Психосоцијална клима у учионици као фактор академског успеха: улога односа наставника и ученика
Sažetak
Питање повезаности психосоцијалне климе у разреду са школским успехом ученика данас је од велике важности, јер се све више истиче улога околине и друштвених фактора у процесу учења. Адекватно истраживање овог питања може осветлити значајну улогу социјалних и емоционалних аспеката у образовању. У овом раду, на самом почетку, представљена су терминолошка одређења кључних појмова као што су психосоцијална клима у разреду, васпитни стил наставника и успех ученика. Ова одређења имају за циљ да пруже јаснију слику о томе како различити фактори, као што су однос ученика према наставнику, атмосфера у учионици, као и васпитни стилови наставника, могу утицати на образовне исходе.
Циљ овог истраживања био је испитати утицај психосоцијалне климе на академски успех ученика основних школа, с посебним фокусом на друштвене и емоционалне аспекте школског окружења. Истраживање је обухватило 111 ученика од петог до осмог разреда, из три основне школе у општини Гора, на Косову и Метохији, при чему је коришћена дескриптивно-аналитичка метода уз примену Ликертове скале са 26 ајтема.
Резултати истраживања показали су да ученици придају велики значај друштвеним и емоционалним факторима као што су атмосфера у учионици, односи са наставницима и вршњацима, те родитељска подршка. Такође, позитивна комуникација наставника и ученика, као и васпитни стилови наставника, играју значајну улогу у подстицању мотивације и академског успеха ученика. Препознато је да демократски и пермисивни стилови наставника имају позитиван ефекат на ученика, док ауторитарни стил наставника указује на негативан утицај на ученичку самосталност и мотивацију. Тиме, резултати указују на значајну улогу квалитетне комуникације између наставника и ученика у формирању позитивне педагошке климе, која директно утиче на академски успех.
Импликације овог истраживања указују на потребу за развијањем позитивне педагошке климе, која укључује квалитетну комуникацију и одговарајуће наставне методе, како би се подстакла мотивација и побољшао академски успех ученика.
Reference
Вилотијевић, М. (1993). Организација и руковођење школом. Београд: Научна књига.
Гордон, Т. (2003). Како бити успешан наставник. Београд: Креативни центар.
Ђорђевић, Ј. (1985). Личност наставника и васпитање ученика. Настава и васпитање, 1, 57–69.
Илић, М. (1999). Ученик – центар наставног процеса. Педагогија, 1 (2), 60–62.
Јоксимовић, С. (2004). Комуникација у настави и психосоцијална клима школе. Педагогија, 2, 1–11.
Крњајић, С. (2007). Поглед у разред. Београд: Институт за педагошка истраживања.
Максимовић, Ј. (2008). Прилог истраживању школског неуспеха. Педагошка стварност, 54 (5–6), 450–464.
Максић, С. Б. (2014). Како мотивисати неуспешне ученике основне школе да уче. У: Р. Николић (ур.), Настава и учење: савремени приступи и перспективе (стр. 45–60). Ужице: Учитељски факултет. https://pfu.kg.ac.rs/wp-content/uploads/2022/03/Nastava-ucenje-Savremeni-pristupi-i-perspektive-2014.pdf
Милошевић, А. (2015). Стилови рада савременог наставника. Ужице: Регионални центар за професионални развој запослених у образовању.
Милошевић, Н. (2004). Вера у сопствене способности и школски успех. Нови Сад – Вршац: Савез педагошких друштава Војводине – Вишa школа за образовање васпитача.
Радојевић, Т. и Компировић, Т. (2020). Психосоцијална клима и њен утицај на развој комуникационих компетенција ученика. Зборник радова Филозофског факултета, 48 (1), 279–298. https://doi.org/10.5937/ZRFFP48-16700
Сузић, Н. (2005). Педагогија за XXI вијек. Бања Лука: ТТ-Центар.
Хавелка, Н. (2000). Ученик и наставник у образовном процесу. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Шевкушић, С. (2004). Наставник и социјално понашање ученика. У: С. Крњајић (ур.), Социјално понашање ученика (стр. 129–150). Београд: Институт за педагошка истраживања.
Шевкушић-Мандић, С. (1991). Облици вербалне комуникације између учитеља и ученика. Зборник Института за педагошка истраживања, 23, 232–260.
Alić, B. (2019). Povezanost socio-emocionalne klime u razredu sa školskim uspehom učenika (neobjavljeni magistarski rad). Filozofski fakultet, Sarajevo.
Bognar, L. i Matijević, M. (2002). Didaktika. Zagreb: Školska knjiga.
Bratanić, M. (1990). Mikropedagogija, interakcijsko-komunikacijski aspekt odgoja. Zagreb: Školska knjiga.
Brookover, W. B., Schweitzer, J. H., Schneider, J. M., Beady, C. H., Flood, P. K., & Wisenbaker, J. M. (1978). Elementary school social climate and school achievement. American Educational Research Journal, 15(2), 301–318.
Cohen, J. (2006). Social, emotional, ethical and academic education: Creating a climate for learning, participation in democracy and well-being. Harvard Educational Review, 76(2), 201−237. http://dx.doi.org/10.17763/haer.76.2.j44854x1524644vn
Damjanović, R. (2013). Rad školskog pedagoga. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Dubljanin, S. (2010). Pitanje izbora nastavnih metoda. Pedagogija, 65 (4), 713–716.
Gačević, N. (2020). Priroda komunikacije između nastavnika i učenika kao osnova efikasnijeg učenja (neobjavljeni master rad). Filozofski fakultet, Novi Sad.
Griffith, J. (1995). An empirical examination of a model of social climate in elementary schools. Based and Applied Social Psychology, 17(1–2), 97–117.
Jagić, S. i Jurčić, M. (2006). Razredno-nastavno ozračje i zadovoljstvo učenika nastavom. Acta Iadertina, 3, 29–43.
Jevtić, B. (2014). Akademska sredina i akademsko (ne)postignuće. FBIM Transactions, 2(2), 166–173.
Johnson, B., & Stevens, J. (2006). Student achievement and elementary teachers’ perceptions of school climate. Learning Environments Research, 9(2), 111–122. http://dx.doi.org/10.1007/s10984-006-9007-7
Krnjajić, S. (2002). Socijalni odnosi i obrazovanje. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
Lewin, K. (1951). Field Theory in Social Science: Selected Theoretical Papers (Edited by Dorwin Cartwright). Harpers.
Loukas, A. (2007). What is school climate? Leadership Compass, 5(1), 1–3. https://www.naesp.org/resources/2/Leadership_Compass/2007/LC2007v5n1a4.pdf
Pongračić, L. (2019). Analiza poželjnih kompetencija za uspešno upravljanje razredom. Didaskalos: časopis Udruge studenata pedagogije Filozofskog fakulteta u Osijeku, 3 (3), 87–97.
Prašević, N. M. (2019). Slobodna volja: uvod u savremene teorije. Beograd: Srpsko filozofsko društvo.
Prašević, N. M. (2022). Uzrokovanje i negativne činjenice. Filozofska istraživanja, 42 (3), 545–560. https://doi.org/10.21464/fi42308
Prašević, N. M. (2024). Machiavelli on arte dello stato. Collection of Papers of the Faculty of Philosophy in Priština, 54(3), 401–415. https://doi.org/10.5937/zrffp54-53025
Purkey, S., & Smith, M. (1983). Effective schools: A review. The Elementary School Journal, 83(4), 426–452.
Rijevac, М. (2001). Teorija rukovođenja – suvremeno upravljanje i rukovođenje u školskom sustavu. Velika Gorica: Persona.
Spajić-Vrkaš, V., Kukoč, M. i Bašić, S. (2001). Interdisciplinarni rječnik. Zagreb: Hrvatsko povjerenstvo za UNESCO.
Stockard, J., & Mayberry, M. (1992). Resources and school and classroom size. In: J. Stockard & M. Mayberry (Eds.), Effective Educational Environments (pp. 40–58). Newbury Park, CA: Corwin Press, Inc.
Stoll, F. i Fink, D. (2000). Mijenjamo naše škole. Zagreb: Eduka.
Šimić Šašić, S. (2011). Interakcija nastavnik–učenik: teorije i mjerenje. Psihologijske teme, 20 (2), 233–260.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293