Нововековни дуализам здравља: пут ка блаженству између анђела и машина

Vuk P. Trnavac

doi:10.5937/zrffp55-52689

Vuk P. Trnavac Univerzitet u Beogradu, Filozofski fakultet https://orcid.org/0000-0001-9841-7821

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp55-52689

Ključne reči: Здравље, Трансценденција, нововековна филозофија, Рационализам, Дух, Душа, Тело

Sažetak

Аутор у овом раду настоји да испита како се нововековни концепт Здравља, пре свега у фокусу рационалистичких (идеалистичких) филозофа, укључујући њихову размену мишљења с материјалистички (емпиристички) оријентисаним филозофима, односи према Трансценденцији, али, с друге стране, треба утврдити и какав је однос ових филозофа, у контексту ова два кључна појма, и према самом механицизму који је тада био у пуном јеку развоја. Уочено је да еудајмонистичка позиција у филозофији здравља овог периода јесте заправо средишњи пут који се крчи кроз оштро постављен нововековни, али и картезијански дуализам, где је с једне стране Дух као композитни субјект две (коначне) супстанције у свом односу према сопственој (људској) Души као супстанцијалној форми, као и према Богу као Трансцендентном Бићу које нас надилази, док је с друге стране супстанција Тела, које, без обзира на примат Духа, мора моћи да га прати и физички носи.

Reference

Бојанић, П. (2009). Хомеопатије. Horror autotoxicus. Београд: Службени гласник.

Гадамер, Х. Г. (2021). О скривености здравља. Београд: Досије студио.

Гро, Ф. (2020). Одбити послушност. Нови Сад: Киша.

Декарт, Р. (1969). Страсти душе. Београд: Графос.

Декарт, Р. (1990). Расправа о методи. Ваљево–Београд: Естетика.

Декарт, Р. (1998). Медитације о првој филозофији: У којима се доказује Божја егзистенција и разлика између људске душе и тијела. Београд: Плато.

Декарт, Р. (2010). Мислити заједно: преписка између Декарта и Елизабете (прир. Ј. Шакота Мимица; прев. А. Мимица). Београд: Службени гласник.

Дучић, Ј. (2005). Градови и химере. Београд: Народна књига.

Кант, И. (2008). Заснивање метафизике морала. Београд: Дерета.

Лок, Џ. (1962). Оглед о људском разуму. Београд: Култура.

Миловановић, Д. (2000). Етика у медицини кроз векове. Лазаревац: Елвод-принт.

Паскал, Б. (1980а). Мисли 1. Београд: БИГЗ.

Паскал, Б. (1980б). Мисли 2. Београд: БИГЗ.

Ротердамски, Е. (2019). Похвала Лудости. Београд: Алгоритам.

Русо, Ж. Ж. (2016). Друштвени уговор. Београд: Филип Вишњић.

Спиноза, Б. Д. (2000). Етика. Загреб: Деметра.

Торо, Х. Д. (2016). Валден. О грађанској непослушности. Београд: Градац.

Трнавац, В. (2021). Здравље других: покушај успостављања једне методоонтологије здравља (необјављени мастер рад). Филозофски факултет, Нови Сад.

Трнавац, В. (2019). Декартова филозофија постављена као координатни систем мишљења (необјављени семинарски рад). Филозофски факултет, Нови Сад.

Фуко, М. (2009). Рађање клинике. Археологија медицинског опажања. Нови Сад: Mediterran Publishing.

De Bezançon, G. (1677). Les médecins à la censure, ou, Entretiens sur la médecine. Paris: Louis Gontier.

Descartes, R. (1953). Ouvres et letters. Paris: Gallimard.

Des Chene, D. (2000). Life and health in Cartesian natural philosophy. In: S. Gaukroger, J. Schuster, & J. Sutton (Eds.), Descartes’ Natural Philosophy (pp. 723–735). New York: Routledge.

Foucault, M. (2005). The Hermeneutic of the Subject, Lectures at the College de France, 1981–1982. New York: Palgrave Macmillan Ltd.

Jones, M. L. (2006). The Good Life in the Scientific Revolution: Descartes, Pascal, Leibniz, and the Cultivation of Virtue. Chicago–London: The University of Chicago Press.

Kant, I. (1999). Raising the Tone of Philosophy: Late Essays by Immanuel Kant, Transformative Critique by Jacques Derrida. Baltimore: The Johns Hopkins University Press.

La Mettrie, J. O. d. (2001). L’Homme-machine. Arcueil: Numilog.

Leibniz, G. W. (1718). Otium hanoveranum, sive Miscellanea ex ore & schedis illustris Viri, piae memoriae Godofr. Guilielm. Leibnitii. Leipzig: Impensis Joann – Christiani Martini.

Leibniz, G. W. (1996). New Essays on Human Understanding. Cambridge: Cambridge University Press.

Leibniz, G. W. (2007). THEODICY. Essays on the Goodness of God, the Freedom of Man and the Origin of Evil. Charleston, South Carolina: BiblioBazaar.

Locke, J. (1999). An Essay Concerning Human Understanding. College Township: The Pennsylvania State University.

Pascal, B. (1988). The Provincial Letters. London: Penguin Books.

Pascal, B. (2020). Collected Works. East Sussex, UK: Delphi Classics.

Roterdamus, E. D. (2006). The Manual of Christian Knight. The Online Library of Liberty, Inc.

Shapiro, L. (2003). Health of the body-machine? Or seventeenth century mechanism and the concept of health. Perspectives on Science, 11(4), 421–442.

Simmons, А. (2017). Mind-body union and the limits of Cartesian metaphysics. Philosophers’ Imprint, 17(14), 1–36.

Smith, J. E. H. (2011). Divine Machines: Leibniz and the Sciences of Life. New Jersey: Princeton University Press.

Smith, J. E. H. (2016). Early modern medical eudaimonism. In: P. Distelzweig, B. Goldberg, & E. Ragland (Eds.), Early Modern Medicine and Natural Philosophy. History, Philosophy and Theory of the Life Sciences, vol. 14 (pp. 325–341). Dordrecht: Springer. https:// doi.org/10.1007/978-94-017-7353-9_14

Wolfe, C. T. (2016). Tres medici, duo athei? The Physician as atheist and the medicalization of the soul. In: P. Distelzweig, B. Goldberg, & E. Ragland (Eds.), Early Modern Medicine and Natural Philosophy. History, Philosophy and Theory of the Life Sciences, vol. 14 (343–366). Dordrecht: Springer. https://doi.org/10.1007/978-94-017-7353-9_15