Комбиноване модификације паремија у новинском дискурсу шпанског и српског језика

Maša Z.  Petrović Gujaničić

doi:10.5937/zrffp56-62312

Maša Z. Petrović Gujaničić Univerzitet u Kragujevcu, Filološko-umetnički fakultet, Katedra za hispanistiku https://orcid.org/0000-0002-0049-7008

DOI: https://doi.org/10.5937/zrffp56-62312

Ključne reči: паремије, модификовање, новински дискурс, шпански, српски

Sažetak

Предмет анализе овог рада јесу паремије код којих до модификовања долази посредством комбиновања два или више механизама истовремено (замена елемената, додавање елемената, изостављање елемената, граматичке модификације). Анализа је вршена на корпусу ексцерпираном из новинског дискурса шпанског и српског језика који обухвата 292 паремије из шпанског и 330 паремија из српског корпуса. Установљено је да се најчешће комбинују симултана замена и додавање елемената (Преко трња и камења до савремене опреме), али и различите врсте граматичких модификација у комбинацији са заменом, додавањем или изостављањем елемената (Ко се ножа лати, од ножа ће и да страда). Мотиви који ауторе новинских текстова наводе на модификовање паремија су различити, а посебно се издвајају привлачење пажње потенцијалних читалаца, те жеља новинара да свој новински стил обогате, али и да га учине ближим и пријемчивијим својим читаоцима. Поред тога, код читалаца желе да изазову различите ефекте као што су хумористички, иронични, саркастични, лудички и др.

Reference

Пејовић, А. (2007). Фразеологија у језику шпанских новина. Наслеђе, 4 (8), 155–168.

Пејовић, А. (2015). Контрастивна фразеологија шпанског и српског језика. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.

Пејовић, А. (2018). О динамичности и екстензивној експресивности паремија (на примеру шпанског и српског језика). У: С. Гудурић и Б. Радић Бојанић (ур.), Језици и културе у времену и простору VII/1 (стр. 195–206). Нови Сад: Филозофски факултет.

Петровић Гујаничић, М. (2022). Модификовање паремија посредством механизма замене елемената у новинском дискурсу шпанског и српског језика. У: С. Гудурић, Ј. Дражић и М. Стефановић (ур.), Језици и културе у времену и простору Х/1 (стр. 127–136). Нови Сад: Филозофски факултет.

Петровић Гујаничић, М. (2024а). Модификовање паремија у новинском дискурсу шпанског и српског језика: додавање и изостављање елемената. У: С. Гудурић, М. Стефановић и Ј. Дражић (ур.), Језици и културе у времену и простору ХI/3 (стр. 152–162). Нови Сад: Филозофски факултет.

Петровић Гујаничић, М. (2024б). Граматичке модификације као механизам модификовања паремија у новинском дискурсу шпанског и српског језика. Наслеђе, 59, 53–63. https://doi.org/10.46793/NasKg2459.053PG

Петровић Гујаничић, М. (2024в). Процес десаутоматизације паремија посредством екстерних модификација у новинском дискурсу шпанског и српског језика. Philologia Mediana, 16, 1263–1276. https://doi.org/10.46630/phm.16.2024.91

Casado Velarde, M. (2008). Algunas estrategias discursivas en el lenguaje periodístico de hoy. Boletín Hispánico Helvético, 12, 71–97. https://doi.org/10.5169/seals-1047358

Corpas Pastor, G. (1996). Manual de fraseología española. Madrid: Editorial Gredos.

Corpas Pastor, G., & Mena Martínez, F. (2003). Aproximación a la variabilidad fraseológica de las lenguas alemana, inglesa y española. Estudios de lingüística, 17, 181–202. https://doi.org/10.14198/ELUA2003.17.10

Fernández Álvarez, E. (2011). Refranes y refranes modificados en la prensa alemana: propuestas prácticas de traducción al español a partir de ejemplos de Süddeutsche (tesis doctoral). Universidad de Salamanca, Salamanka.

García Yelo, M. (2012). El proceso de desautomatización de paremias españolas en las redes sociales. Unidades fraseológicas y TIC, 2, 111–124.

Guerrero Salazar, S. (2017). La desautomatización de las unidades fraseológicas en los titulares deportivos. Verba, 44, 99–131. https://doi.org/10.15304/verba.44.2815

Mena Martínez, F. (2003). En torno al concepto de desautomatización fraseológica: aspectos básicos. Tonos digital, 5. https://digitum.um.es/server/api/core/bitstreams/6f5dce99-88f0-41da-af5e-69ebcea5957e/content

Mieder, W. (2007). Anti-proverbs and mass communication: The interplay of traditional and innovative folklore. Acta Ethnographica Hungarica, 52(1), 17–45. https://doi.org/10.1556/AEthn.52.2007.1.2

Mihaljević M. i Kovačević, B. (2006). Frazemi kroz funkcionalne stilove. Jezik, 53 (1), 1–15.

Nénkova, V. (2014). Fraseología contrastiva español-búlgaro: problemas de traducción. Plovdiv: Editorial Universitaria “Paisiy Hilendarski”.

Nénkova, V. (2016). La manipulación creativa de las unidades fraseológicas en el lenguaje literario, periodístico y publicitario. Plovdiv: Editorial Universitaria “Paisiy Hilendarski”.

Parizoska, J. (2007). Pragmatički aspekti modifikacija frazema u novinskim naslovima. U: Ž. Fink-Arsovski i A. Hrnjak (ur.), Slavenska frazeologija i pragmatika (str. 173–177). Zagreb: Knjigra.

Pastor Kiči, M. (2013). Antiposlovice na mađarskim i srpskim internet stranicama. U: I. Živančević Sekeruš (ur.), Susret kultura, knj. 2 (str. 839–848). Novi Sad: Filozofski fakultet.

Pavić Pintarić, A. (2009). Upotreba poslovica u hrvatskim blogovima. U: M. Brdar, M. Omazić, B. Belaj i B. Kuna (ur.), Lingvistika javne komunikacije: sociokulturni, pragmatički i stilistički aspekti (str. 281–290). Zagreb–Osijek: Hrvatsko društvo za primijenjenu lingvistiku – Filozofski fakultet.

Szyndler, A. (2014). Aproximación al proceso de desautomatización en la fraseología española y polaca. ELUA: Estudios de Lingüística. Universidad de Alicante, 28, 267–297. https://doi.org/10.14198/ELUA2014.28.12

Timofeeva, L. (2009). La desautomatización fraseológica: un recurso para crear y divertir. Investigaciones lingüísticas en el siglo, XXI, 249–271. https://doi.org/10.14198/ELUA2009.Anexo3.10