„Бајка о Бајалицама” или змај у доба „интер-” (интертекстуалности, интермедијалности, интеркултуралности, интернета)

Snežana D. Paser Ilić

doi:10.5937/zrffp55-53560

Snežana D. Paser Ilić Državni univerzitet u Novom Pazaru, Departman za filološke nauke, Studijski program Srpska književnost i jezik https://orcid.org/0000-0003-1645-9580

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp55-53560

Ključne reči: „Бајка о Бајалицама”, интертекстуалност, роман за децу, усмена бајка, ауторска бајка, басма, мит, карневализација

Sažetak

Проучавање романа Бајка о Бајалицама концентрише се на откривање релација ауторовог израза са делима усмене и писане књижевности. Делу се приступа из угла теорије интертекстуалности. Откривају се поступци трансформисања предложака и њиховог укључивања у свет дела. Већа пажња посвећена је проучавању уплива елемената усменог порекла (бајке, басме, демонолошког предања), као и обредно-обичајне праксе (обреди прелаза). Роман садржи референце на значајна ауторска дела за децу, те се у раду одговара на питање начина стилизације мотива и ликова преузетих из претпостављеног корпуса. Проучавањем се долази до закључка да је аутор комплексном методом удаљавања од познатих сижеа и поступака, коришћењем модерног наратива, упливом савремене културе и говорног језика младих створио оригинално дело.

Reference

Ајдачић, Д. (2019). Компјутерска игра у киберфантастици: „Лавиринт смрти” у два романа Сергеја Лукјаненка. Књижевна историја, 51 (169), 193–203. https://doi.org/10.18485/kis.2019.51.169.10

Ђорђевић, Т. (1989). Вештица и вила у нашем народном веровању и предању. Београд – Горњи Милановац: НБС – Дечје новине.

Име. (2001). У: С. М. Толстој и Љ. Раденковић (ур.), Словенска митологија. Енциклопедијски речник (стр. 227). Београд: Zepter book world.

Љуштановић, Ј. (2010). О алегоријском и фантастичном у бајкама и причама за децу Гроздане Олујић. У: А. Јовановић, П. Пијановић и З. Опачић (ур.), Бунтовници и сањари: Књижевно дело Гроздане Олујић (стр. 103–113). Београд: Учитељски факултет.

Љуштановић, Ј. (2012). Књижевност за децу у огледалу културе. Нови Сад: Змајеве дечје игре.

Опачић, З. (2011). Поетика бајке Гроздане Олујић. Београд: Учитељски факултет.

Пасер Илић, С. (2020). Одрастање као обред прелаза у прози Десанке Максимовић. Зборник Матице српске за књижевност и језик, 68 (1), 197–214. https://doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.12

Проп, В. Ј. (2013). Историјски корени чаробне бајке. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.

Раденковић, Љ. (1982). Народне басме и бајања. Ниш–Приштина–Крагујевац: ИРО „Градина” – НИРО „Јединство” – НИРО „Светлост”.

Раденковић, Љ. (2018). Персонални састав словенске народне демонологије. Зборник Матице српске за славистику, 93 (1), 47–78.

Русалка. (2001). У: С. М. Толстој и Љ. Раденковић (ур.), Словенска митологија. Енциклопедијски речник (стр. 473–474). Београд: Zepter book world.

Станковић Шошо, Н. (2022). Видео-игра Баш-Челик и савремена настава српског језика. Детињство, XLVIII (1), 173–183.

Шаранчић Чутура, С. (2017). Фолклорно у простору наивног. Усмена књижевност у контексту књижевности за децу. Сомбор: Педагошки факултет.

Шаровић, М. (2018). Вештица. Културно-историјски контекст. Београд: Институт за књижевност и уметност.

Aarne, A., & Thompson, S. (1961). The Types of the Folktale (second revision). Helsinki: Suomalainen tiedeakatemia.

Bahtin, M. (1978). Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse. Beograd: Nolit.

Kristeva, J. (2015). Bahtin, reč, dijalog, roman. https://www.scribd.com/doc/270421139/Julija-Kristeva-Bahtin-re%C4%8D-dijalog-i-roman

Oraić Tolić, D. (1990). Teorija citatnosti. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske.

Prop, V. (1982). Morfologija bajke. Beograd: Prosveta.

Prop, V. (1984). Problemi komike i smeha. Novi Sad: Dnevnik.

Todorov, C. (2010). Uvod u fantastičnu književnost. Beograd: Službeni glasnik.

Vila. (2004). U: A. Gerbran i Ž. Ševalije (prir.), Rečnik simbola: mitovi, snovi, običaji, postupci, oblici, likovi, boje, brojevi (str. 1042–1043). Novi Sad: Stylos.