Biological and Chemical Content in Nature and Society Education: From the Perspective of Teachers in Serbia
Abstract
The subject of research in this paper relates to the representation of biological and chemical content in the existing curricula of the subjects World Around Us and Nature and Society, as well as the way in which these content are implemented in teaching. The research included 534 teachers from different schools across the territory of the Republic of Serbia. Descriptive methods and surveys were used during the research, while the data were analysed both quantitatively and qualitatively. The results indicated a sufficient representation of biological and chemical content in the curricula of the World Around Us and Nature and Society subjects, with clearly defined and specific learning outcomes. A large number of teachers believe that the biological and chemical content in the curricula is appropriate for children’s capabilities, and that teaching aids and digital technologies are used satisfactorily during content delivery. The most suitable methods and settings for teaching natural and social content, according to teachers, are laboratory-experimental methods and out-of-class teaching, which also represent the highest quality ways of acquiring knowledge empirically.
References
Анђелковић, А. и Михаиловић, Н. (2012). Ванучионичка настава – могућност вишеструких промена у настави. Методичка пракса, 2, 237–250.
Видосављевић, С. (2022). Основе методике наставе природе и друштва. Београд: Учитељски факултет.
Кадијевић, Г. М. и Гутвајн, Н. (2020). Ставови ученика основне школе према боравку у природи. ТЕМЕ: часопис за друштвене науке, 44 (4), 1291–1304. https://doi.org/10.22190/TEME190625078М
Лазаревић, Ж. и Банђур, В. (2001). Методика наставе природе и друштва. Београд–Лепосавић: Учитељски факултет у Београду – Учитељски факултет у Призрену – Лепосавићу.
Митић, Љ., Дејковић, М. и Златановић Марковић, В. (2022). Ванучионичка настава природе и друштва. Иновације у настави, 35 (4), 125–134. https://doi.org/10.5937/inovacije2204125M
Михајлов, С. (2011). Биолошки садржаји у предмету Природа и друштво у основној школи (одбрањен дипломски рад). Природно-математички факултет, Нови Сад.
Михајловић, Д. (2012). Настава у природи – искуства и ставови учитеља у Србији. Норма, 17 (2), 193–200.
Продановић, Т. и Ничковић, Р. (1970). Дидактика. Београд: Завод за уџбенике и наставна средства.
Службени гласник РС – Просветни гласник, 10/2017, 16/2018, 5/2019, 11/2019.
Цекић-Јовановић, О. и Милановић, С. (2020). Утицај интегративне наставе Физичког васпитања и Природе и друштва на квалитет знања ученика у области природних наука. Иновације у настави, 33 (3), 83–97. https://doi.org/10.5937/inovacije2003083C
Шеховић, С. (2006). Дидактика. Београд: Учитељски факултет.
Antonijević, R. (2011). Saznavanje i razvoj pojmova u nastavi biologije kao sredstvo intelektualnog vaspitanja. Beograd: Filozofski fakultet.
De Zan, I. (2005). Metodika nastave prirode i društva. Zagreb: Školska knjiga.
Hasanović, S. i Gazdić, D. (2022). Značaj divergentnog mišljenja učenika u nastavi prirode i društva. U: N. Macanović (ur.), Zbornik radova Nauka i društvo 1 (1) – Razvoj društva kroz prizmu nauke (str. 330–341). Banja Luka: Centar modernih znanja. https://doi.org/10.7251/ZND2106330H
Marušić Jablanović, M. i Blagdanić, S. (2019). Kada naučno postane naučeno: prirodnonaučno opismenjavanje u teoriji, istraživanjima i nastavnoj praksi. Beograd: Učiteljski fakultet – Institut za pedagoška istraživanja.
Vigotski, L. (1983). Mišljenje i govor. Beograd: Nolit.
Županec, V., Lazarević, T., Sekulić, V., & Pribićević, T. (2023). The effectiveness of an interdisciplinary approach in biology teaching in primary school: A comparison with monodisciplinary approach. International Journal of Educational Methodology, 9(1), 169–182. https://doi.org/10.12973/ijem.9.1.169
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: