Two Notable Sculptural-Spatial Memorials in the Topography of Priština Commemorating the Victims of World War II
Abstract
This paper deals with Yugoslavia in the aftermath of World War II, a time when the preservation of revolutionary tradition and the legacy of the People’s Liberation Struggle were elevated to the status of a paramount social imperative. Cultural policy during this era functioned as a heterogeneous and far-reaching system of systematically coordinated actions, extending across both the spiritual and material domains of cultural life—entirely subordinated to the directives of political leadership. Within this framework, state authorities promptly embraced public sculpture as a vital medium for the effective transmission of ideological values and for advancing a broader ideological project: the symbolic reconfiguration of the cultural and political landscape of the New Yugoslavia.
This study centers on two sculptural-spatial WWII memorials in Priština, the capital of the autonomous province of Kosovo and Metohija, in order to illuminate their significance within both artistic and commemorative contexts. The first is the Monument to the People’s Liberation Struggle of the People of Kosovo and Metohija (1959–1961) by sculptor Miodrag Živković, located in the central square of the “new city center” constructed after the war. The second is the Memorial Cemetery for Fallen Fighters (1960–1961), situated on Matičane Hill in the Velania neighborhood overlooking the city, designed by architect Svetislav Ličina in collaboration with architect Prvoslav Janković.
Through the lens of sculptural architectonics and urban memory, the study seeks to underscore the cultural, symbolic, and spatial import of these two significant achievements—situating them not only within the individual artistic trajectories of their respective creators, but also within the broader evolution of post-WWII monumental art in Serbia. These works, produced by artists whose distinctive creative vocabularies transcended the strictures of ideological orthodoxy, are examined as both critical contributions to their respective oeuvres and as emblematic “sites of memory” embedded in the urban fabric of Priština. In this dual capacity, they are essential to understanding the complex commemorative cartography of the former Yugoslavia as it took shape in the ideological and spatial aftermath of the liberation at the end of WWII.
References
Anonim. (1981). Kosovo (Turistički vodič). Priština: Turistički savez SAP Kosovo.
Asman, A. (2011). Duga senka prošlosti: kultura sećanja i politika povesti. Beograd: Biblioteka XX vek.
Asman, J. (2011). Kultura pamćenja: pismo, sećanje i politički identitet u ranim visokim kulturama. Beograd: Prosveta.
Babić, Lj. (1967). Arhitekta Nikola Dobrović. Arhitektura urbanizam, 43, 22–31.
Babić, Lj. (1979). Priština. Arhitektura urbanizam, 63, 26–27.
Baldani, J. (1977). Revolucionarno kiparstvo. Zagreb: Spektar.
Beganović, Dž. (1998). Urbana morfologija i tipologija gradova Kosova i Metohije (Unpublished master’s thesis). Arhitektonski fakultet, Beograd.
Beganović, Dž. (2014). Complex urbarchitectonic structures of Priština and Novi Pazar cities. Spatium, 32, 39–46. https://doi.org/10.2298/SPAT1432039B
Bogdanović, B. (1961). O postavlјanju spomenika. Arhitektura urbanizam, 10, 26–33.
Denegri, Ј. (2012a). Izložbe inostrane moderne i savremene umetnosti u Srbiji. U: М. Šuvaković (prir. i ur.), Istorija umetnosti Srbije XX veka. Reаlizmi i modernizmi oko hladnog rata, Tom 2 (str. 375–378). Beograd: Orion art.
Denegri, J. (2012b). Socijalistički estetizam. U: M. Šuvaković (prir. i ur.), Istorija umetnosti Srbije XX veka. Reаlizmi i modernizmi oko hladnog rata, Tom 2 (str. 394–400). Beograd: Orion art.
Grupa autora. (1967). Informativni podaci o Kosovu i Metohiji, gradovima i znamenitostima. U: M. Ivanović (ur.), Problemi zaštite i egzistencije spomenika kulture i prirodnih objekata i rezervata na Kosovu i Metohiji (str. 175–189). Zbornik radova i saopštenja sa VII Savetovanja konzervatora Jugoslavije, Peć, Prizren, Priština, od 23. do 28. X 1967. godine. Priština: Pokrajinski zavod za zaštitu spomenika kulture Prištine.
