Преглед и вредновање урбаних вила у Сарајеву изграђених између два светска рата
Sažetak
Циљ овог истраживања је преглед специфичне типологије вредне очувања као значајног архитектонског наслеђа ХХ века Босне и Херцеговине. У раду је дат преглед типолошког оквира урбаних вила и просторног оквира Сарајева из прве половине XX века. Интегрална методологија за вредновања архитектонског наслеђа XX века примењена је на 43 урбане виле у релевантној литератури. Резултати овог истраживања приказани су табеларно, заједно са описом примењене интегралне методологије вредновања и провере нивоа аутентичности и интегритета, као и препорукама за заштиту, очување и презентацију целокупног опуса урбаних вила из прве половине ХХ века у Сарајеву.
Reference
BiH Commission / Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine. (2003). Kriterij za proglašenje dobara nacionalnim spomenicima Bosne i Hercegovine.
BiH Commission / Komisija za očuvanje nacionalnih spomenika Bosne i Hercegovine. (2009). Historijska građevina – Kuća Damić. http://aplikacija.kons.gov.ba/kons/public/uploads/odluke_bos/Sarajevo_Damica%20kuca%20kompl%20BOS.pdf
Bublin, M. (2006). Sarajevo u historiji od neolitskog naselja do metropolisa. Sarajevo: Buybook.
Bunić, B. (1973). Obljetnica života arhitekte Mate Baylona. ARH – časopis za arhitekturu, urbanizam, primjenjenu umjetnost i industrijsko oblikovanje, 11 (17/18), 45–47.
Cohen, J. L. (2008). Le Corbusier Le Grand. London: Phaidon Press Limited.
Ćorović, A. (2022, November 24). Nacionalni spomenici BiH 20. stoljeća. Interview by L. Kahrović Handžić. In the premises of the Commission for the Preservation of National Monuments of BiH.
Ćorović, A. i Obralić, A. (2021). Razvoj graditeljske misli u Bosni i Hercegovini tokom prve polovine XX vijeka. Sarajevo: Dobra knjiga.
Čelić, Dž. (1988a). Graditelji Sarajeva. U: V. S. Đikić (ur.), Sarajevo (str. 361–370). Sarajevo: Radio Sarajevo.
Čelić, Dž. (1988b). Braća Kadić – pioniri savremene arhitekture u BiH. Sarajevo: Radio Sarajevo.
Donia, J. R. (2006). Sarajevo: biografija grada. Sarajevo: Institut za istoriju.
Duarte, M. (2014). Preserving the Legacy of the Modern Movement: Miremont-le-Crêt (1953–1957) in Geneva. Lisbon: Tecnico Lisboa.
Finci, J. (1964). Dvadeset godina stambene izgradnje Sarajeva. ARH – časopis za arhitekturu, urbanizam, primjenjenu umjetnost i industrijsko oblikovanje, 8, 4–6.
Grabrijan, D. (1984). The Bosnian Oriental Architecture in Sarajevo with Special Reference to Contemporary One. Ljubljana: DDU Univerzum.
Gropius, W. (1919). Bauhaus Manifesto: Programm des Staatlichen Bauhauses in Weimar. Weimar: Staatliche Bauhaus.
Kahrović Handžić, L. (2023). Integralna metodologija vrednovanja arhitektonskog nasleđa 20. veka, Studije slučaja urbanih vila prve polovine 20. veka u Sarajevu (neobjavljena doktorska disertacija). Arhitektonski fakultet, Beograd.
Kahrović Handžić, L., & Nikezić, A. (2023). Integral methodology for value assessment of the 20th century architectural heritage in Bosnia and Herzegovina. Facta Universitatis Series: Architecture and Civil Engineering, 21(1), 169–193. https://doi.org/10.2298/FUACE230405011K
Kahrović Handžić, L., & Dimitrijević, B. (2024). Criteria for evaluation of modern architecture in Bosnia and Herzegovina to support its preservation. Archnet-IJAR: International Journal of Architectural Research, Advance online publication. https://doi.org/10.1108/ARCH-06-2024-0244
Kulić, V., Mrduljaš, M., & Thaler, W. (2012). Modernism In-Between: The Mediatory Architecture of Socialist Yugoslavia. Berlin: Jovis Verlag GmbH.
Kurto, N. (1997). Sarajevo: MCDLXII–MCMXCII. Sarajevo: OKO.
Leko, D. (1957/1958). Adolf Loos: Arhitektura. Zbornik Arhitektonskog fakulteta, 4, 21–27.
Loos, A. (1952). Ornament and Crime. Zagreb: Mladost.
Maldini, S. (2004). Enciklopedija arhitekture. Beograd: Slobodan Maldini.
Marej, P. (2005). Arhitektura italijanske renesanse. Beograd: Građevinska knjiga.
Milošević, P. (1991a). Arhitekt Mate Baylon! Njegova arhitektura do početka Drugog svjetskog rata. ARH – časopis za arhitekturu, urbanizam i oblikovanje, 22, 60–62.
Milošević, P. (1991b). Said i Šekfa Jamaković. ARH – časopis za arhitekturu, urbanizam i oblikovanje, 23, 68–75.
Milošević, P. (1997). Arhitektura u Kraljevini Jugoslaviji: Sarajevo 1918–1941. Foča: Prosvjeta.
Milošević, P. (2001). Mate Bajlon, arhitekta 1903–1995. Beograd: Zadužbina Andrejević.
Mitrović, M. (1989). Naselje novinara Dobrinja II. AU Arhitektura I urbanizam: Časopis za arhitekturu, urbanizam, primjenjenu umjetnost i industrijsko oblikovanje, 94/95, 56–57.
Muftić, N. i Delale, R. (1989). Stambeno naselje „Đuro Đaković”. AU Arhitektura i urbanizam: Časopis za arhitekturu, urbanizam, primjenjenu umjetnost i industrijsko oblikovanje, 94/95, 94–97.
Neidhart, J. i Grabrijan, D. (1957). Arhitektura Bosne i put u savremeno. Ljubljana: Državna založba Slovenije.
Parliament of the Federation of BiH / Parlament Federacije Bosne i Hercegovine. (2001). Zakon o provedbi odluka Komisije/Povjerenstva za zaštitu nacionalnih spomenika uspostavljene prema Aneksu 8. Općeg okvirnog sporazuma za mir u Bosni i Hercegovini. Službene novine Federacije BiH, br. 2/02, 8/02, 27/02, 6/04 i 51/07.
Pliny. (1836). Naturalis Historia. In: H. G. Bohn (Ed.), The Natural History of Pliny (Vols. MDCCCLV–MDCCCLVII). London: Henry G. Bohn.
Risselada, M. (Ed.). (2008). Raumplan versus Plan Libre: Adolf Loos / Le Corbusier. Rotterdam: 010 Publishers.
Salihović, H. (2002). Arhitekt i umjetnost graditeljstva. Sarajevo: Arhitektonski fakultet u Sarajevu.
Salihović, H. (2010). Arhitektura: Stvaralačka sinteza tradicionalno–savremeno. Sarajevo: Arhitektonski fakultet u Sarajevu.
Salihović, E. (2018). Svjedočanstvo jednog vremena – Arhitekt Hamdija Salihović. Sarajevo: Arhitektonski fakultet Univerziteta u Sarajevu.
Šabanović, H. (1982). Bosanski pašaluk. Sarajevo: Svjetlost.
Štraus, I. (Ed.). (1973). Studentski dom u Nedžarićima, Sarajevo. ARH – časopis za arhitekturu, urbanizam, primjenjenu umjetnost i industrijsko oblikovanje, 11 (17/18), 36–41.
Štraus, I. (1977). Nova bosanskohercegovačka arhitektura 1945–1975. Sarajevo: Svjetlost OOUR izdavačka djelatnost.
Štraus, I. (1987). 15 godina bosanskohercegovačke arhitekture 1970/1985: Prilog za historiju arhitekture Jugoslavije. Sarajevo: Svjetlost.
Štraus, I. (1998). Arhitektura Bosne i Hercegovine 1945–1995. Sarajevo: OKO.
Štraus, I. (2010). 99 arhitekata sarajevskog kruga / 1930–1990. Sarajevo, Zagreb: TKD Šahinpašić / BTC Šahinpašić, Akademija nauka i umjetnosti BiH.
Zlatar, B. (2006). Bosna i Hercegovina u okvirima Osmanskog carstva (1463–1593). U: J. R. Donia (ur.), Sarajevo: Biografija grada (str. 30–51). Sarajevo: Institut za istoriju.
Zvizdić, D. (2000). Položajne, prostorno-funkcionalne i oblikovno-izražajne postavke, odrednice i karakteristike gradske kuće osmansko-turskog perioda u BiH kao bazni elementi valorizacije njenih vrijednosti (odbranjen magistarski rad). Arhitektonski fakultet, Sarajevo.
Sugar, P. (1963). Industrialization of Bosnia-Herzegovina, 1878–1918. Seattle: University of Washington Press.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293