Ставови говорника према нормативном изговору појединих речи с (најчешће) дугосилазним акцентом на медијалном слогу у пракси
Sažetak
Предмет истраживања су ставови говорника српског језика према нормативном изговору појединих речи страног порекла које се у пракси најчешће јављају с дугосилазним акцентом на медијалном слогу (попут амбасадор, радијатор, телевизија и сл.), с циљем да сагледамо како говорници перципирају наведени сегмент акценатске норме стандардног српског језика и у којој га мери сматрају прихватљивим. Испитаници су кроз посебно конципиран упитник вредновали звучање наведених типова речи у погледу одређених критеријума: правилности, нормативности, неутралности, природности, лепоте изговора и престижа. Речи обухваћене упитником ексцерпиране су из различитих телевизијских емисија и изговорене у складу с нормативним правилима стандардног српског језика, а испитаници су имали могућност да своје одговоре образложе. Њихови одговори представљају корпус за ово истраживање. Резултати су подвргнути квантитативној анализи, како би се сагледало да ли се вредносни судови говорника с различитих дијалекатских подручја разликују, а разматрали смо и да ли се фактори пола и образовања могу довести у везу са ставовима испитаника према нормативном изговору наведених речи. Резултате ћемо повезати и с првим делом истраживања, у којем смо се бавили нормативним изговором појединих речи с најчешће краткосилазним акцентом на финалном слогу у пракси. Резултати могу послужити као смерница за разматрање потенцијалних праваца адаптације акценатске норме.
Reference
Белић, А. (1951). Из новије акцентуације (I). Наш језик, 2 (7–10), 227–237.
Бошњаковић, Ж. (2007). Преношење акцената у говору неких јавних медија. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 50, 81–93.
Бошњаковић, Ж. и Регодић, Н. (2007). О неким прозодијским карактеристикама језика новосадских медија (ТВ Панонија). Прилози проучавању језика, 38, 263–315.
Драгин, Г. (2005). Прозодијске особине говора спикера (новинара) РТВ Нови Сад. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 48 (1–2), 277–282.
Драгин, Г. (2009). Дистрибуција постакценатских дужина у језику медија. У: Ж. Бошњаковић (ур.), Говор Новог Сада. Св. 1. Фонетске особине (стр. 129–140). Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику.
Ивић, М. (1990). О језику Вуковом и вуковском. Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада.
Јокановић-Михајлов, Ј. (2013). Акценат и интонација говора на радију и телевизији. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Књижар, И. (2011). Ставови Новосађана према месном говору и стандардном језику. У: В. Васић и Г. Штрбац (ур.), Говор Новог Сада. Св. 2. Морфосинтаксичке, лексичке и прагматичке особине (стр. 361–377). Нови Сад: Филозофски факултет.
Ковачевић, Б. (2004). Ставови према варијететима српског језика. Philologia, 2 (1), 33–38.
Лончар Раичевић, А. и Судимац, Н. (2022). Теорија, пракса и ставови говорника о наглашавању страних речи на примерима из медицинске терминологије. У: Љ. Раденковић, С. Милорадовић и М. Јањић (ур.), Јавни говор у условима пандемије ковида 19 (стр. 93–106). Ниш–Београд: Огранак САНУ у Нишу – Институт за српски језик САНУ.
Микетић, С. (2016). Ставови према језику код студентске популације у Републици Србији (необјављена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.
Микетић Суботић, С. (2024). О ставовима према језику. Социолошки преглед, 58 (1), 206–230. https://doi.org/10.5937/socpreg58-49051
Микетић Суботић, С. и Кићовић, М. (2022). Разлике у ставовима студената србистичке и нефилолошке оријентације према стандардном српском језику. Баштина, 57, 59–72. https://doi.org/10.5937/bastina32-36495
Пауновић, Т. (2009). Социолингвистички поглед у суседово двориште: ставови према језичким варијететима. Радови Филозофског факултета, 11 (1), 33–38.
Петровић, Д. и Гудурић, С. (2010). Фонологија српскога језика. Београд – Нови Сад: Институт за српски језик САНУ, Београдска књига – Матица српска.
Радосављевић, Н. (2022). О (не)адаптацији силазних акцената ван првог слога лексеме. Књижевност и језик, 69 (2), 311–327. https://doi.org/10.18485/kij.2022.69.2.3
Радосављевић, Н. (2024). Недоследности у лексикографској адаптацији силазних акцената ван иницијалног слога у творбеним гнездима. Српски језик, 29, 365–389. https://doi.org/10.18485/sj.2024.29.1.19
Средојевић, Д. (2009). Акценат именица у језику водитеља-спикера новосадских телевизијских станица. У: Ж. Бошњаковић (ур.), Говор Новог Сада. Св. 1. Фонетске особине (стр. 215–234). Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику.
Средојевић, Д. (2011). Препознавање новосадског говора и ставови према њему. У В. Васић и Г. Штрбац (ур.), Говор Новог Сада. Св. 2. Морфосинтаксичке, лексичке и прагматичке особине (стр. 378–398). Нови Сад: Филозофски факултет.
Средојевић, Д. (2020). Вредносни судови о различитим реализацијама акцента. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 63 (1), 67–90. https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2020.63.1.6
Стандардни језик. (2023). У: С. Слијепчевић Бјеливук (ур.), Појмовник српских лингвистичких термина (стр. 612). Нови Сад: Прометеј.
Стевановић, М. (1991). Књига о акценту књижевног језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Судимац, Н. (2016). Социофонетски поглед на српске језичке варијетете – перцепција. Акустика. Ставови. Philologia Mediana, 8 (8), 555–586.
Судимац, Н. (2018). Ставови средњошколаца према осам урбаних варијетета српског језика. Српски језик, 23, 561–580. https://doi.org/10.18485/sj.2018.23.1.33
Фекете, Е. (2000). Неке појаве систем(ат)ског нарушавања акценатске норме. Јужнословенски филолог, 56 (3–4), 1297–1329.
Чопа, М. (2019). Прозодијска норма и њена реализација на примеру постакценатских дужина. Наш језик, 50 (1), 29–46.
Чопа, М. и Иваниш, Ј. (2025). Ставови говорника према нормативном изговору појединих речи с (најчешће) краткосилазним акцентом на финалном слогу у пракси. У: В. Ђорђевић, М. Николић, Ј. Јовановић и С. Новокмет, (ур.), Српски јавни дискурс (стр. 309–330). Београд: Институт за српски језик САНУ.
Ohala, J. (1978). Production of tone. In: V. Fromkin (Ed.), Tone: A Linguistic Survey (pp. 5–39). New York—San Francisco—London: Academic Press.
Radovanović, M. (2003). Sociolingvistika. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Sredojević, D. (2013). Neakcentovane dužine i jezik medija. У: В. Крчмар (ур.), Зборник радова Академије уметности 1 (стр. 205–224). Нови Сад: Академија уметности.
Sredojević, D. (2018). O restandardizaciji akcenatske norme srpskog jezika. Jezici i culture u vremenu i prostoru, 7 (2), 185–197.
Subotić, Lj., Sredojević, D. i Bjelaković, I. (2012). Fonetika i fonologija: ortoepska i ortografska norma standardnog srpskog jezika. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Trudgill, P. (1972). Sex, covert prestige and linguistic change in the urban British English of Norwich. Language in Society, 1(2), 175–195.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293