Horvatinčić, S. (2018). Memorial sculpture and architecture in socialist Yugoslavia. In: M. Stierli & V. Kulić (Eds.), Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948–1980. Exhibition catalogue (pp. 104–111). New York: The Museum of Modern Art (MOMA).
Jambrešić Kirin, R. (2021). Preodgoj žena na Svetom Grguru i Golom otoku – moralna korupcija i ideološka indoktrinacija. U: A. Kulunčić (prir. ur.), Vi ste partiju izdale onda kada je trebalo da joj pomognete (str. 10–22). Zagreb: MAPA. https://www.zene-arhipelag-goli.info/wp-content/uploads/2021/01/ViStePartijuIzdale_DrugoIzdanje_FINAL.pdf
Kadriju, I. (1983). Činjenice o Socijalističkoj Autonomnoj Pokrajini Kosovo (Turistički vodič). Priština: Pokrajinski komitet za informacije.
Krleža, M. (1952). Govor na Kongresu književnika u Ljubljani. Republika, 10–11, 205–244.
Krleža, M. (1967). Referat na Plenumu Saveza književnika. U: M. Krleža, Sabrana djela. Eseji, knj. 6 (str. 61–127). Zagreb: Zora.
Kruljac, V. (2021). Polemički konteksti beogradskog enformela. Beograd: Vujičić kolekcija.
Kulunčić, A. (2019–2021). Vi ste partiju izdale onda kada je trebalo da joj pomognete. O ženskom političkom logoru na Golom otoku i Svetom Grguru [Video zapis]. https://www.youtube.com/@zenenaarhipelagugoli9507
Marković Savić, O. & Vukotić Lazar, M. (2021). The social and symbolic position of fighters of the People’s Liberation War after the liberation in the Federal People’s Republic of Yugoslavia. Зборник радова Филозофског факултета у Приштини, LI (4), 329–348. https://doi.org/10.5937/zrffp51-34398
Merenik, L. (2001). Ideološki modeli: srpsko slikarstvo 1945–1968. Beograd: Beopolis.
Milašinović Marić, D. (2004). Svetislav Ličina, intervju. Forum, 49, 86–93.
Mitrović, M. (1967). Stanična zgrada Kosovo Polje. Arhitektura urbanizam, 43, 34–35.
Popović, R. (2015, 6. februar). Sveta Lukić: Dobri duh srpske književnosti. Danas. https://www.danas.rs/vesti/drustvo/sveta-lukic-dobri-duh-srpske-knjizevnosti/
Protić, M. (1982). Skulptura XX veka. U: N. Tanasijević-Popović (ur.), Umetnost na tlu Jugoslavije (str. 19–138). Beograd–Zagreb–Mostar: Izdavački zavod „Jugoslavija” – Spektar – Prva književna komuna.
Sadiki, I. A. (2019). Arhitektura javnih objekata Prištine u razdoblju od 1945. do 1990. godine: društveni i oblikovni faktori (neobjavljena doktorska disertacija). Arhitektonski fakultet, Beograd.
Smit, D. A. (2010). Nacionalni identiteti. Beograd: Biblioteka XX vek.
Stručni tim. (2022). Elaborat o valorizaciji nepokretnog kulturnog dobra Spomen kompleks Jasikovac. Cetinje: Crna Gora, Uprava za zaštitu kulturnih dobara.
Šuvaković, М. (2012a). Kulturna politika od socijalističkog realizma do socijalističkog modernizma. U: M. Šuvaković (prir. i ur.), Istorija umetnosti Srbije XX veka. Reаlizmi i modernizmi oko hladnog rata, Tom 2 (str. 353–394). Beograd: Orion art.
Šuvaković, М. (2012b). Neoavangarda i neoavangarde. U: M. Šuvaković (prir. i ur.), Istorija umetnosti Srbije XX veka. Reаlizmi i modernizmi oko hladnog rata, Tom 2 (str. 281–304). Beograd: Orion art.
Trumić, A. (2020). Yugo-monument(Ti)tomanija. Bogdan Bogdanović između mašte i političke stvarnosti. Beograd: Orion art.
