Пропорцијски принципи са декомпозицијом две подне плоче у јужној певници Милутинове цркве у Хиландару
Sažetak
У овом раду разматрају се пропорцијски принципи који су примењени на композицијском решењу пода у јужној певници Милутинове цркве у Хиландару. Циљ рада је да прикаже успостављање релација између пропорцијских принципа и композиције, које су примењене на геометријске облике. Издвојене су и анализиране две подне плоче са аспекта примене различитих геометријских облика као што су квадрат, круг, троугао и осмоугаоник. Полазна хипотеза је да примена поменутих геометријских облика подсећа на склоп који се ослања на геометријску законитост поделе квадрата. Ова почетна претпоставка се потврдила као тачна после спроведених поступака пропорцијске анализе и декомпозиције геометријског склопа код обе подне плоче. Пропорцијском анализом (поделом), декомпозицијом и упоређивањем кроз утврђивање аналогија и разлика дошло се до закључка да су орнаменти на подним плочама изведени у потпуној геометријској правилности, као и да су тонално уједначени што указује на велико умеће ондашњих мајстора-градитеља и на чињеницу да је постојало преплитање различитих утицаја и вештина.
Reference
Богдановић, Д., Ђурић, В. и Медаковић, Д. (1978). Хиландар. Београд: Републички завод за заштиту споменика културе Србије.
Бошковић, Ђ. (1989). Наново о подизању саборне цркве у Хиландару. Хиландарски зборник, 7, 100–103.
Кораћ, В. (2000). Архитектура католикона манастира Хиландара: између Атоса, Србије и Цариграда. У: В. Кораћ (ур.), Осам векова Хиландара: историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура (стр. 457–466). Београд: Српска академија наука и уметности.
Ненадовић, С. (1974). Архитектура Хиландара. Цркве и параклиси. Хиландарски зборник, 3, 85–196.
Ненадовић, С. (1987). Архитектура у Југославији од IX до XVIII века. Београд: Научна књига.
Перак, Б. (1999). Природне пропорције. Београд: Аутор.
Радојевић, А. (2003). Светогорске путне белешке: Хиландар. Зборник Историјског музеја Србије, 2, 117–135.
Тодић, Б. (2017). Време изградње католикона и ексонартекса манастира Хиландара. Хиландарски зборник, 14, 147–171.
Чанак-Медић, М. (2000). Сто година проучавања архитектуре манастира Хиландара: стање проучености и покренута питања. У: В. Кораћ (ур.), Осам векова Хиландара: историја, духовни живот, књижевност, уметност и архитектура (стр. 447–456). Београд: Српска академија наука и уметности.
Barboutis, I., Kamperidou, V., & Economidis, G. (2023). Handcrafted reproduction of a 17th century bema door supported by 3D digitization and CNC machining. In: L. Gurau, M. Campean, & E. A. Salca (Eds.), Applied Sciences, 13(21), Article 11690. https://doi.org/10.3390/app132111690
Conversano, E., & Tedeschini Lalli, L. (2011). Sierpinsky triangles in stone, on medieval floors in Rome. Aplimat—Journal of Applied Mathematics, 4(4), 113–122.
Grillo, P. J. (1960). Form, Function, & Design. New York: Dover Publications.
Milenković, B. (1977). Rečnik modularne koordinacije. Beograd: Arhitektonski fakultet.
Mylonas, P. (1986). Remarques architecturales sur le catholicon de Chilandar. Хиландарски зборник, 6, 7–60.
Petrović, Đ. (1967). Teoretičari proporcija. Beograd: „Vuk Karadžić”.
Petrović, Đ. (1972). Kompozicija arhitektonskih oblika. Beograd: Naučna knjiga.
Radojević, A. (1997). Mount Athos. Oviedo: Universidad de Oviedo, Departamento de Historia del Arte.
Toussaint, S. J. (2013). A comparative geometric analysis of the patterns found on the pavement mosaics of the Chedworth Roman Villa. In: G. Hart & R. Sarhangi (Eds.), Proceedings of Bridges 2013: Mathematics, Music, Art, Architecture, Culture (pp. 55–62). Phoenix: Tessellations Publishing. http://archive.bridgesmathart.org/2013/bridges2013-55.html
Trbuhović, Lj. (1961). Podovi u istoriskom pregledu arhitektonskih konstrukcija. Зборник Архитектонског факултета Универзитета у Београду, 6, 3–9.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293