Два репрезентативна ликовно-просторна остварења комеморације жртава Другог светског рата у топографији Приштине
Sažetak
Рад се бави периодом у Југославији након Другог светског рата у коме су неговање револуционарне традиције и тековина Народноослободилачког рата били приоритетни друштвени задаци. Културна политика је у том правцу предста вљала разнородни и разгранати систем плански координираних акција духовног и материјалног културног простора, потпуно подређеног фактору политичког руковођења. У том контексту се власт одмах определила за скулптуру у јавном простору као значајном медију за ефикасно преношење вредносних идеала, али и спровођења важног задатка – преобликовања идеолошке мапе Нове Југославије.
Кроз призму два ликовно-просторна остварења у Приштини, граду на простору Косова и Метохије – Споменика Народноослободилачкој борби народа Косова и Метохије (1959–1961) скулптора Миодрага Живковића, који се налази у јавном простору на тргу у „новом центру града” који се развијао након Другог светског рата и Спомен костурнице палих у Народноослободилачкој борби (1960–1961), која се налази на Матичанском брду у насељу Веланија, изнад града Приштине, архитекте Светислава Личине у сарадњи са архитектом Првославом Јанковићем – рад има за циљ да укаже на ова два значајна остварења из угла поимања скулпторске архитектонике и урбане меморије, а у том контексту да нагласи и њихов значај у опусу ова два ствараоца у сфери савремене споменичке изградње у Србији након Другог светског рата. Овде је реч о уметницима чији ауторски рукопис по свему превазилази оквире идеолошких написа и ограничавања. У том контексту су и сагледана њихова дела у Приштини: са једне стране као незаобилазна у опусу уметника, а са друге стране су издвојена из топографије Приштине као кључна „места сећања” на Други светски рат и важна у сагледавању целог спектра сличних меморијала, којима је у периоду након ослобођења мапиран простор бивше Југославије.
Reference
Anonim. (1981). Kosovo (Turistički vodič). Priština: Turistički savez SAP Kosovo.
Asman, A. (2011). Duga senka prošlosti: kultura sećanja i politika povesti. Beograd: Biblioteka XX vek.
Asman, J. (2011). Kultura pamćenja: pismo, sećanje i politički identitet u ranim visokim kulturama. Beograd: Prosveta.
Babić, Lj. (1967). Arhitekta Nikola Dobrović. Arhitektura urbanizam, 43, 22–31.
Babić, Lj. (1979). Priština. Arhitektura urbanizam, 63, 26–27.
Baldani, J. (1977). Revolucionarno kiparstvo. Zagreb: Spektar.
Beganović, Dž. (1998). Urbana morfologija i tipologija gradova Kosova i Metohije (Unpublished master’s thesis). Arhitektonski fakultet, Beograd.
Beganović, Dž. (2014). Complex urbarchitectonic structures of Priština and Novi Pazar cities. Spatium, 32, 39–46. https://doi.org/10.2298/SPAT1432039B
Bogdanović, B. (1961). O postavlјanju spomenika. Arhitektura urbanizam, 10, 26–33.
Denegri, Ј. (2012a). Izložbe inostrane moderne i savremene umetnosti u Srbiji. U: М. Šuvaković (prir. i ur.), Istorija umetnosti Srbije XX veka. Reаlizmi i modernizmi oko hladnog rata, Tom 2 (str. 375–378). Beograd: Orion art.
Denegri, J. (2012b). Socijalistički estetizam. U: M. Šuvaković (prir. i ur.), Istorija umetnosti Srbije XX veka. Reаlizmi i modernizmi oko hladnog rata, Tom 2 (str. 394–400). Beograd: Orion art.
Grupa autora. (1967). Informativni podaci o Kosovu i Metohiji, gradovima i znamenitostima. U: M. Ivanović (ur.), Problemi zaštite i egzistencije spomenika kulture i prirodnih objekata i rezervata na Kosovu i Metohiji (str. 175–189). Zbornik radova i saopštenja sa VII Savetovanja konzervatora Jugoslavije, Peć, Prizren, Priština, od 23. do 28. X 1967. godine. Priština: Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Prištine.
Horvatinčić, S. (2018). Memorial sculpture and architecture in socialist Yugoslavia. In: M. Stierli & V. Kulić (Eds.), Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948–1980. Exhibition catalogue (pp. 104–111). New York: The Museum of Modern Art (MOMA).
Jambrešić Kirin, R. (2021). Preodgoj žena na Svetom Grguru i Golom otoku – moralna korupcija i ideološka indoktrinacija. U: A. Kulunčić (prir. ur.), Vi ste partiju izdale onda kada je trebalo da joj pomognete (str. 10–22). Zagreb: MAPA. https://www.zene-arhipelag-goli.info/wp-content/uploads/2021/01/ViStePartijuIzdale_DrugoIzdanje_FINAL.pdf
Kadriju, I. (1983). Činjenice o Socijalističkoj Autonomnoj Pokrajini Kosovo (Turistički vodič). Priština: Pokrajinski komitet za informacije.
Krleža, M. (1952). Govor na Kongresu književnika u Ljubljani. Republika, 10–11, 205–244.
Krleža, M. (1967). Referat na Plenumu Saveza književnika. U: M. Krleža, Sabrana djela. Eseji, knj. 6 (str. 61–127). Zagreb: Zora.
Kruljac, V. (2021). Polemički konteksti beogradskog enformela. Beograd: Vujičić kolekcija.
Kulunčić, A. (2019–2021). Vi ste partiju izdale onda kada je trebalo da joj pomognete. O ženskom političkom logoru na Golom otoku i Svetom Grguru [Video zapis]. https://www.youtube.com/@zenenaarhipelagugoli9507
Marković Savić, O. & Vukotić Lazar, M. (2021). The social and symbolic position of fighters of the People’s Liberation War after the liberation in the Federal People’s Republic of Yugoslavia. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, LI (4), 329–348. https://doi.org/10.5937/zrffp51-34398
Merenik, L. (2001). Ideološki modeli: srpsko slikarstvo 1945–1968. Beograd: Beopolis.
Milašinović Marić, D. (2004). Svetislav Ličina, intervju. Forum, 49, 86–93.
Mitrović, M. (1967). Stanična zgrada Kosovo Polje. Arhitektura urbanizam, 43, 34–35.
Popović, R. (2015, 6. februar). Sveta Lukić: Dobri duh srpske književnosti. Danas. https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sveta-lukic-dobri-duh-srpske-knjizevnosti/
Protić, M. (1982). Skulptura XX veka. U: N. Tanasijević-Popović (ur.), Umetnost na tlu Jugoslavije (str. 19–138). Beograd–Zagreb–Mostar: Izdavački zavod „Jugoslavija” – Spektar – Prva književna komuna.
Sadiki, I. A. (2019). Arhitektura javnih objekata Prištine u razdoblju od 1945. do 1990. godine: društveni i oblikovni faktori (neobjavljena doktorska disertacija). Arhitektonski fakultet, Beograd.
Smit, D. A. (2010). Nacionalni identiteti. Beograd: Biblioteka XX vek.
Stručni tim. (2022). Elaborat o valorizaciji nepokretnog kulturnog dobra Spomen kompleks Jasikovac. Cetinje: Crna Gora, Uprava za zaštitu kulturnih dobara.
Šuvaković, М. (2012a). Kulturna politika od socijalističkog realizma do socijalističkog modernizma. U: M. Šuvaković (prir. i ur.), Istorija umetnosti Srbije XX veka. Reаlizmi i modernizmi oko hladnog rata, Tom 2 (str. 353–394). Beograd: Orion art.
Šuvaković, М. (2012b). Neoavangarda i neoavangarde. U: M. Šuvaković (prir. i ur.), Istorija umetnosti Srbije XX veka. Reаlizmi i modernizmi oko hladnog rata, Tom 2 (str. 281–304). Beograd: Orion art.
Trumić, A. (2020). Yugo-monument(Ti)tomanija. Bogdan Bogdanović između mašte i političke stvarnosti. Beograd: Orion art.
Valeix, D. (1963). Architectures sacrées. Recherches structurales. L’Architecture d’Aujourd’hui, 108, 68–77.
Vukotić Lazar, M. (2002). Beogradsko razdoblje arhitekte Nikole Dobrovića (1945–1967). Beograd: Plato.
Vukotić Lazar, M., & Marković Savić, O. (2020). Cultural policy and memory of the fighters of the People’s Liberation War: The central role of the army in political legitimation of the new political structure. Collection of Papers of the Faculty of Philosophy of the University of Priština, 50(3), 27–44. https://doi.org/10.5937/zrffp50-28005
Winter, V. (23. 8. 2013). Iskaz iz video intervjua u okviru projekta: Osobna sjećanja. Documenta – Centar za suočavanje sa prošlošću [Video zapis]. http://www.osobnasjecanja.hr/
Worsnick, M. (2018). Partisan Memorial Cemetery, Mostar. In: M. Stierli & V. Kulić (Eds.), Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948–1980. Exhibition catalogue (pp. 140–144). New York: The Museum of Modern Art (MOMA).
Ženet, Ž. (2002). Figure V. Novi Sad: Svetovi.
Аноним. (1960). Спомен гробље бораца стрељаних у окупираном Београду. Архитектура урбанизам, 1, 26–27.
Аноним. (1961, 2. јул). Основан Савез удружења бораца народно-ослободилачког рата Југославије. Борба, 164, 1–2.
Бјелоусов, В. Н. (2009). Поетика црногорске архитектуре. Подгорица: ЦИД.
Вукотић Лазар, М. (2023). Урбани живот Београда између визије и реалности. Косовска Митровица: Филозофски факултет у Косовској Митровици.
Вукотић Лазар, М. и Даниловић Христић, Н. (2012). Значај савремене уметности у процесу интердисциплинарног дизајна јавног градског простора Београда. Зборник музеја примењене уметности, 8, 119–129.
Група аутора. (1973). Приштина. У: М. Малетић (ур.), Косово: некад и данас (стр. 853–880). Београд: Новинско–издавачко предузеће Борба – Радна јединица „Економска политика”.
Докнић, Б. (2013). Културна политика Југославије (1946–1963). Београд: Службени гласник.
Јанакова Грујић, М. (2022). „ВЕЧИТО”: Сто година од рођења арх. Богдана Богдановића (1922–2010). [каталог изложбе], Галерија „Атријум” у Библиотеци града Београда. Београд: Центар „ВАМ”.
Костић, Б. (1999). Ново гробље у Београду. Београд: ЈКП „Погребне услуге”.
Лазић, С. (2014). Ослобођење Београда 70 година после кроз фондове и збирке Историјског архива Београда [каталог изложбе]. У: С. Лазић (аутор изложбе и каталога), Ослобођење Београда 70 година после кроз фондове и збирке Историјског архива Београда (стр. 9–69). Београд: Историјски архив Београда.
Лајбеншпергер, Н. (2013). Меморијали Другог светског рата у служби дневно–политичких потреба социјалистичке Југославије. У: А. Кадијевић и М. Попадић (ур.), Простори памћења, Том 1 (стр. 283–297). Београд: Филозофски факултет.
Лукић, С. (1963, 23. април). Социјалистички естетизам, једна нова појава. Политика.
Маневић, З. (1967). Анкета о послератном развоју архитектуре у Југославији. Архитектура урбанизам, 47, 32–33.
Маневић, З. (1984). Богдан Богдановић. Велика награда архитектуре, 13. Београд: Савез архитеката Србије (САС).
Маневић, З. (1985). Светислав Личина. Велика награда архитектуре, 17. Београд: Савез архитеката Србије (САС).
Маневић, З. (1996). Вредновање непокретних културних добара Приштине. У: Б. Стојков (ур.), Обнова Приштине у условима одрживог развоја (стр. 129–143). Београд: Институт за архитектуру и урбанизам Србије.
Маневић, З. (2008а). Богдановић Богдан (1922, Београд – 2010, Беч). У: З. Маневић (ур.), Encyclopaedia architectonica. Лексикон неимара (стр. 31–37). Београд: Грађевинска књига.
Маневић, З. (2008b). Личина Светислав (1931, Загреб). У: З. Маневић (ур.), Encyclopaedia architectonica. Лексикон неимара (стр. 225–230). Београд: Грађевинска књига.
Марковић Савић, О. (2018). Етницитет. Социолошко истраживање етницитета у северном делу Косовске Митровице. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Марковић, П. Ј. (1996). Београд између Истока и Запада 1948–1965. Београд: Службени лист.
Маркуш, А. (2008). 50 неимара Црне Горе. Подгорица: Архитектонски форум.
Милашиновић Марић, Д. (2013). Поетика меморијала у делу архитекте Светислава Личине. У: А. Кадијевић и М. Попадић (ур.), Простори памћења, Том 1 (стр. 445–456). Београд: Филозофски факултет.
Милашиновић Марић, Д. (2017). Полетне педесете у српској архитектури. Косовска Митровица – Београд: Факултет техничких наука – Орион арт.
Момчиловић, Д. и Кортус, Ј. (1953). Данашњи проблеми урбанизма у Србији. Задаци урбанизма и путеви његовог развоја. У: М. Митровић (ур.), Градови и насеља у Србији: развој, урбанистички планови и изградња 1946–1951 (стр. 11–27). Београд: Урбанистички завод НРС.
Павловић, Д. Ст. (1989). Споменици Косовским јунацима. У: епископ рашко-призренски Павле, Љ. Дурковић-Јакшић, С. Душанић, И. Ђорђевић, А. Јевтић, Д. Кашић, С. Мандић, С. Петковић и Ђ. Трифуновић (ур.), Свети кнез Лазар. Споменица о шестој стогодишњици Косовског боја 1389–1989 (стр. 421–427). Београд: Свети архијерејски Синод Српске православне цркве.
Пејовић, Н. (1996). Зелене површине у функцији одрживог развоја града Приштине. У: Б. Стојков (ур.), Обнова Приштине у условима одрживог развоја (стр. 175–188). Београд: Институт за архитектуру и урбанизам Србије.
Поповић, М. (1950). Поговор. У: М. Поповић, Изложба слика Миће Поповића (каталог изложбе) (стр. 37–47). Београд: Уметнички павиљон.
Путник, В. (2014). Меморијална скулптура Миодрага Живковића (период 1960–1980). У: Н. Живковић (ур.), Јавни споменици и спомен обележја: колективно памћење и/или заборав. Зборник радова (стр. 115–124). Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда.
Путник, В. (2013). Естетика и улога меморијалних паркова у Југославији на примеру спомен комплекса „Кадињача”. У: А. Кадијевић и М. Попадић (ур.), Простори памћења, Том 1 (стр. 298–309). Београд: Филозофски факултет.
Ристановић, С. В. (2009). Нови Београд. Градитељски подухват века. Београд: ИА „КСЕ-НА”.
Станковић Симић, Н. (2023). Приштина мој град. Панчево – Нови Сад: Мали Немо – Архив Војводине.
Стојановић, Б. (1955). О споменицима Београда. Годишњак музеја града Београда, књ. II, 461–475.
Стојков, Б. (1996). Одреднице одрживог урбаног развоја Приштине. У: Б. Стојков (ур.), Обнова Приштине у условима одрживог развоја (стр. 9–49). Београд: Институт за архитектуру и урбанизам Србије.
Трифуновић, Л. (1967). Српска ликовна критика. Београд: Српска књижевна задруга.
Трифуновић, Л. (1982). Од импресионизма до енформела. Београд: Нолит.
Урошевић, А. (2009). О Косову: градови, насеља и други антропогеографски списи. Приштина: Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић”.
Фолић, Б. (2017). Нова школа архитектуре у Београду. Београд – Косовска Митровица: Архитектонски факултет – Факултет техничких наука.
Detalji u vezi sa uređivačkom politikom, uključujući i autorska prava, dostupni su na sajtu SCIndeks.
http://scindeks.ceon.rs/journalDetails.aspx?issn=0354-3293