Valeix, D. (1963). Architectures sacrées. Recherches structurales. L’Architecture d’Aujourd’hui, 108, 68–77.
Vukotić Lazar, M. (2002). Beogradsko razdoblje arhitekte Nikole Dobrovića (1945–1967). Beograd: Plato.
Vukotić Lazar, M., & Marković Savić, O. (2020). Cultural policy and memory of the fighters of the People’s Liberation War: The central role of the army in political legitimation of the new political structure. Collection of Papers of the Faculty of Philosophy of the University of Priština, 50(3), 27–44. https://doi.org/10.5937/zrffp50-28005
Winter, V. (23. 8. 2013). Iskaz iz video intervjua u okviru projekta: Osobna sjećanja. Documenta – Centar za suočavanje sa prošlošću [Video zapis]. http://www.osobnasjecanja.hr/
Worsnick, M. (2018). Partisan Memorial Cemetery, Mostar. In: M. Stierli & V. Kulić (Eds.), Toward a Concrete Utopia: Architecture in Yugoslavia, 1948–1980. Exhibition catalogue (pp. 140–144). New York: The Museum of Modern Art (MOMA).
Ženet, Ž. (2002). Figure V. Novi Sad: Svetovi.
Аноним. (1960). Спомен гробље бораца стрељаних у окупираном Београду. Архитектура урбанизам, 1, 26–27.
Аноним. (1961, 2. јул). Основан Савез удружења бораца народно-ослободилачког рата Југославије. Борба, 164, 1–2.
Бјелоусов, В. Н. (2009). Поетика црногорске архитектуре. Подгорица: ЦИД.
Вукотић Лазар, М. (2023). Урбани живот Београда између визије и реалности. Косовска Митровица: Филозофски факултет у Косовској Митровици.
Вукотић Лазар, М. и Даниловић Христић, Н. (2012). Значај савремене уметности у процесу интердисциплинарног дизајна јавног градског простора Београда. Зборник музеја примењене уметности, 8, 119–129.
Група аутора. (1973). Приштина. У: М. Малетић (ур.), Косово: некад и данас (стр. 853–880). Београд: Новинско–издавачко предузеће Борба – Радна јединица „Економска политика”.
Докнић, Б. (2013). Културна политика Југославије (1946–1963). Београд: Службени гласник.
Јанакова Грујић, М. (2022). „ВЕЧИТО”: Сто година од рођења арх. Богдана Богдановића (1922–2010). [каталог изложбе], Галерија „Атријум” у Библиотеци града Београда. Београд: Центар „ВАМ”.
Костић, Б. (1999). Ново гробље у Београду. Београд: ЈКП „Погребне услуге”.
Лазић, С. (2014). Ослобођење Београда 70 година после кроз фондове и збирке Историјског архива Београда [каталог изложбе]. У: С. Лазић (аутор изложбе и каталога), Ослобођење Београда 70 година после кроз фондове и збирке Историјског архива Београда (стр. 9–69). Београд: Историјски архив Београда.
Лајбеншпергер, Н. (2013). Меморијали Другог светског рата у служби дневно–политичких потреба социјалистичке Југославије. У: А. Кадијевић и М. Попадић (ур.), Простори памћења, Том 1 (стр. 283–297). Београд: Филозофски факултет.
Лукић, С. (1963, 23. април). Социјалистички естетизам, једна нова појава. Политика.
Маневић, З. (1967). Анкета о послератном развоју архитектуре у Југославији. Архитектура урбанизам, 47, 32–33.
Маневић, З. (1984). Богдан Богдановић. Велика награда архитектуре, 13. Београд: Савез архитеката Србије (САС).
Маневић, З. (1985). Светислав Личина. Велика награда архитектуре, 17. Београд: Савез архитеката Србије (САС).
Маневић, З. (1996). Вредновање непокретних културних добара Приштине. У: Б. Стојков (ур.), Обнова Приштине у условима одрживог развоја (стр. 129–143). Београд: Институт за архитектуру и урбанизам Србије.
Маневић, З. (2008а). Богдановић Богдан (1922, Београд – 2010, Беч). У: З. Маневић (ур.), Encyclopaedia architectonica. Лексикон неимара (стр. 31–37). Београд: Грађевинска књига.
Маневић, З. (2008b). Личина Светислав (1931, Загреб). У: З. Маневић (ур.), Encyclopaedia architectonica. Лексикон неимара (стр. 225–230). Београд: Грађевинска књига.
Марковић Савић, О. (2018). Етницитет. Социолошко истраживање етницитета у северном делу Косовске Митровице. Косовска Митровица: Филозофски факултет Универзитета у Приштини са привременим седиштем у Косовској Митровици.
Марковић, П. Ј. (1996). Београд између Истока и Запада 1948–1965. Београд: Службени лист.
Маркуш, А. (2008). 50 неимара Црне Горе. Подгорица: Архитектонски форум.
Милашиновић Марић, Д. (2013). Поетика меморијала у делу архитекте Светислава Личине. У: А. Кадијевић и М. Попадић (ур.), Простори памћења, Том 1 (стр. 445–456). Београд: Филозофски факултет.
Милашиновић Марић, Д. (2017). Полетне педесете у српској архитектури. Косовска Митровица – Београд: Факултет техничких наука – Орион арт.
Момчиловић, Д. и Кортус, Ј. (1953). Данашњи проблеми урбанизма у Србији. Задаци урбанизма и путеви његовог развоја. У: М. Митровић (ур.), Градови и насеља у Србији: развој, урбанистички планови и изградња 1946–1951 (стр. 11–27). Београд: Урбанистички завод НРС.
Павловић, Д. Ст. (1989). Споменици Косовским јунацима. У: епископ рашко-призренски Павле, Љ. Дурковић-Јакшић, С. Душанић, И. Ђорђевић, А. Јевтић, Д. Кашић, С. Мандић, С. Петковић и Ђ. Трифуновић (ур.), Свети кнез Лазар. Споменица о шестој стогодишњици Косовског боја 1389–1989 (стр. 421–427). Београд: Свети архијерејски Синод Српске православне цркве.
Пејовић, Н. (1996). Зелене површине у функцији одрживог развоја града Приштине. У: Б. Стојков (ур.), Обнова Приштине у условима одрживог развоја (стр. 175–188). Београд: Институт за архитектуру и урбанизам Србије.
Поповић, М. (1950). Поговор. У: М. Поповић, Изложба слика Миће Поповића (каталог изложбе) (стр. 37–47). Београд: Уметнички павиљон.
Путник, В. (2014). Меморијална скулптура Миодрага Живковића (период 1960–1980). У: Н. Живковић (ур.), Јавни споменици и спомен обележја: колективно памћење и/или заборав. Зборник радова (стр. 115–124). Београд: Завод за заштиту споменика културе града Београда.
Путник, В. (2013). Естетика и улога меморијалних паркова у Југославији на примеру спомен комплекса „Кадињача”. У: А. Кадијевић и М. Попадић (ур.), Простори памћења, Том 1 (стр. 298–309). Београд: Филозофски факултет.
Ристановић, С. В. (2009). Нови Београд. Градитељски подухват века. Београд: ИА „КСЕ-НА”.
Станковић Симић, Н. (2023). Приштина мој град. Панчево – Нови Сад: Мали Немо – Архив Војводине.
Стојановић, Б. (1955). О споменицима Београда. Годишњак музеја града Београда, књ. II, 461–475.
Стојков, Б. (1996). Одреднице одрживог урбаног развоја Приштине. У: Б. Стојков (ур.), Обнова Приштине у условима одрживог развоја (стр. 9–49). Београд: Институт за архитектуру и урбанизам Србије.
Трифуновић, Л. (1967). Српска ликовна критика. Београд: Српска књижевна задруга.
Трифуновић, Л. (1982). Од импресионизма до енформела. Београд: Нолит.
Урошевић, А. (2009). О Косову: градови, насеља и други антропогеографски списи. Приштина: Народна и универзитетска библиотека „Иво Андрић”.
Фолић, Б. (2017). Нова школа архитектуре у Београду. Београд – Косовска Митровица: Архитектонски факултет – Факултет техничких наука.
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: