Speakers’ Attitudes Toward the Normative Pronunciation of Certain Words with a (Predominantly) Long Falling Accent on the Medial Syllable in Practice
Abstract
The subject of this research is the attitudes of Serbian language speakers toward the normative pronunciation of certain loanwords that, in practice, most commonly bear a long falling accent on the medial syllable (e.g., ambаsаdor, radijаtor, telèvizija, etc.). The aim of the study is to explore how speakers perceive this segment of the accentual norm of standard Serbian and to what extent they find it acceptable. The corpus was collected using a questionnaire specifically designed for the purposes of this research, which included audio recordings of the aforementioned types of words, pronounced according to the normative rules of standard Serbian. These examples were excerpted from various television programs, and participants were asked to evaluate the recordings based on specific criteria: correctness, normativity, neutrality, naturalness, aesthetic appeal, and prestige of pronunciation. Participants were also given the opportunity to explain their responses. The results obtained were subjected to quantitative analysis to determine whether the evaluative judgments of speakers from various dialectal regions differ. We also examined whether factors such as gender and education level correlate with participants’ attitudes toward the phenomenon under study. Furthermore, we relate these findings to the first part of the research, which focused on the normative pronunciation of certain words that, in practice, most commonly feature a short falling accent on the final syllable. The results of the study may serve as a guideline for considering potential directions for adapting the accentual norm.
References
Белић, А. (1951). Из новије акцентуације (I). Наш језик, 2 (7–10), 227–237.
Бошњаковић, Ж. (2007). Преношење акцената у говору неких јавних медија. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 50, 81–93.
Бошњаковић, Ж. и Регодић, Н. (2007). О неким прозодијским карактеристикама језика новосадских медија (ТВ Панонија). Прилози проучавању језика, 38, 263–315.
Драгин, Г. (2005). Прозодијске особине говора спикера (новинара) РТВ Нови Сад. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 48 (1–2), 277–282.
Драгин, Г. (2009). Дистрибуција постакценатских дужина у језику медија. У: Ж. Бошњаковић (ур.), Говор Новог Сада. Св. 1. Фонетске особине (стр. 129–140). Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику.
Ивић, М. (1990). О језику Вуковом и вуковском. Нови Сад: Књижевна заједница Новог Сада.
Јокановић-Михајлов, Ј. (2013). Акценат и интонација говора на радију и телевизији. Београд: Друштво за српски језик и књижевност Србије.
Књижар, И. (2011). Ставови Новосађана према месном говору и стандардном језику. У: В. Васић и Г. Штрбац (ур.), Говор Новог Сада. Св. 2. Морфосинтаксичке, лексичке и прагматичке особине (стр. 361–377). Нови Сад: Филозофски факултет.
Ковачевић, Б. (2004). Ставови према варијететима српског језика. Philologia, 2 (1), 33–38.
Лончар Раичевић, А. и Судимац, Н. (2022). Теорија, пракса и ставови говорника о наглашавању страних речи на примерима из медицинске терминологије. У: Љ. Раденковић, С. Милорадовић и М. Јањић (ур.), Јавни говор у условима пандемије ковида 19 (стр. 93–106). Ниш–Београд: Огранак САНУ у Нишу – Институт за српски језик САНУ.
Микетић, С. (2016). Ставови према језику код студентске популације у Републици Србији (необјављена докторска дисертација). Филолошки факултет, Београд.
Микетић Суботић, С. (2024). О ставовима према језику. Социолошки преглед, 58 (1), 206–230. https://doi.org/10.5937/socpreg58-49051
Микетић Суботић, С. и Кићовић, М. (2022). Разлике у ставовима студената србистичке и нефилолошке оријентације према стандардном српском језику. Баштина, 57, 59–72. https://doi.org/10.5937/bastina32-36495
Пауновић, Т. (2009). Социолингвистички поглед у суседово двориште: ставови према језичким варијететима. Радови Филозофског факултета, 11 (1), 33–38.
Петровић, Д. и Гудурић, С. (2010). Фонологија српскога језика. Београд – Нови Сад: Институт за српски језик САНУ, Београдска књига – Матица српска.
Радосављевић, Н. (2022). О (не)адаптацији силазних акцената ван првог слога лексеме. Књижевност и језик, 69 (2), 311–327. https://doi.org/10.18485/kij.2022.69.2.3
Радосављевић, Н. (2024). Недоследности у лексикографској адаптацији силазних акцената ван иницијалног слога у творбеним гнездима. Српски језик, 29, 365–389. https://doi.org/10.18485/sj.2024.29.1.19
Средојевић, Д. (2009). Акценат именица у језику водитеља-спикера новосадских телевизијских станица. У: Ж. Бошњаковић (ур.), Говор Новог Сада. Св. 1. Фонетске особине (стр. 215–234). Нови Сад: Филозофски факултет, Одсек за српски језик и лингвистику.
Средојевић, Д. (2011). Препознавање новосадског говора и ставови према њему. У В. Васић и Г. Штрбац (ур.), Говор Новог Сада. Св. 2. Морфосинтаксичке, лексичке и прагматичке особине (стр. 378–398). Нови Сад: Филозофски факултет.
Средојевић, Д. (2020). Вредносни судови о различитим реализацијама акцента. Зборник Матице српске за филологију и лингвистику, 63 (1), 67–90. https://doi.org/10.18485/ms_zmsfil.2020.63.1.6
Стандардни језик. (2023). У: С. Слијепчевић Бјеливук (ур.), Појмовник српских лингвистичких термина (стр. 612). Нови Сад: Прометеј.
Стевановић, М. (1991). Књига о акценту књижевног језика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Судимац, Н. (2016). Социофонетски поглед на српске језичке варијетете – перцепција. Акустика. Ставови. Philologia Mediana, 8 (8), 555–586.
Судимац, Н. (2018). Ставови средњошколаца према осам урбаних варијетета српског језика. Српски језик, 23, 561–580. https://doi.org/10.18485/sj.2018.23.1.33
Фекете, Е. (2000). Неке појаве систем(ат)ског нарушавања акценатске норме. Јужнословенски филолог, 56 (3–4), 1297–1329.
Чопа, М. (2019). Прозодијска норма и њена реализација на примеру постакценатских дужина. Наш језик, 50 (1), 29–46.
Чопа, М. и Иваниш, Ј. (2025). Ставови говорника према нормативном изговору појединих речи с (најчешће) краткосилазним акцентом на финалном слогу у пракси. У: В. Ђорђевић, М. Николић, Ј. Јовановић и С. Новокмет, (ур.), Српски јавни дискурс (стр. 309–330). Београд: Институт за српски језик САНУ.
Ohala, J. (1978). Production of tone. In: V. Fromkin (Ed.), Tone: A Linguistic Survey (pp. 5–39). New York—San Francisco—London: Academic Press.
Radovanović, M. (2003). Sociolingvistika. Sremski Karlovci – Novi Sad: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića.
Sredojević, D. (2013). Neakcentovane dužine i jezik medija. У: В. Крчмар (ур.), Зборник радова Академије уметности 1 (стр. 205–224). Нови Сад: Академија уметности.
Sredojević, D. (2018). O restandardizaciji akcenatske norme srpskog jezika. Jezici i culture u vremenu i prostoru, 7 (2), 185–197.
Subotić, Lj., Sredojević, D. i Bjelaković, I. (2012). Fonetika i fonologija: ortoepska i ortografska norma standardnog srpskog jezika. Novi Sad: Filozofski fakultet.
Trudgill, P. (1972). Sex, covert prestige and linguistic change in the urban British English of Norwich. Language in Society, 1(2), 175–195.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: