“Bajka o Bajalicаma” or the Dragon in the Age of ‘Inter-’ (Intertextuality, Intermediality, Interculturality, Internet)
Abstract
The paper studies the first literary work for children by Vojislav Todorović, the novel Bajka o Bajalicаma (The Fairy Tale of Bajalice). The work is analysed on the level of intertextuality, since it carries direct allusions to characters and motifs from popular works for children. By means of in-depth examination of the author’s poetics, we come to the conclusion that this complex achievement blends elements of the miraculous, folklore, and original authorship within both domestic and international literary traditions. Special attention is given to the relationship between folklore elements and their transformation within this literary work. The realistic framework, which anchors the world of the miraculous, plays a crucial role in engaging the target reader—the modern child.
References
Ајдачић, Д. (2019). Компјутерска игра у киберфантастици: „Лавиринт смрти” у два романа Сергеја Лукјаненка. Књижевна историја, 51 (169), 193–203. https://doi.org/10.18485/kis.2019.51.169.10
Ђорђевић, Т. (1989). Вештица и вила у нашем народном веровању и предању. Београд – Горњи Милановац: НБС – Дечје новине.
Име. (2001). У: С. М. Толстој и Љ. Раденковић (ур.), Словенска митологија. Енциклопедијски речник (стр. 227). Београд: Zepter book world.
Љуштановић, Ј. (2010). О алегоријском и фантастичном у бајкама и причама за децу Гроздане Олујић. У: А. Јовановић, П. Пијановић и З. Опачић (ур.), Бунтовници и сањари: Књижевно дело Гроздане Олујић (стр. 103–113). Београд: Учитељски факултет.
Љуштановић, Ј. (2012). Књижевност за децу у огледалу културе. Нови Сад: Змајеве дечје игре.
Опачић, З. (2011). Поетика бајке Гроздане Олујић. Београд: Учитељски факултет.
Пасер Илић, С. (2020). Одрастање као обред прелаза у прози Десанке Максимовић. Зборник Матице српске за књижевност и језик, 68 (1), 197–214. https://doi.org/10.18485/ms_zmskij.2020.68.1.12
Проп, В. Ј. (2013). Историјски корени чаробне бајке. Сремски Карловци – Нови Сад: Издавачка књижарница Зорана Стојановића.
Раденковић, Љ. (1982). Народне басме и бајања. Ниш–Приштина–Крагујевац: ИРО „Градина” – НИРО „Јединство” – НИРО „Светлост”.
Раденковић, Љ. (2018). Персонални састав словенске народне демонологије. Зборник Матице српске за славистику, 93 (1), 47–78.
Русалка. (2001). У: С. М. Толстој и Љ. Раденковић (ур.), Словенска митологија. Енциклопедијски речник (стр. 473–474). Београд: Zepter book world.
Станковић Шошо, Н. (2022). Видео-игра Баш-Челик и савремена настава српског језика. Детињство, XLVIII (1), 173–183.
Шаранчић Чутура, С. (2017). Фолклорно у простору наивног. Усмена књижевност у контексту књижевности за децу. Сомбор: Педагошки факултет.
Шаровић, М. (2018). Вештица. Културно-историјски контекст. Београд: Институт за књижевност и уметност.
Aarne, A., & Thompson, S. (1961). The Types of the Folktale (second revision). Helsinki: Suomalainen tiedeakatemia.
Bahtin, M. (1978). Stvaralaštvo Fransoa Rablea i narodna kultura srednjega veka i renesanse. Beograd: Nolit.
Kristeva, J. (2015). Bahtin, reč, dijalog, roman. https://www.scribd.com/doc/270421139/Julija-Kristeva-Bahtin-re%C4%8D-dijalog-i-roman
Oraić Tolić, D. (1990). Teorija citatnosti. Zagreb: Grafički zavod Hrvatske.
Prop, V. (1982). Morfologija bajke. Beograd: Prosveta.
Prop, V. (1984). Problemi komike i smeha. Novi Sad: Dnevnik.
Todorov, C. (2010). Uvod u fantastičnu književnost. Beograd: Službeni glasnik.
Vila. (2004). U: A. Gerbran i Ž. Ševalije (prir.), Rečnik simbola: mitovi, snovi, običaji, postupci, oblici, likovi, boje, brojevi (str. 1042–1043). Novi Sad: Stylos.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: