Биолошко-хемијски садржаји у настави природе и друштва: из перспективе учитеља у Србији
Sažetak
Предмет истраживања у овом раду односи се на заступљеност биолошко-хемијских садржаја у постојећим програмима наставних предмета Свет око нас и Природа и друштво, као и начин на који се они реализују у настави. Истраживањем су обухваћена 534 учитеља из различитих школа на територији Републике Србије. Приликом истраживања коришћене су дескриптивна метода и техника анкетирања, док су подаци анализирани квантитативно и квалитативно. Резултати истраживања су указали на довољну заступљеност биолошко-хемијских садржаја у програмима наставе и учења Света око нас и Природе и друштва, док су исходи учења јасно дефинисани и конкретизовани. Велики број учитеља сматра да су биолошко-хемијски садржаји из програма наставе и учења примерени дечјим могућностима, као и то да се наставна средства и дигиталне технологије користе у задовољавајућој мери приликом обраде садржаја. Као најпогоднију методу и место за обраду природних и друштвених садржаја учитељи сматрају лабораторијско-експерименталну методу и ванучионичку наставу, што уједно представља и најквалитетнији вид усвајања знања емпиријским путем.
Reference
Анђелковић, А. и Михаиловић, Н. (2012). Ванучионичка настава – могућност вишеструких промена у настави. Методичка пракса, 2, 237–250.
Видосављевић, С. (2022). Основе методике наставе природе и друштва. Београд: Учитељски факултет.
Кадијевић, Г. М. и Гутвајн, Н. (2020). Ставови ученика основне школе према боравку у природи. ТЕМЕ: часопис за друштвене науке, 44 (4), 1291–1304. https://doi.org/10.22190/TEME190625078М
Лазаревић, Ж. и Банђур, В. (2001). Методика наставе природе и друштва. Београд–Лепосавић: Учитељски факултет у Београду – Учитељски факултет у Призрену – Лепосавићу.
Митић, Љ., Дејковић, М. и Златановић Марковић, В. (2022). Ванучионичка настава природе и друштва. Иновације у настави, 35 (4), 125–134. https://doi.org/10.5937/inovacije2204125M
Михајлов, С. (2011). Биолошки садржаји у предмету Природа и друштво у основној школи (одбрањен дипломски рад). Природно-математички факултет, Нови Сад.
Михајловић, Д. (2012). Настава у природи – искуства и ставови учитеља у Србији. Норма, 17 (2), 193–200.
Продановић, Т. и Ничковић, Р. (1970). Дидактика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Службени гласник РС – Просветни гласник, 10/2017, 16/2018, 5/2019, 11/2019.
Цекић-Јовановић, О. и Милановић, С. (2020). Утицај интегративне наставе Физичког васпитања и Природе и друштва на квалитет знања ученика у области природних наука. Иновације у настави, 33 (3), 83–97. https://doi.org/10.5937/inovacije2003083C
Шеховић, С. (2006). Дидактика. Београд: Учитељски факултет.
Antonijević, R. (2011). Saznavanje i razvoj pojmova u nastavi biologije kao sredstvo intelektualnog vaspitanja. Beograd: Filozofski fakultet.
De Zan, I. (2005). Metodika nastave prirode i društva. Zagreb: Školska knjiga.
Hasanović, S. i Gazdić, D. (2022). Značaj divergentnog mišljenja učenika u nastavi prirode i društva. U: N. Macanović (ur.), Zbornik radova Nauka i društvo 1 (1) – Razvoj društva kroz prizmu nauke (str. 330–341). Banja Luka: Centar modernih znanja. https://doi.org/10.7251/ZND2106330H
Marušić Jablanović, M. i Blagdanić, S. (2019). Kada naučno postane naučeno: prirodnonaučno opismenjavanje u teoriji, istraživanjima i nastavnoj praksi. Beograd: Učiteljski fakultet – Institut za pedagoška istraživanja.
Vigotski, L. (1983). Mišljenje i govor. Beograd: Nolit.
Županec, V., Lazarević, T., Sekulić, V., & Pribićević, T. (2023). The effectiveness of an interdisciplinary approach in biology teaching in primary school: A comparison with monodisciplinary approach. International Journal of Educational Methodology, 9(1), 169–182. https://doi.org/10.12973/ijem.9.1.169
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293