народном градитељству, као и самим архитектама који су писали те текстове, у намери да се на тај начин укаже на величину значаја овог часописа у тумачењу основних креативних импулса архитектонског стваралаштва, на путу разумевања архитектуре као изразито друштвено-уметничке делатности. Предвођени секретаром уредништва Иваном Здравковићем, сарадници Уметничког прегледа, архитекте Милан Злоковић, Бранислав Којић, Александар Дероко, Бранислав Маринковић, Бранко Максимовић, Ђурђе Бошковић, Милутин Борисављевић и други, били су учесници и сведоци свих европских духовних покрета, а уједно и њихови промотери на овим просторима. У том контексту, у раду се разматра питање особеног креативног мишљења о архитектури из пера српских и југословенских архитеката, са освртом на две комплементарне компоненте креативности: субјективну или индивидуалну и општедруштвену, као виши ниво сагледавања и разумевања архитектуре, на коју је указивао и сам Кашанин.
Reference
Božić, I., Ćirković, S., Ekmečić, M. i Dedijer, V. (1972). Istorija Jugoslavije. Beograd: Prosveta.
Ignjatović, A. (2007). Jugoslovenstvo u arhitekturi 1904–1941. Beograd: Građevinska knjiga.
Rozić, V. (1983). Likovna kritika u Beogradu između dva svetska rata (1918–1941). Beograd: Jugoslavija.
Алексић, Ј. (2015). Милан Кашанин као тумач нове српске књижевности (одбрањена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.
Алексић, Ј. (2019). Културна идеологија Милана Кашанина. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Балфур, Н. и Макеј, С. (2021). Кнез Павле Карађорђевић. Једна закаснела биографија. Београд: Службени гласник.
Бојић, З. (2020). Уметнички преглед: један универзум ликовног живота. У: З. Бојић (ур.), Ликовни простори часописа „Уметнички преглед”: две монографске студије (стр. 7–129). Београд: Институт за књижевност и уметност.
Бојовић, Д. (2022). Свети Сава у српској књижевности. Београд: Службени гласник.
Вукотић Лазар, М. (2016). Краљевина Србија на светској изложби у Италији 1911. године. У: У. Шуваковић (ур.), Век српске голготе (1915–2015), књ. III (стр. 97–131). Косовска Митровица: Филозофски факултет.
Димић, Љ. (1996). Културна политика Краљевине Југославије 1918–1941, I–III. Београд: Стубови културе.
Здравковић, И. М. (1940). Модерна архитектура и њен социјални значај. Београд: Издавачка задруга "Политика и друштво" С. О. Ј.
Игњатовић, А. (2009). Архитектура Новог двора и Музеј кнеза Павла. Културни идентитет Музеја кнеза Павла. У: Т. Цвјетићанин (ур.), Музеј кнеза Павла (стр. 58–89). Београд: Народни музеј.
Кашанин, М. (1928, 6, 7, 8. и 9. јануар). Музеј принца Павла. Време, 5.
Кашанин, М. (1929, 23. јул). Музеј савремене уметности. Данас се отвара у конаку музеј, који се отвара на иницијативу Њ. В. Кнеза Павла. Политика, 7–8.
Кашанин, М. (1936, 6. јануар). Шта су и чему служе данас музеји. Време, 13.
Кашанин, М. (1940). Трећа година. Уметнички преглед, III (1–2), 1.
Кашанин, М. (1941). Преглед књига. Уметнички преглед, IV (3), 95.
Којић, Б. Ђ. (1979). Друштвени услови развитка архитектонске струке у Београду 1920–1940. године. Београд: САНУ.
Маневић, З. (1984). Архитектура и политика (1937–1941). Зборник за ликовне уметности Матице српске, 20, 293–308.
Марковић, И. Р. и Михаиловић, А. (2020). Критика архитектуре у стручном часопису Уметнички преглед. У: З. Бојић (ур.), Ликовни простори часописа „Уметнички преглед”: две монографске студије (стр. 131–221). Београд: Институт за књижевност и уметност.
Недић, С. В. (1999). Из историје Старог двора. Наслеђе, 2, 11–24. https://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2014/nasledje2/1-svetlana-v-nedic.pdf
Недић, С. В. (2001). Милан Кашанин као директор Музеја кнеза Павла. (2001). О неким питањима изворне архитектуре Новог двора. Наслеђе, 3, 57–66.
Павловић, К. (1979). Велимиријанум – једна неостварена галерија. Зборник за ликовне уметности Матице српске, 15, 407–410.
Павловић, М. (2014). Скулптура Ивана Мештровића на Београдској тврђави — трансформација значења кроз простор и време. У: Н. Живковић (ур.), Јавни споменици и спомен обележја: колективно памћење и/или заборав (стр. 85–100). Београд: Завод за заштиту споменика културе.
Петровић, А. (2009). Попис издања Музеја кнеза Павла. У: Т. Цвјетићанин (ур.), Музеј кнеза Павла (стр. 202–215). Београд: Народни музеј.
Поповић, П. (1930). Краљ Александар I Карађорђевић, љубитељ архитектуре, уметности и технике уопште. У: Р. Кушевић (ур.), Југославија на техничком пољу 1919–1929 (стр. 43–53). Загреб: Удружење југословенских инжењера и архитеката.
Радовановић, М. (1933). Увод у урбанизам. Основни принципи и методе рада. Београд: „Јовановић”.
Станишић, Г. (2009). Милан Кашанин као директор Музеја кнеза Павла. У: Т. Цвјетићанин (ур.), Музеј кнеза Павла (стр. 216–246). Београд: Народни музеј у Београду.
Суботић, И. (1997). Милан Кашанин, европска уметност и часопис „Уметнички преглед”. Зборник Народног музеја, 16 (2), 99–118.
Суботић, И. (2009). Кнез Павле Карађорђевић – љубитељ уметности. У: Т. Цвјетићанин (ур.), Музеј кнеза Павла (стр. 252–269). Београд: Народни музеј у Београду.
Трифуновић, Л. (1967). Српска ликовна критика. Избор. Београд: Српска књижевна задруга.
Трифуновић, Л. (1968). Предговор. У: М. Кашанин, Уметничке критике (стр. v–x). Београд: Култура.
Хам-Миловановић, Л. (2009). Назив и устројство Музеја кнеза Павла. У: Т. Цвјетићанин (ур.), Музеј кнеза Павла (стр. 90–123). Београд: Народни музеј у Београду.
Хаџић, З. (2020). Хронологија живота и рада Милана Кашанина. У: М. Кашанин, Писма, сусрети, трагови, књ. I (З. Хаџић (прир.)) (стр. 551–566). Нови Сад: Матица српска.
Хаџић, З. и Бојић, М. (2021). Милан Кашанин у сенци славе [каталог]. Београд: Педагошки музеј.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293