Нахија Вучитрн у XV и XVI веку

Tatjana M. Katić; Uroš S. Šešum

doi:10.5937/zrffp55-52827

Tatjana M. Katić Istorijski institut, Beograd https://orcid.org/0000-0002-1339-7305
Uroš S. Šešum Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Одељење за историју https://orcid.org/0009-0007-7158-441X

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp55-52827

Ključne reči: Вучитрнски санџак, османски катастарски дефтери, област Вука Бранковића

Sažetak

У раду је на основу османских извора, лексикографске и антропогеографске литературе и путописа из XIX века извршена убикација насеља Вучитрнске нахије, једне од највећих нахија на простору некадашње области Бранковића, у којој се налазило и седиште Вучитрнског санџака. Истраживање је мотивисала чињеница да је превод опширног дефтера Вуковог вилајета из 1455. године, мањкавог у погледу пописаних насеља и становништва и сачињеног према методологији која не омогућава поуздано утврђивање административних граница и припадност села територијално-управним јединицама, постао предмет посебног истраживачког пројекта који је између осталог за циљ имао убикацију у преводу неубицираних насеља и израду тематских карата. Поред незанемарљивог доприноса историјској географији, због зависности његових учесника од превода дефтера и поменутих мањкавости, пројекат Насеља и становништво области Бранковића из 2001. године резултирао је и бројним грешкама у погледу убикација, а нарочито мапирања. У намери да се грешке исправе, уз усвајање доприноса досадашњих истраживања, на основу наведених извора, а пре свега тапу тахрир дефтера Вучитрнског санџака из 1570/1571. године, евидентирана су недостајућа насеља Вучитрнске нахије и утврђен њихов положај. Као прилози раду дати су списак села нахије Вучитрн у попису тапу тахир дефтера из 1570/1571. године, са факсимилима, као и карта Вучитрнске нахије, начињена на основу наших убикација.

Reference

Вукановић, Т. (1998). Дреница – Друга српска Света Гора. Приштина: Музеј у Приштини – Народна и Универзитетска библиотека у Приштини.

Елезовић, Г. (1932). Речник косовско-метохиског дијалекта, св. I–II. Београд: Графички уметнички завод „Планета”.

Зиројевић, О. (1984). Цркве и манастири на подручју Пећке патријаршије до 1683. године. Београд: Историјски институт – ИРО „Народна књига”.

Ивановић, М. (1987). Црквени споменици XIII–XX века. У: А. Јевтић (ур.), Задужбине Косова. Споменици и знамења српског народа (стр. 386–547). Призрен–Београд: Епархија рашко-призренска – Богословски факултет.

Лома, А. (2013). Топонимија Бањске хрисовуље. Београд: САНУ.

Мацура, М. (ур.) (2001). Насеља и становништво области Бранковића 1455. године. Београд: Српска академија наука и уметности.

Милојевић, М. (1872). Путопис дела Праве (Старе Србије), II свеска. Београд: Државна штампарија.

Нушић, Б. (1903). Косово – опис земље и народа, књ. II. Нови Сад: Матица српска.

Пешикан, М. (1981). Из историјске топонимије Подримља. Ономатолошки прилози, II, 1–92.

Пешикан, М. (1982). Зетско-хумско-рашка имена на почетку турског доба (први део). Ономатолошки прилози, III, 1–120.

Пешикан, М. (1984). Зетско-хумско-рашка имена на почетку турског доба (трећи део). Ономатолошки прилози, V, 1–182.

Пешикан, М. (1986). Стара имена из доњег Подримља. Ономатолошки прилози, VII, 1–119.

Поповић, Д., Тодић, Б. и Војводић, Д. (2011). Дечанска пустиња: скитови и келије манастира Дечани. Београд: Балканолошки институт САНУ.

Станковић, Т. (1910). Путне белешке по Старој Србији 1871–1898. Београд: Штампарија Ђ. Мунца и М. Карића.

Томовић, Г. (2011). Властелинство манастира Светог Стефана у Бањској. У: Ђ. Трифуновић (прир.), Повеља краља Милутина манастиру Бањска – Светостефанска хрисовуља (стр. 195–249). Београд: Службени гласник.

Урошевић, А. (1965). Косово. Београд: Научно дело.

Урошевић, А. (1975). Топоними Косова. Београд: САНУ.

Храбак, Б. (2005). Куга у Албанији 1400–1800. године. Арбанашке студије, 3, 411–423.

Шешум, У. (2014). Утицај сеобе мухаџира на промену етничке и верске структуре насеља Северне Старе Србије (1878–1910). Српске студије, 5, 79–135.

Шешум, У. (2017). Србија и Стара Србија 1804–1839. Београд: Филозофски факултет.

Шкриванић, Г. (1956). Властелинство Св. Стефана у Бањској. Историјски часопис, 6, 177–199.

Pulaha, S. (1984). Popullsia shqiptare e Kosovës gjatë shek. XV–XVI. Tiranë: 8 Nëntori.