Combined Modifications of Paroemias in the Newspaper Discourse of Spanish and Serbian
Abstract
This paper analyzes paroemias modified through the simultaneous application of two or more mechanisms (element replacement, addition, omission, grammatical modification). The study is based on a corpus drawn from Spanish and Serbian newspaper discourse, comprising 292 paroemias in Spanish and 330 paroemias in Serbian. The findings indicate that the most frequent combinations involve replacement and addition of elements, as well as diverse grammatical modifications combined with replacement, addition, or omission. The motives driving authors of newspapers texts to modify paroemias are manifold, particularly the intention to capture readers’ attention, enrich journalistic style, and make it more accessible. Moreover, such modifications aim to provoke various effects in readers, including humor, irony, sarcasm, and playfulness.
References
Пејовић, А. (2007). Фразеологија у језику шпанских новина. Наслеђе, 4 (8), 155–168.
Пејовић, А. (2015). Контрастивна фразеологија шпанског и српског језика. Крагујевац: Филолошко-уметнички факултет.
Пејовић, А. (2018). О динамичности и екстензивној експресивности паремија (на примеру шпанског и српског језика). У: С. Гудурић и Б. Радић Бојанић (ур.), Језици и културе у времену и простору VII/1 (стр. 195–206). Нови Сад: Филозофски факултет.
Петровић Гујаничић, М. (2022). Модификовање паремија посредством механизма замене елемената у новинском дискурсу шпанског и српског језика. У: С. Гудурић, Ј. Дражић и М. Стефановић (ур.), Језици и културе у времену и простору Х/1 (стр. 127–136). Нови Сад: Филозофски факултет.
Петровић Гујаничић, М. (2024а). Модификовање паремија у новинском дискурсу шпанског и српског језика: додавање и изостављање елемената. У: С. Гудурић, М. Стефановић и Ј. Дражић (ур.), Језици и културе у времену и простору ХI/3 (стр. 152–162). Нови Сад: Филозофски факултет.
Петровић Гујаничић, М. (2024б). Граматичке модификације као механизам модификовања паремија у новинском дискурсу шпанског и српског језика. Наслеђе, 59, 53–63. https://doi.org/10.46793/NasKg2459.053PG
Петровић Гујаничић, М. (2024в). Процес десаутоматизације паремија посредством екстерних модификација у новинском дискурсу шпанског и српског језика. Philologia Mediana, 16, 1263–1276. https://doi.org/10.46630/phm.16.2024.91
Casado Velarde, M. (2008). Algunas estrategias discursivas en el lenguaje periodístico de hoy. Boletín Hispánico Helvético, 12, 71–97. https://doi.org/10.5169/seals-1047358
Corpas Pastor, G. (1996). Manual de fraseología española. Madrid: Editorial Gredos.
Corpas Pastor, G., & Mena Martínez, F. (2003). Aproximación a la variabilidad fraseológica de las lenguas alemana, inglesa y española. Estudios de lingüística, 17, 181–202. https://doi.org/10.14198/ELUA2003.17.10
Fernández Álvarez, E. (2011). Refranes y refranes modificados en la prensa alemana: propuestas prácticas de traducción al español a partir de ejemplos de Süddeutsche (tesis doctoral). Universidad de Salamanca, Salamanka.
García Yelo, M. (2012). El proceso de desautomatización de paremias españolas en las redes sociales. Unidades fraseológicas y TIC, 2, 111–124.
Guerrero Salazar, S. (2017). La desautomatización de las unidades fraseológicas en los titulares deportivos. Verba, 44, 99–131. https://doi.org/10.15304/verba.44.2815
Mena Martínez, F. (2003). En torno al concepto de desautomatización fraseológica: aspectos básicos. Tonos digital, 5. https://digitum.um.es/server/api/core/bitstreams/6f5dce99-88f0-41da-af5e-69ebcea5957e/content
Mieder, W. (2007). Anti-proverbs and mass communication: The interplay of traditional and innovative folklore. Acta Ethnographica Hungarica, 52(1), 17–45. https://doi.org/10.1556/AEthn.52.2007.1.2
Mihaljević M. i Kovačević, B. (2006). Frazemi kroz funkcionalne stilove. Jezik, 53 (1), 1–15.
Nénkova, V. (2014). Fraseología contrastiva español-búlgaro: problemas de traducción. Plovdiv: Editorial Universitaria “Paisiy Hilendarski”.
Nénkova, V. (2016). La manipulación creativa de las unidades fraseológicas en el lenguaje literario, periodístico y publicitario. Plovdiv: Editorial Universitaria “Paisiy Hilendarski”.
Parizoska, J. (2007). Pragmatički aspekti modifikacija frazema u novinskim naslovima. U: Ž. Fink-Arsovski i A. Hrnjak (ur.), Slavenska frazeologija i pragmatika (str. 173–177). Zagreb: Knjigra.
Pastor Kiči, M. (2013). Antiposlovice na mađarskim i srpskim internet stranicama. U: I. Živančević Sekeruš (ur.), Susret kultura, knj. 2 (str. 839–848). Novi Sad: Filozofski fakultet.
Pavić Pintarić, A. (2009). Upotreba poslovica u hrvatskim blogovima. U: M. Brdar, M. Omazić, B. Belaj i B. Kuna (ur.), Lingvistika javne komunikacije: sociokulturni, pragmatički i stilistički aspekti (str. 281–290). Zagreb–Osijek: Hrvatsko društvo za primijenjenu lingvistiku – Filozofski fakultet.
Szyndler, A. (2014). Aproximación al proceso de desautomatización en la fraseología española y polaca. ELUA: Estudios de Lingüística. Universidad de Alicante, 28, 267–297. https://doi.org/10.14198/ELUA2014.28.12
Timofeeva, L. (2009). La desautomatización fraseológica: un recurso para crear y divertir. Investigaciones lingüísticas en el siglo, XXI, 249–271. https://doi.org/10.14198/ELUA2009.Anexo3.10
The details about the publication policy, including copyright and licensing, are available at: