Psychosocial Climate in the Classroom as a Factor in Academic Success: The Role of the Teacher–Student Relationship
Abstract
The question of the connection between the psychosocial climate in the classroom and student’s academic success is of great importance today, as the role of environment and social factors in the learning process is increasingly emphasized. Adequate research on this issue could illuminate the significant role of social and emotional aspects in education. The initial section of the paper presents terminological definitions of key concepts such as the psychosocial climate in the classroom, the teacher’s educational style, and student success. These definitions aim to provide a clearer picture of how different factors such as students’ attitudes towards the teacher, the classroom environment and the teachers’ educational styles can affect educational outcomes. The aim of this research was to examine the impact of the psychosocial climate on the academic success of elementary school students, with a particular focus on the social and emotional aspects of the school environment. The study included 111 students from fifth to eighth grade, from three elementary schools in the Gora municipality, in Kosovo and Metohija, using a descriptive-analytical method with a 26-item Likert scale. The research results showed that students place great importance on social and emotional factors such as the classroom atmosphere, relationships with teachers and peers, and parental support. Additionally, positive communication between teachers and students, as well as teachers’ educational styles play a significant role in fostering student motivation and academic success. It was found that democratic and permissive teaching styles have a positive effect on students while an authoritarian teaching style tends to negatively impact student autonomy and motivation. Thus, the results highlight the significant role of quality communication between teachers and students in creating a positive educational climate that directly influences academic success. The implications of this study suggest the need for developing a positive educational climate, which includes quality communication and appropriate teaching methods, to enhance motivation and improve students’ academic success.
References
Вилотијевић, М. (1993). Организација и руковођење школом. Београд: Научна књига.
Гордон, Т. (2003). Како бити успешан наставник. Београд: Креативни центар.
Ђорђевић, Ј. (1985). Личност наставника и васпитање ученика. Настава и васпитање, 1, 57–69.
Илић, М. (1999). Ученик – центар наставног процеса. Педагогија, 1 (2), 60–62.
Јоксимовић, С. (2004). Комуникација у настави и психосоцијална клима школе. Педагогија, 2, 1–11.
Крњајић, С. (2007). Поглед у разред. Београд: Институт за педагошка истраживања.
Максимовић, Ј. (2008). Прилог истраживању школског неуспеха. Педагошка стварност, 54 (5–6), 450–464.
Максић, С. Б. (2014). Како мотивисати неуспешне ученике основне школе да уче. У: Р. Николић (ур.), Настава и учење: савремени приступи и перспективе (стр. 45–60). Ужице: Учитељски факултет. https://pfu.kg.ac.rs/wp-content/uploads/2022/03/Nastava-ucenje-Savremeni-pristupi-i-perspektive-2014.pdf
Милошевић, А. (2015). Стилови рада савременог наставника. Ужице: Регионални центар за професионални развој запослених у образовању.
Милошевић, Н. (2004). Вера у сопствене способности и школски успех. Нови Сад – Вршац: Савез педагошких друштава Војводине – Вишa школа за образовање васпитача.
Радојевић, Т. и Компировић, Т. (2020). Психосоцијална клима и њен утицај на развој комуникационих компетенција ученика. Зборник радова Филозофског факултета, 48 (1), 279–298. https://doi.org/10.5937/ZRFFP48-16700
Сузић, Н. (2005). Педагогија за XXI вијек. Бања Лука: ТТ-Центар.
Хавелка, Н. (2000). Ученик и наставник у образовном процесу. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Шевкушић, С. (2004). Наставник и социјално понашање ученика. У: С. Крњајић (ур.), Социјално понашање ученика (стр. 129–150). Београд: Институт за педагошка истраживања.
Шевкушић-Мандић, С. (1991). Облици вербалне комуникације између учитеља и ученика. Зборник Института за педагошка истраживања, 23, 232–260.
Alić, B. (2019). Povezanost socio-emocionalne klime u razredu sa školskim uspehom učenika (neobjavljeni magistarski rad). Filozofski fakultet, Sarajevo.
Bognar, L. i Matijević, M. (2002). Didaktika. Zagreb: Školska knjiga.
Bratanić, M. (1990). Mikropedagogija, interakcijsko-komunikacijski aspekt odgoja. Zagreb: Školska knjiga.
Brookover, W. B., Schweitzer, J. H., Schneider, J. M., Beady, C. H., Flood, P. K., & Wisenbaker, J. M. (1978). Elementary school social climate and school achievement. American Educational Research Journal, 15(2), 301–318.
Cohen, J. (2006). Social, emotional, ethical and academic education: Creating a climate for learning, participation in democracy and well-being. Harvard Educational Review, 76(2), 201−237. http://dx.doi.org/10.17763/haer.76.2.j44854x1524644vn
Damjanović, R. (2013). Rad školskog pedagoga. Podgorica: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva.
Dubljanin, S. (2010). Pitanje izbora nastavnih metoda. Pedagogija, 65 (4), 713–716.
Gačević, N. (2020). Priroda komunikacije između nastavnika i učenika kao osnova efikasnijeg učenja (neobjavljeni master rad). Filozofski fakultet, Novi Sad.
Griffith, J. (1995). An empirical examination of a model of social climate in elementary schools. Based and Applied Social Psychology, 17(1–2), 97–117.
Jagić, S. i Jurčić, M. (2006). Razredno-nastavno ozračje i zadovoljstvo učenika nastavom. Acta Iadertina, 3, 29–43.
Jevtić, B. (2014). Akademska sredina i akademsko (ne)postignuće. FBIM Transactions, 2(2), 166–173.
Johnson, B., & Stevens, J. (2006). Student achievement and elementary teachers’ perceptions of school climate. Learning Environments Research, 9(2), 111–122. http://dx.doi.org/10.1007/s10984-006-9007-7
Krnjajić, S. (2002). Socijalni odnosi i obrazovanje. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja.
Lewin, K. (1951). Field Theory in Social Science: Selected Theoretical Papers (Edited by Dorwin Cartwright). Harpers.
Loukas, A. (2007). What is school climate? Leadership Compass, 5(1), 1–3. https://www.naesp.org/resources/2/Leadership_Compass/2007/LC2007v5n1a4.pdf
Pongračić, L. (2019). Analiza poželjnih kompetencija za uspešno upravljanje razredom. Didaskalos: časopis Udruge studenata pedagogije Filozofskog fakulteta u Osijeku, 3 (3), 87–97.
Prašević, N. M. (2019). Slobodna volja: uvod u savremene teorije. Beograd: Srpsko filozofsko društvo.
Prašević, N. M. (2022). Uzrokovanje i negativne činjenice. Filozofska istraživanja, 42 (3), 545–560. https://doi.org/10.21464/fi42308
Prašević, N. M. (2024). Machiavelli on arte dello stato. Collection of Papers of the Faculty of Philosophy in Priština, 54(3), 401–415. https://doi.org/10.5937/zrffp54-53025
Purkey, S., & Smith, M. (1983). Effective schools: A review. The Elementary School Journal, 83(4), 426–452.
Rijevac, М. (2001). Teorija rukovođenja – suvremeno upravljanje i rukovođenje u školskom sustavu. Velika Gorica: Persona.
Spajić-Vrkaš, V., Kukoč, M. i Bašić, S. (2001). Interdisciplinarni rječnik. Zagreb: Hrvatsko povjerenstvo za UNESCO.
Stockard, J., & Mayberry, M. (1992). Resources and school and classroom size. In: J. Stockard & M. Mayberry (Eds.), Effective Educational Environments (pp. 40–58). Newbury Park, CA: Corwin Press, Inc.
Stoll, F. i Fink, D. (2000). Mijenjamo naše škole. Zagreb: Eduka.
Šimić Šašić, S. (2011). Interakcija nastavnik–učenik: teorije i mjerenje. Psihologijske teme, 20 (2), 233–260.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: