The Role of The Art Review in Shaping Urban Culture and Modernizing the Kingdom of Yugoslavia3

Marta M. Vukotić Lazar; Slađana V. Aleksić

doi:10.5937/zrffp54-51662

Marta M. Vukotić Lazar University of Priština in Kosovska Mitrovica, Faculty of Philosophy, Department of Art History https://orcid.org/0000-0001-5320-2122
Slađana V. Aleksić University of Priština in Kosovska Mitrovica, Faculty of Philosophy, Department of Serbian Literature and Language https://orcid.org/0000-0001-7093-9222

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp54-51662

Keywords: The Art Review, art, culture, architecture, urbanism, society

Abstract

Milan Kašanin’s decisive initiative to launch The Art Review (1937–1941), the official journal of the Museum of Prince Paul, was pivotal in coordinating cultural and educational activities and played a key role in shaping and implementing cultural policy in the Kingdom of Yugoslavia. From its inaugural volume, the journal was guided by a meticulously conceptualized and systematically organized editorial, personnel, and financial policy. Managed as a professional, educational, popular, and propagandistic medium, The Art Review made an immeasurable contribution to the cultural development and social modernization of the Kingdom of Yugoslavia.

This study examines the articles published in The Art Review from 1937 to 1941, focusing on architecture, urbanism, horticulture, interior design, and vernacular architecture, and analyzing their authors, who were predominantly architects. The aim is to elucidate the significance of this journal in interpreting the fundamental creative impulses of architectural practice, thereby facilitating the understanding of architecture as a discipline verging on the social and artistic. The architects who wrote for The Art Review, spearheaded by the editorial secretary Ivan Zdravković, included such prominent figures as Milan Zloković, Branislav Kojić, Aleksandar Deroko, Branislav Marinković, Branko Maksimović, Đurđe Bošković, Milutin Borisavljević, and others. These architects were both participants in and witnesses to a wide range of European intellectual movements at that time, while simultaneously acting as their advocates in this region. In this context, the paper discusses the issue of distinctive creative thinking on architecture from the perspective of Serbian and Yugoslav architects, focusing on two complementary components of creativity: the subjective (individual) and the collective (social), which, according to Kašanin, represents a higher level of understanding and appreciating architecture.

References

Božić, I., Ćirković, S., Ekmečić, M. i Dedijer, V. (1972). Istorija Jugoslavije. Beograd: Prosveta.

Ignjatović, A. (2007). Jugoslovenstvo u arhitekturi 1904–1941. Beograd: Građevinska knjiga.

Rozić, V. (1983). Likovna kritika u Beogradu između dva svetska rata (1918–1941). Beograd: Jugoslavija.

Алексић, Ј. (2015). Милан Кашанин као тумач нове српске књижевности (одбрањена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.

Алексић, Ј. (2019). Културна идеологија Милана Кашанина. Београд: Институт за књижевност и уметност.

Балфур, Н. и Макеј, С. (2021). Кнез Павле Карађорђевић. Једна закаснела биографија. Београд: Службени гласник.

Бојић, З. (2020). Уметнички преглед: један универзум ликовног живота. У: З. Бојић (ур.), Ликовни простори часописа „Уметнички преглед”: две монографске студије (стр. 7–129). Београд: Институт за књижевност и уметност.

Бојовић, Д. (2022). Свети Сава у српској књижевности. Београд: Службени гласник.

Вукотић Лазар, М. (2016). Краљевина Србија на светској изложби у Италији 1911. године. У: У. Шуваковић (ур.), Век српске голготе (1915–2015), књ. III (стр. 97–131). Косовска Митровица: Филозофски факултет.

Димић, Љ. (1996). Културна политика Краљевине Југославије 1918–1941, I–III. Београд: Стубови културе.

Здравковић, И. М. (1940). Модерна архитектура и њен социјални значај. Београд: Издавачка задруга "Политика и друштво" С. О. Ј.

Игњатовић, А. (2009). Архитектура Новог двора и Музеј кнеза Павла. Културни идентитет Музеја кнеза Павла. У: Т. Цвјетићанин (ур.), Музеј кнеза Павла (стр. 58–89). Београд: Народни музеј.

Кашанин, М. (1928, 6, 7, 8. и 9. јануар). Музеј принца Павла. Време, 5.

Кашанин, М. (1929, 23. јул). Музеј савремене уметности. Данас се отвара у конаку музеј, који се отвара на иницијативу Њ. В. Кнеза Павла. Политика, 7–8.

Кашанин, М. (1936, 6. јануар). Шта су и чему служе данас музеји. Време, 13.

Кашанин, М. (1940). Трећа година. Уметнички преглед, III (1–2), 1.

Кашанин, М. (1941). Преглед књига. Уметнички преглед, IV (3), 95.

Којић, Б. Ђ. (1979). Друштвени услови развитка архитектонске струке у Београду 1920–1940. године. Београд: САНУ.

Маневић, З. (1984). Архитектура и политика (1937–1941). Зборник за ликовне уметности Матице српске, 20, 293–308.

Марковић, И. Р. и Михаиловић, А. (2020). Критика архитектуре у стручном часопису Уметнички преглед. У: З. Бојић (ур.), Ликовни простори часописа „Уметнички преглед”: две монографске студије (стр. 131–221). Београд: Институт за књижевност и уметност.

Недић, С. В. (1999). Из историје Старог двора. Наслеђе, 2, 11–24. https://beogradskonasledje.rs/wp-content/uploads/2014/nasledje2/1-svetlana-v-nedic.pdf

Недић, С. В. (2001). Милан Кашанин као директор Музеја кнеза Павла. (2001). О неким питањима изворне архитектуре Новог двора. Наслеђе, 3, 57–66.

Павловић, К. (1979). Велимиријанум – једна неостварена галерија. Зборник за ликовне уметности Матице српске, 15, 407–410.

Павловић, М. (2014). Скулптура Ивана Мештровића на Београдској тврђави — трансформација значења кроз простор и време. У: Н. Живковић (ур.), Јавни споменици и спомен обележја: колективно памћење и/или заборав (стр. 85–100). Београд: Завод за заштиту споменика културе.

Петровић, А. (2009). Попис издања Музеја кнеза Павла. У: Т. Цвјетићанин (ур.), Музеј кнеза Павла (стр. 202–215). Београд: Народни музеј.

Поповић, П. (1930). Краљ Александар I Карађорђевић, љубитељ архитектуре, уметности и технике уопште. У: Р. Кушевић (ур.), Југославија на техничком пољу 1919–1929 (стр. 43–53). Загреб: Удружење југословенских инжењера и архитеката.

Радовановић, М. (1933). Увод у урбанизам. Основни принципи и методе рада. Београд: „Јовановић”.

Станишић, Г. (2009). Милан Кашанин као директор Музеја кнеза Павла. У: Т. Цвјетићанин (ур.), Музеј кнеза Павла (стр. 216–246). Београд: Народни музеј у Београду.

Суботић, И. (1997). Милан Кашанин, европска уметност и часопис „Уметнички преглед”. Зборник Народног музеја, 16 (2), 99–118.

Суботић, И. (2009). Кнез Павле Карађорђевић – љубитељ уметности. У: Т. Цвјетићанин (ур.), Музеј кнеза Павла (стр. 252–269). Београд: Народни музеј у Београду.

Трифуновић, Л. (1967). Српска ликовна критика. Избор. Београд: Српска књижевна задруга.

Трифуновић, Л. (1968). Предговор. У: М. Кашанин, Уметничке критике (стр. v–x). Београд: Култура.

Хам-Миловановић, Л. (2009). Назив и устројство Музеја кнеза Павла. У: Т. Цвјетићанин (ур.), Музеј кнеза Павла (стр. 90–123). Београд: Народни музеј у Београду.

Хаџић, З. (2020). Хронологија живота и рада Милана Кашанина. У: М. Кашанин, Писма, сусрети, трагови, књ. I (З. Хаџић (прир.)) (стр. 551–566). Нови Сад: Матица српска.

Хаџић, З. и Бојић, М. (2021). Милан Кашанин у сенци славе [каталог]. Београд: Педагошки музеј.